Псалам 76.
Непостојаност светског богатства побуђује на одвајање од њега (4, 318)
Како је прекрасан свет, али испуњен смрћу! Сличан је цвету који се отвара у пролеће; цвета док га роса и дажд одржавају у животу; настану ли врућине – цвет вене. Тако и смрт принуђује лице човечије да сахне, и стасито тело растаче у гробу… Даруј нам, Господе, прибежиште и заштиту у земљи где обитавају праведни.
Свет је полудео кроз децу своју. Они греше, тумарају, гоњени сопственим немиром. Како многи од њих лутају не налазећи себи покоја, већ сакупљају трње за огањ! Бешчашће надмено отвара своја уста, истина је занемела и ћути. Безакоње влада, а правда се скрива. Само смрт принуђује на ћутање све који дођоше на овај свет. Блажен је онај ко је у њему завршио свој пут, а није потонуо.
Свет је много бурније узмућен таласима и силније узбуркан грехом, него ли море ветром. Бива и такво време да се воде морске стишавају када се ветрови примирују у својим скровиштима; али у свету се непрестано ковитлају таласи пожуде и ветрови обмане дувају у двери његових управитеља. Али близу је дан када ће он утихнути… Блажен је онај ко је окончао пут свој у овоме свету – и није допао у мреже његове.
Узбуркава се и подиже безакоње које се чини у свету; силније од таласа бесни у свету распаљена похота; у замке и мреже заплићу се они који му служе; греси и безакоња су њихова лукава бремена. Али за врлинске /подвижнике/ приближава се време, када ће брод наћи спокој у пристаништу.
Пријатна су времена и лета твоја, свете, али она су као дим. Ти си сличан пролазном сновиђењу, и дани су твоји као сен; вечери твоје пролазе брзо, јутро је твоје кратко, – часови твоји у трку јуре ка крају… Пожури, грешниче, стекни опроштај, док те још увек обасјава светлост дана.
Праведан је Судија, такав је и Суд правде – на коме ће се измерити и наградити дела сваког по заслузи; они који су чинили безакоње, у тај Дан мучиће се раскајани, а подвижници врлине у тамошњим пределима наслађиваће се радошћу… Побуђен самом милошћу Својом, Господе, дај ми да се ослободим светских мрежа, да бих безопасно ушао у пристаниште живота.
