Молитва четврта
Владико, Господе, Боже неба и земље, Царе векова, благоволи да ми се отворе двери покајања, јер болећивом душом умољавам Те. Погледај на мене по великој доброти Својој и прими мољење моје; не одбаци вапај мој, већ опрости мени кривцу за многа сагрешења. Приклони ухо Твоје к мољењу моме, и опрости ми свако зло које учиних, као човек побеђен својим лошим настројењем. Јер тражим покој и не налазим. Савест је моја нечиста, и не налазим спокоја због мноштва безакоња мојих. Услиши, Господе, срце с болом вапијуће к Теби. Не опомињи се злих дела мојих, већ погледај на бол душе моје. Похитај, исцели мене жестоко изранављеног, дај ми да убрзо дођем к себи, по благодати човекољубља Твога. Избави ме од злих дела мојих, и не узвраћај ми по ономе што учиних, да не бих потпуно пропао и лишио се сваког усрђа и жеље за исправљањем својим.
Зато, падам пред милосрђем Твојим и молим: „Помилуј мене, који сам осудом дела својих сатрвен у прах. Призови, Владико, мене сужња, кога спутавају и као ланцима везују дела моја, јер Ти једини знаш како да раздрешиш свезане и исцелиш скривене ране, познате једино Теби, Тајновидче. Јер колико год зала да трпим, налазим да си за све невоље Ти исцелитељ страдајућих, двер ожалошћених, избавитељ у ропство одвођених, вазда уздржавајући руку Своју и не попуштајући гнева Свога, припремљеног за грешнике.”
Ти нам, по великом човекољубљу Свом, дајеш време да се уразумимо, јер си брз у милости и спор у кажњавању. Зато пружи ми руку Своју, и подигни ме из глиба безакоња мојих, Ти, који се не радујеш пропасти људској, и не одвраћаш лице Своје од оног који Ти се са сузама обраћа. Услиши, Господе, глас слуге Свога, вапијућег к Теби; покажи лице Своје мени помраченом, просвети ме доласком Светог Духа Твога, даруј усрђе мени оскврнављеном, и труд мој обрати, Господе, у радост моју; раздери жалобну одору моју и опаши ме весељем, нека се и мени отворе двери Царства Твога, да ушавши у њега прослављам Свесвето име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа сада и увек и у векове векова. Амин.
