Псалам 19.
О успокојавању савести од унутрашњег смућења (4, 8)
Владико, Господе! Боже неба и земље! Благоволи да ми се отворе двери покајања, болне Те душе молим.
Погледај на мене по великој доброти Твојој, приклони ухо Твоје к мољењу моме и опрости ми кривицу за многа прегрешења; опрости ми свако зло које учиних, побеђен својим лошим настројењем.
Тражим покој и не налазим, јер је савест моја оскрнављена, и нема у мени мира због мноштва безакоња мојих.
Услиши, Господе, срце, с болом вапијуће к Теби. Не на дела моја, већ на бол душе моје погледај, и пожури да исцелиш мене, жестоко изранављеног; дај ми да убрзо дођем к себи, благодаћу човекољубља Твога.
Скини с мене бреме грехова мојих, и не дај ми по заслузи дела мојих, да не бих пропао до краја и лишио се сваке бриге и помисли о исправљању своме.
Припадам доброти Твојој, помилуј мене, који сам осудом дела својих оборен у прах.
Призови, Владико, мене сужња, кога држе и као ланцима везују дела моја, јер Ти једини знаш како да раздрешиш свезане и исцелиш скривене ране, познате једино Теби, Тајновидче.
Благоволи пружити ми руку, и извуци мене из глиба безакоња мојих, – Ти, који се не радујеш пропасти човековој и не одвраћаш лица Свога од оних који Те са сузама траже.
Услиши, Господе, глас слуге Твога, вапијућег к Теби, покажи лице Своје мени помраченом, просвети ме силаском Светога Духа Твога.
Даруј, Господе, усрђе мени нечистом, и труд мој обрати у радост моју.
Раздери жалобну одору моју и опаши ме весељем, да ми се отворе двери Царства Твога, да ушавши у њега прослављам свесвето Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа.
