Псалам 70.
Како милостиво прима Господ покајнике! (1, 383)
Извор богат водом која непрестано струји и изобилно пружа воду свима који му притичу, изображава собом обиље и неисцрпност милости Твоје, Господе.
Ти изобилно напајаш небеске Силе, и снабдеваш храном све што дише на земљи. Љубав Твоја, желећи наше спасење, сама се приклања нама, да би нас привукла себи и спасла оне који јој долазе.
Као свезнајући, Ти видиш, Владико, са каквом се ко готовошћу одвраћа од греха; и пре него ли он дође до двери – Ти му отвараш; пре него ли припадне, пружаш њему руку /Своју/; пре него ли излије сузе, изливаш на њега милост Своју; пре него ли исповеди грехе своје, дајеш му опроштај.
Не кривиш га и не говориш: „Где си расточио богатство /своје/?” Не помињеш колико Те је прогневио својим одступањем, не прекореваш за пренебрегавање доброчинстава Твојих, већ провидећи смирење, плач, срдачно расположење, јављаш: Узмите одећу најбољу и обуците га, закољите теле угојено да се утешимо и провеселимо. Нека се саберу Анђели и радују се обраћењу пропалог сина, повратку заблуделог наследника.
Као што се дочекује трговац који се враћа кући са великим богатством, тако благодат Твоја дочекује грешника који Ти од све душе притиче. Јер воли да види сузе, жељан је да види покајање, радује се одважности оних који се труде да се покају.
Слава дуготрпљењу и милосрђу Твоме, Човекољубиви Владико.
