Молитвеник и Псалтир Преподобног Јефрема Сирина

Псалам 139.
Све је исто код мене, докле тако?… Обрати, јер ево краја
(4, 56)

Ево, одасвуд сабирам помисли своје и не успевам, јер у мени су творитељи тих страсти. Још се нисам ослободио од дејства лукавих духова на мене, који ће ме задржавати на ваздушном путу. Још нисам познао тежину мноштва грехова мојих. Потапајући ме у грех, они убирају плодове у мојој плоти.
Хоћу ли се још дуго опијати без вина, и не старати се о своме, као да је туђе? Као лукави роб против свога господара, као да ће неко други од тога отрпети штету, – не пратим себе, и свакодневно гневим Твоје дуготрпљење. Пред очима ми је зло моје. Ти све то дуго трпиш, по великој благости Својој.
Даруј ми, Господе, лек за обраћење, да бих се исцелио од свега лошег у мени. Даруј ми да ступим на поприште уздржања; даруј ми да у срдачној скрушености прођем све дане живота мога; просвети помрачене очи ума мога, да бих са усрђем пожурио да ступим на пут који води у виноград Твој.
Време живота мога је при крају, јер проведено је било у сујети и срамним помислима. Време живота мога достигло је већ једанаести час. Управи, Господе, лађу са иметком мојим, и даруј уразумљење немоћноме трговцу да бих окончао трговину своју док још за мене има времена. Јер настао је час разлучења, – он је пред очима мојим, – и ја се безмерно бојим, увиђајући беду своју.

 

Comments are closed.