Псалам 41.
Моја унутрашњост није као и спољашњост – исцели (4, 27)
Тешко мени, каквој осуди допадох, и каква ме срамота снађе! Моја унутрашњост није као и спољашњост; говорим о бестрашћу, а дан – ноћ размишљам о срамним страстима; говорим о непорочности, а у мислима се бавим непристојностима.
Тешко мени! Какво ми испитивање предстоји? Јер ја, у ствари, имам изглед побожности, али не и њену снагу. Каквог ћу образа приступити Господу Богу, који познаје тајне срца мога, када сам крив за толика лоша дела? Када стојим на молитви, бојим се да не сиђе огањ са неба и не сагори ме, као што је некада оне што приношаху туђи кад у пустињи, сагорео огањ од Господа.
Шта да очекујем ја, који носим тако тешко бреме грехова? Сагоре срце моје, помрачен је ум мој, променише се моје побожне помисли; као пас, вазда се враћам на своју бљувотину.
Нема у мени смелости пред Оним, који испитује срца и утробе; нема у мени чистих помисли; нема суза за време молитве, – иако уздишем и сагињем лице своје покривено стидом, – ударам се у груди, – то станиште страсти, ту радионицу лукавих помисли.
Ти знаш, Господе, у тами скривене страсти моје; а знане су Ти и ране душе моје. Исцели ме, Господе, и бићу исцељен. Ако Ти не саградиш дом душе моје, узалуд се трудим да га подигнем сам.
Истина је да се понекад решим да се супротставим страстима када се подигну на мене, али лукавост змије раслабљује моје душевне силе сластољубљем, – и ја одустајем. Иако ми нико видљиво не везује руке, невидљиве ме страсти вуку као заробљеника.
О, Господе, просвети очи срца мога да бих препознао сву препреденост и злобу страсти. Благодат Твоја нека ме осени, да бих остао усправан и одолевао, опасавши бедра своја храброшћу.
Ти си, Господе, некада за народ Твој, непроходно море учинио проходним. Ти си из тврдог камена извео воду ожеднелим људима Твојим. Ти си једини, по благости Својој, спасао оног ко је допао разбојника. Смилуј се и нада мном који сам такође допао у руке разбојницима, и као сужањ везан сам злоумљем.
Ко је силан да исцели страсти душе моје, осим Тебе, Господе, који познајеш дубине срца мога. Приклони се милосрђем Својим, и спаси ме!
