Псалам 98.
Нечистоте ометају долазак благодати, – омиј ме да би се она уселила (4, 51)
Душа ожалошћена Теби прилази, Свети Владико, и са сузама припада милосрђу Твоме. Самим собом си се заклео да нећеш смрти грешнику, већ радије желиш да га спасеш од грехова. И благост Твоја, ваистину, непрестано побеђује неправде људске, – Ти милујеш и оне који греше, као што милујеш и спасаваш оне што иду /путем/ заповести Твојих.
О милости Твојој посвуда се проповеда у Јеванђељу и Делима апостолским; о њој објављују и свети Оци и Учитељи, по имену знани и незнани у Цркви.
Знам за блуднога сина, Манасију, разбојника, Закхеја, цариника, блудницу, Хананејку, крвоточиву, раслабљенога, слепог, Јаира и све остале о којима је писано – и зато Ти притичем.
Отвори ми милосрђе Твоје и прими ме, услади ум мој и задржи ме, јер често падам у пређашња безакоња, и као у блату, давим се у скверним помислима.
Благодат Твоја дошавши у срце моје, затиче смрад скверних помисли, због чега одмах одступа, не налазећи себи приступа, и нема могућности да уђе и усели се у мене као што би желела.
Умиј срце моје светлосном сладошћу, да бих оживео и благодат се Твоја настанила у мени, свемилостиви Господе!
