Псалам 90.
Ноћне сузе (4, 358)
На постељи мојој размишљам о Теби, Човекољупче, и у поноћ устадох да славим благост Твоју. Вратих у сећање дугове и грехе своје – и проливах потоке суза. Охрабрили су ме разбојник, цариник, Марија – грешница, Хананејка, као и крвоточива, а и Самарјанка на кладенцу. Говорили су ми: „Устани, моли за милост, -јер Господ је твој добротом испуњен.”
Давид, син Јесејев, позвао ме је кроз псалме своје, пробудио из сна који је отежао удове моје и рекао ми: „Устани, човече, – што спаваш? Судија у поноћ прима дарове, – устани, моли се и проси опроштај за себе. Милосрдни Господ ће се обрадовати ради тебе. Двери су Његове дан -ноћ отворене за покајнике.”
Ноћу лежећи на постељи својој, присећао сам се дугова и грехова својих; тада би ме ужас обузимао и вапио сам: „О, долази језива ноћ и тама лишена сваке светлости. Онај ко живи у безакоњу, тај се неће обрадовати у дан Васкрсења, он ће бескрајно остати у тами.”
И Давид је бдио ноћима на постељи својој размишљајући о безакоњима својим, и исповедао грехе своје. Ноћима је квасио постељу своју сузама очију својих, и са уздасима молио Господа, говорећи: Ја знам безакоње своје, и грех је мој стално преда мном; Теби јединоме, сагреших, – помилуј ме.
Тебе призивам, Оче, Сине и Душе Свети, Тебе молим дан и ноћ – поштеди нас. По обиљу милосрђа Твога очисти безакоња и грехе наше; даруј нам, Господе, душевно и телесно здравље, избави нас од лукавог, од силе његове, од пута његовог и од свих мрежа његових, и не остављај нас ни дању ни ноћу без милости Твоје.
