Молитва осма
Безгрешно Јагње Божије, који си по Својој слободној вољи телесно претрпео Крст, заклан за спасење нас грешних, и телом искусио смрт непроменљиво, да би спасао палу природу нашу, закључану у дубинама земље. Ти, телесно мртав, живот си излио свету Твоме, и умртвивши смрт, као колибу разорио си адску тамницу. Облаче који изливаш дажд нетрулежности, Бисеру бесцени – од Божанске муње, живоносна лозо која точиш целом свету сладост спасења; истинита и незалазна Светлости, Слово, Премудрост и Сила Бога Оца, блистање славе Његове, недокучиви Исусе и неиспитиви Христе, једини милосрдни и човекољубиви, на мене грешног излиј велику благост Твоју, и примивши мољење моје, избриши мноштво неизбројивих безакоња и грехова мојих, и услиши све молбе моје. Не осуди мене непоправљивог, не одбаци ме немарног и нетрпељивог, и при Другом доласку Твом, када будеш судио целом свету, не кажи мени бедном: „Шта си ти претрпео ради мене?”
Ни мало трпљења Ти не принесох ја окајани. У онај страшни и ужасни Дан рећи ћеш, Господе, нама грешнима: „Ви добро знате, људи, шта сам Ја претрпео ради вас. Ја, Бог – ради вас сам се у телу оваплотио, Ја, Невидљиви – ради вас, видљиво сам на земљи боравио, ради вас сам гладовао, жеђао, злопатио се, ради вас гоњен био, каменован, Ја, Безгрешни – ради вас шамаран и попљуван, Ја, Бестрасни – ради вас претрпех срамну смрт, ради вас копљем у ребра прободен, оцтом са жучи смешаним, напојен, и при таквим страдањима на Крсту прикован Ја се не гневих, исмеван – не проклињах. Ја, Владар – бејах изнад свих оптужби, али све то претрпех ради вас, да бих вас приближио небу и учинио светима. Царство небеско сам вам даровао, све вас браћом својом назвао, и на дар Оцу принео, Духа Светог ниспослао. А шта сте ви, људи, ради мене претрпели?”
Шта ћу на све ово да кажем ја окајани, лукави, грешни, нечисти? Мученици ће указати тада на ране своје, на муке, на одсечене делове тела и на трпљење своје до краја. Подвижници ће указати на своје подвиге, на дуготрајне постове, на бденија, на нестицање, на сузе и трпљење своје до краја. А ја лењиви и грешни и у свему крив, на шта ћу указати ја, осим на плодове стомакоугађања, сластољубља, многог спавања, користољубља, нетрпљења, сујете, немара. Ако затражиш од мене, Господе, објашњење за оно време које због нерада свога нисам искористио, а било ми је дато за покајање, како ћу се оправдати? А ако будем подвргнут испитивању и за празну реч, за лукаве помисли и намере, какав страх, какав ужас ће обузети тада мене бедног, и какво ће, потом, уследити мучење? Поштеди, Господе! Поштеди, Благоутробни! Поштеди, Човекољубиви! Поштеди, једини Добри, и не покажи ме као недостојног милости Твоје!
Господе! немој ме покарати у јарости Својој (Пс. 6,1), не помињи пређашњих безакоња наших (Пс. 78,8), ни садашњих. Теби, Господе, припада правда, а мени стид лица (Дан. 9,7). Опомени се, Господе, милости Своје, од памтивека на свим људима Твојим из нараштаја у нараштај. Опомени се да си Ти постао прибежиште и спасење онима који се у Тебе уздају. Милостив буди и помилуј мене, једино по великој доброти Својој.
О, Ти, који подижеш пале и исцељујеш онемоћале, укрепи душу моју раслабљену од лењости и немара мога. Јер ево, безакоња су моја велика и силна, мноштво грехова се ни набројати не може, молитва је моја немоћна, жестина мога срца пресушила је моје сузе, телесна немоћ ме тера да у њој налазим оправдање за грехе, и погибао ме вуче да одступим са пута.
Ти, Владико, познајеш немар грешне душе моје. Ти знаш какво лукавство предрасуда војује против мене, видиш и разноврсност и препреденост вражије злобе, подигнуте на мене. Заступи ме, по великој милости Својој, и спаси ме благодаћу и милосрђем, молитвама Свепречисте Владичице наше Богородице, и свих светих Твојих, јер си благ и човекољубив, Ти, Господе, Боже наш. И Теби славу, благодарност и поклоњење узносимо, са беспочетним Богом Оцем Твојим и Свесветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
