Молитва седма Пресветој Богородици
Свехвална и свеблага Владичице, изворе милосрђа, бездно човекољубља, водо жива, заступнице грешних, пристаниште нападаних, Ти, која си бесемено зачела у утроби Бога и удостојила се бити Матер Божија, истинска лозо виноградна, сасуде који у себе смести ману, подизање палих, опште прибежиште свију, животе целог света! Иако сам нечист и одан метежном и прељуботворном свету, безбрижан сам у мислима и поступцима, и празно проводим живот свој. Но Ти, чадољубива и састрадална Мати Божија, немој се згадити на мене грешног и блудног, прими мољење моје које Ти приносим Оскрнављеним устима својим, и благопријатним и свеблагим молитвама, ваистину пренепорочна и Богоматер, милостивим учини мени Судију. Отвори милосрђе штедрог Сина Твог и умоли Га да превиди грехе моје и управи моје мисли ка покајању, учини ме мудрим извршитељем заповести Његових; не допусти да постанем својина и храна Оскрнавитеља душа – сатане; молитвеним заузимањем Својим обнови мене који Ти толико сагреших, и исправи покварени живот мој, да бих имајући Тебе – преблагу заступницу, могао без прекора предстати Судији и избећи страшно мучење. Заступништвом Својим учини ме наследником славе, умољавајући о томе Творца мог. Њему приличи слава, част и поклоњење кроза све векове. Амин.
Дјево Владатељко, Мајко Господа мог Исуса Христа, знам ја да сам нечист, Оскрнављен, мрзак и недостојан, јер безакоња моја превазиђоше меру, постадоше неизбројнија од песка морскога, усмрдеше се и загнојише се ране моје од мноштва сагрешења мојих; к Теби прибегавам приносећи покајање, Теби припадам и исповедам сва тешка сагрешења моја. Много сам пута прогневио Тебе, Матер Божију, прљајући се у нечистотама својим. Помилуј ме, Ти, која све човекољубиво милујеш; опрости и не узгнушај се на мене, Владичице. Не одвраћај лица свога од мене, да ја ништаван (тешко мени!) не бих био одбачен од Тебе! Нека се не обрадују због тога непријатељи моји. Подстакни мисао моју на покајање, и руководи ме на путу спасења. Ступивши на њега, нека Тебе имам за заступницу, да бих се уз Твоју помоћ спасао.
О, Владичице, Мајко човекољубивог Бога, приведи у скрушеност и смирење срце моје, даруј сузе очима мојим, просвети их светлошћу молитава Твојих, да не заспим на смрт. Окропи ме и очисти ме исопом милосрђа Твога; по благодати Твојој омиј ме сузама мојим и бићу бељи од снега. О, Мајко Господа мога Исуса Христа, прими смирену исповест и молбу моју, обузми ум мој и остатак живота мог сачувај у покајању без саблазни; у време исхода смирене душе моје из тела, када се будем суочио са непријатељем мојим, тада, Владичице, погледај на мене милостивим оком Твојим, ослободи ме бездушних мучитеља и страшних чувара кнеза овога века, буди ми заштитница и уништи обвезницу грехова мојих. Приведи ме непостиђеног и спасеног престолу Сина Твога и беспочетног Оца Његовог и Свесветог Духа, једине лучезарне и једносуштне Тројице.
