Псалам 42.
Пао сам; подигни ме и дај ми да се бар мало потрудим, да на Суду не бих био посрамљен (4, 218)
Очисти ме благодаћу Твојом, милосрдни Оче; отри нечистоту моју свеочишћујућим исопом Твојим, и исцели ране моје, да благодарим благодати Твојој.
Пао сам; подигни и укрепи ме, Господе, јер Ти подижеш све пале. Пружи ми руку и оживи ме поново милосрђем Твојим!
Непријатељ ме је обмануо, разденуо и ограбио сву красоту моју, учинио ме бесплодним и принудио да идем (тамо) обнажен од свега. Милост Твоја нека ми одећа буде на Дан Суда.
Велики страх ће бити у тај Дан Суда, када ће свако дати одговор за дела своја и помисли, па чак и за миг ока. Оправдај ме тада, Судијо мој, јер иако сам крив, вољу имам да се покајем.
Кидаће се и безгранично мучити срце наше, када прође све што је будило у нама похоту, када свако обнажен стане и поведен буде да одговор да.
Тешко тада ономе, ко је, подобно мени, учинио мноштво безакоња, ко је грешио и скривао грехе своје, да не би био осрамоћен овде! Тамо, на Дан Суда, прстом ће указивати на њега.
Безакоња моја умножише се, дани моји прођоше и ишчезоше, ближи се време одласка, а покајања у мени нема. Тешко мени, ако милости не буде на Дан Суда.
Блажен је човек који се бар мало потрудио у овом свету, јер ће он наследити Царство у свету непролазном. За мали труд стећи ће он велико наслеђе.
На Суду Твом, Господе наш, нема гледања на лице; тада ће сваком бити дато према делима његовим: чија су дела добра, томе /припада/ Царство, а чија су лоша, њему мучење.
Отвори ми двери милосрђа Твога, Надо свих покајника, и пружи ми руку Твоју, пуну исцељења, да би загладила ожиљке моје, и исцелила ране моје.
Воља моја отказује да следи вољу Твоју. Ти ме сам покори вољи Својој, да бих кроз то задобио спасење и славио вољу Твоју, која је благонаклона према онима који се кају.
Милостиво прими молитву моју за помирење с Тобом, и по благости Твојој даруј ми живот при доласку Твоме; и посрамиће се лукави, када увиди да ме је помиловала правда Твоја.
