Молитвеник и Псалтир Преподобног Јефрема Сирина

Псалам 55.
Образац самоиспитивања и самоукоревања
(4, 37)

Стекох познање истине, и после тога постадох убица и клеветник, препирем се због ситница, завидљив сам и суров према ближњима, немилостив према сиротињи, гневљив, свадљив, тврдоглав, лењив, раздражљив, гајим зле мисли, волим лепу одећу; још увек је у мени много лоших помисли, наступа самољубља, стомакоугађања, сластољубља, сујете, гордости, злонамерности, оговарања, тајноједења, унинија, противљења, негодовања.
Нико сам и ништа, а високо мислим о себи; непрестано лажем, а гневим се на лажове; скврнавим телесни храм блудним помислима, а строго осуђујем блуднике; осуђујем оне који падају, а сам непрестано падам; осуђујем опадаче и лопове, а сам сам и злоречив и лопов. Идем светла погледа, иако сам сав нечист.
У црквама и за трпезама радујем се првим местима. Када видим инока размећем се; када видим монаха, шепурим се. Трудим се да изгледам привлачно за жене, задивљујуће за странце, мудро и разборито за ближње, савршено за благоразумне; са побожнима се опходим као најмудрији, а неразумне презирем као бесловесне.
Ако сам увређен, светим се; ако ми је указано поштовање, гнушам се онога који ми то чини; ако неко са правом од мене нешто тражи, започињем расправу, а оне који ми говоре истину, сматрам непријатељима; изобличен гневим се; али када ми ласкају, не противим се превише.
Нећу да испоштујем достојнога поштовања, а сам, иако сам недостојан, тражим почасти. Не принуђујем себе на труд, а ако мене ко не услужи, гневим се на њега. Не идем са онима који раде, а ако мени неко не помогне у послу, клеветам га.
Брата који је у невољи, одбијам надмено; а када сам ја у невољи, тада му се обраћам. Ненавидим болнога, а када сам ја болестан, очекујем љубав од свих. За боље нећу ни да знам, а горе презирем.
Ако се уздржим од неразумне жеље, узносим се; ако се потрудим на бдењу упадам у мреже непокорности и противуречења; ако се уздржим од хране, упадам у разметљивост и надменост; ако сам неуморан на молитви, побеђује ме раздражљивост и гнев; ако код неког приметим врлину, не задржавам на њему пажњу.
Презрео сам светске пријатности, али не одступам од њихових сујетних жеља. Када видим жене, обрадујем се. По спољашњости изгледам смирено, а у души сам надмен; наизглед сам некористољубив, а на самом делу патим од користољубља. И зашто да дужим? Наизглед сам се одрекао света, а на самом делу, опет, размишљам о светском.
У време службе бавим се разговорима, пребирањем помисли, сујетним сећањима. За време трпезе упуштам се у празнословље, похлепан сам на поклоне, узимам учешће у туђим падовима, упуштам се у погибељно супарништво.
Такав је мој живот! Толико тога супротстављам своме спасењу! И моја надменост и моја сујета не дозвољавају ми да размислим о својим ранама да бих се излечио. То су моји јуначки подвизи! Са таквим је мноштвом грехова заратио против мене враг! А ја бих, бедник, поред свега тога да будем слављен као праведник. Живим у гресима, а желим да ме поштују као светитеља.
Имам у свему овоме само једно оправдање: лукави ме је саплео. Али, то ни Адама није оправдало. Уверени смо у то да је и Каина наговорио ђаво, али ни он није избегао осуду. Шта ћу чинити ако ме посети Господ? Никаквог оправдања немам за свој немар.
Бојим се да и ја не будем међу онима које је апостол Павле назвао сасудима гнева, који ће бити подвргнути осуди заједно са ђаволом, и које Бог за њихово пренебрегавање предаде у срамне страсти. Бојим се, дакле, да и мене не снађе таква одлука.
Ако желиш да спасеш мене недостојног, милостиви Господе, дај покајање мени грешноме, оживи Животодавче, гресима умртвљену моју душу. Одагнај камену неосетљивост из бедног срца мог, и извор скрушености даруј ми, – Ти, који си нам излио живот из животочног ребра Свог.

 

Comments are closed.