Свеблага Мати човекољубивог и милостивог Бога, милостива и блага млекопитатељнице Благог и Милосрдног. Дјево, Владичице, приклони мени ухо Своје и чуј ме са висине славе Твоје. Удостој речи моје слуха Твога, Пренепорочна, разуми вапај мој који из дубине душе излази, почуј глас тужног мољења мога. Ти си ми, помоћнице моја, даровала живот заступништвом Твојим, дај ми и речи које ће отворити уста моја да објавим величија Твоја, пре одласка мога; јер је немогуће исповедати се тамо, по горком завршетку свега овдашњег. Сагреших Свенепорочна, сагреших, јер ја знам безакоње своје, и грех је мој стално преда мном (Пс. 50,3). Призри на ову последњу молитву моју и на исповест слуге Твога; даруј ми изворе тужних суза, очиститељну купељ оскврњене душе; спери блато грехова мојих, у окамењено срце моје усади свети страх Сина и Бога Твога. Уђи у унутрашњост моју да болна душа моја изроди сузе очишћења, и да се у мени обнови спаситељни дух. Обасјај мисаоном светлошћу помрачени и Оскрнављени ум мој, развеј и одагнај густу маглу непрекидних помисли мојих, да у тишини и чистоти озарења светлости Твоје принесем свецелу жртву, жртву Богу пријатну, коју је заповедио Син Твој и Бог мој, који је дошао не праведнике, већ грешнике да призове на покајање, те да по Твоме заступништву прими и мене недостојног.
Преблага Владичице, одувек је било много сагрешивших, у сва времена је било много оних који нису држали заповести Сина Твога; али нема ни једнога који би надмашио мноштво безакоња мојих, свесно учињених. Цео Стари и Нови Завет слави врлине праведника, и предаје срамоти нечасна дела грешника и безаконика, али унутрашњи глас савести моје даје ми да видим да је гнусоба грехова мојих тежа, и бреме зала мојих превишује све рђаво од памтивека. Јер, осуда за оно што је учињено у незнању, лакша је и подношљивија од осуде за оно што је учињено свесно. Адам је примио заповест и закон, али их није одржао. Но он, Пречиста, још није био сазнао путем опита другога пад и осуду. А ја, несрећник, шта могу рећи у своје оправдање? Нажалост, ништа. Неуздржан и самовољан, ја сам тежио да постанем рђав; зато ми нема извињења; ја сам несрећнији од свих несрећних потомака Адамових, и Каина, и Ламеха, и од безумних градитеља куле, несрећнији од Содомљана, огњем прогутаних, и од оних што настрадаше у Нојевом потопу, и за већу сам осуду него ли зли Египћани. Исто тако знам да сам несрећнији од свих несрећника, и грешнији од свих грешника Новог Завета; јер крстивши се, ја се Оскрнављујем; окупан, покривам се нечистотом; почаствован примањем благодати, ја се облачим у срамоту грехова, и уништавам благодат добијену приликом крштења. Да ли ће достати у мени мисли и речи, времена и способности за очишћење грехова мојих, који су велики као море о, Свесвета? Шта ће бити са мном? Каквим путем да идем? Небески пут је недоступан, земни – тесан, подземни – страшан, морски – преграђен. Налазим се у неописивој тешкоћи; неизбежна опасност прети ми одасвуд; мисао и реч пресушују.
Ти, Моћна Мајко Свемогућег и Живог Бога, пружи руку помоћи, мени лишеном сваке утехе, подигни душу моју рекавши јој: „Ја сам спасење твоје!”
Ти, Пречиста, помоћнице и заступнице моја, прими мољење недостојног слуге Твог. Верујем, Пренепорочна, да можеш то да учиниш. Спаси ме, једина стазо свих покајника. На мени, који сам од свих беднији и несрећнији, тим пре покажи предивну милост Твоју, надање моје, Владичице Богородице. Ти знаш помисли, и дела, и немоћ понижене природе моје; Теби поверавам душу своју Оскрнављену многим гресима и непристојним помислима. Ти видиш Владичице, ране моје и лукаве помисли; излечи их, изливши на њих капљу самилости своје. Погледај на мене, Владичице моја Богородице, учини милостивим према мени Сина Твога и Цара свију, када пред Анђелима и људима буде објављивао моје лоше помисли и дела. Тебе ће, јер се заузимаш за душу грешну, Он услишити као човекољубиву Мајку и као прибежиште грешника. Јер Те је као одбрану, прибежиште и помоћ за мени сличне грешнике, и поставио Син и Бог Твој. Њему доликује свака слава, част и поклоњење, са беспочетним Његовим Оцем, са Свесветим, благим и животворним Његовим Духом, сада и свагда и у векове векова! Амин.
