Псалам 14.
Искупитељу свих спаси и мене, и даруј сузе – да би разориле стену која ме одваја од Тебе. (4, 284)
Хвала Благоме, који је сишао ради нас, постао подобан нама и излечио ране наше Својом свеосвећујућом Плоти и Својом свеосвећујућом Крвљу! Нека све и сва узнесе хвалу Теби!
Благодаримо Милосрдноме, који непрестано носи бреме наше, иако је позната Њему злоба наша, – који нас је створио, храни нас и заповеда сунцу да сија за нас! Хвала благости Његовој!
Отвори ми двери милосрђа, добротом испуњени Господе наш; пружи ми руку Своју, Благи и Милостиви, и врати ме у стадо Твоје, да славим благост Твоју.
Греси моји – стена су између мене и доброте Твоје. Разори је, да бих могао приступити милосрђу Твоме, излиј на мене љубав Твоју и уздигни ме до висина Твојих.
Но, стена грехова мојих разара се сузама и скрушеношћу; зато ми дај да све дане живота свога приљежно оплакујем грехове своје, и сабирам за себе плодове који ће ми бити од користи на Дан Суда.
