Псалам 116.
Смрт и Суд – прибегнимо покајању (4, 670)
Опоменуо сам се последњег дана – и уздахнуо, увидевши како су многобројне кривице моје, како су тешка безакоња моја и схватих да ће неправде моје бити откривене пред погледом свих. Тамо нема места покајању, сузама и молитви; свако ће добити плату према трудовима својим – дар према делању своме; праведног Судију неће приклонити на милост ни плач, ни страдања. Умилостиви се нада мном, Човекољупче!
У Дан када се отворе гробови умрлих, огласиће се труба, загрмеће глас њен, велики трепет и ужас обузеће васељену, сви Анђели ће сићи по заповести Твојој да раздвоје добре и зле, јавиће се огњени облаци и понеће на себи чиста тела Светих, – у тај Дан, нека се и на мени јави милост Твоја, да станем са Твоје десне стране, благи Господе, и будем помилован!
Сишао сам мислено у гробове да видим растакање наше, и видевши оно што је у њима, завапих: “Не одврати се од слуге Твога, Господе! Васкрсни палог, да одам хвалу владичанству Твоме; низложи лукавога који се обрадовао у дан невоље моје, и помилуј ме, јер на Тебе полажем уздање своје.”
Суд без милости чека на крају оне који су грешили, а нису се покајали због лукавих дела својих, а они који су чинили правду и чували заповести Господа свога, примиће од Њега небеска блага и наследиће живот вечни. Обрадоваће се тамо праведници за трудове своје, развеселиће се Свети за примљене награде.
Усели све нас у брачни чертог Твој, милосрдни према грешницима, Господе наш!
