NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Starac PAJSIJE Svetogorac
POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
REČ UREDNIČKI O BIBLIOTECI „OBRAZ SVETAČKI“
 
Biblioteka Obraz svetački došla je, milošću Božjom, do svoga kraja.
Sve je počelo u toplom gnezdu duhovnom Pravoslavne misionarske škole pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu, sa blagoslovom protojereja stavrofora hadži Ljubodraga Petrovića i protojereja Vaje Jovića, koji su, kao vredni pastiri slovesnog stada, znali koliko je duhovna knjiga nasušna potreba naših dana, i koliko je istinita reč Svetog Ignjatija Brjančaninova da će, u „potonja vremena“, čitanje svetootačkih dela i trpljenje nevolja biti važna sredstva za spasenje u svetu u kome „središte više ne drži i / soko ne čuje više sokolara“ (Viljem Batler Jejts). Prva knjiga Obraza svetačkog bila je Sveti Jovan Šašajski – čudotvorac poslednjih vremena, oko čijeg izlaska se postarao prerano otišavši Nebojša Krstić. Zaista, blagoslov Svetog Jovana Šangajskog, koji je bio, kako bi rekao otac Justin, „stare vere novo opravdanje“, pratio je Biblioteku, kao što je svojevremeno pratio i izdavaštvo Bratstva Svetog Germana Aljaskog, na čijem čelu je stajao duhovni sin Svetog Jovana, otac Serafim Rouz.
Biblioteka je, od samog početka, naišla i na razumevanje blaženopočivšeg episkopa budimskog Danila, učitelja mnogih mladih duša hristočežnjivih Srba. Mnogo nas je puta ohrabrio kad smo posustajali i podsticao nas da nastavimo ka Svetlosti Tihoj Svete Slave Besmrtnoga Oca Nebeskoga, ka Gospodu našem, Bogu i Čoveku.
Oko Biblioteke se odmah okupila zajednica prevodilaca, priređivača, tehničkih i likovnih majstora, koji su svojim trudom i požrtvovanjem pokazali da je pravoslavna Srbija večna dok su joj deca verna. Neumorni u radu, uviđavni i vispreni, puni hrišćanske ljubavi i praštanja, saradnici Obraza svetačkog išli su putem inoka Isaije i drugih vrednih prevodilaca srbskog Srednjeg veka. Bilo je, katkad, i malih nesporazuma, kao i uvek kad ljudi sarađuju i kad su živi. Ali, preko toga se prelazilo i išlo se dalje – znali smo da nam, ako ne oprostimo, neće biti ni oprošteno. Mnoge neprospavane noći saradnika Obraza svetačkog, trud da knjige što pre ugledaju svetlost dana, da se pojave i zagreju srca čitalaca, čine ovu Biblioteku malenom prosforom prinetom Onome Koji nam je sve darovao, i bez Koga bismo bili skitnice u bespuću savremenog Vavilona. Verujemo da su čitaoci, makar malo i katkad, to mogli da osete. Ove knjige nikad nisu „otaljavane“: u njih se ulagao život, ovakav kakav je, grešan i mali, ali život koji nam je podario Živi Bog.
Biblioteka Obraz svetački je uvek htela da bude svetopredanjska; a Predanje je živo, od apostolskog do našeg doba. trudili smo se da do srbskog čitalaštva donesemo i Sv. Jovana Zlatousta, avvu Isaka Sirijskog, Sv. Simeona Novog Bogoslova i Sv. Grigorija Palamu; ali i Sv. Serafima Sarovskog, Jovana Kronštatskog, Nektarija Eginskog. Pažnju smo posvetili i neopatrističkoj teologiji (Florovski, Šmeman), ali i praktičnoj apologetici (Pravoslavlje o Nju Ejdžu, astrologiji, magiji). Starali smo se da upoznamo Srbe sa ruskom, grčkom, rumunskom, gruzijskom duhovnošću, ali i sa srbskim monaštvom XX veka. Bavili smo se i znacima poslednjih vremena, ali i nudili trezvenoumne savete za izbavljenje u te dane (starac Pajsije Svetogorac nam je, u tom smislu, uvek bio najdraži savetodavac). I čuda Božja su nam bila draga, ali smo najviše slavili Čudo nad čudima – Sveto Pričešće koje nikad nismo razdvajali od pokajne pripreme za primanje Svetinje. Štampali smo akatiste Gospodu, Majci Božjoj i Svetima; zbornike o braku, porodici i vaspitanju dece; o monaštvu, starčestvu i prelesti. Sve pravoslavno nam je bilo drago, i ostalo nam je drago – i ono drevno (Starečnik i Evergetinos), i ovo današnje (Vlahos, Karelin): jer je od istog Duha.
Ali, ničeg previše, znali su i drevni Jelini. „Zasviri i za pojas zadeni“, kažu Srbi. Zbog materijalne situacije i duhovnih okolnosti doba u kome smo se obreli (izdavanje velikih knjiga je sve skuplje i teže, zaista je čudo da smo opstali do sada, s obzirom na najminimalniju razliku između proizvodne cene knjige i njene cene u prodaji; a do priložnika nije lako doći; a, koliko čujemo, ima i izvesnih pogleda iskosa na ovo što radimo, a znamo da kosi pogledi, uz administrativnu moć, mogu postati kosa sečiva, koja seku i ne pitaju) rešili smo da Obraz svetački privedemo kraju.
Naravno, ako ne možemo nove knjige a ono ćemo već izašle da obnavljamo po potrebi čitalaca, čuvajući autorsko pravo Biblioteke, ali, još jednom, novih izdanja neće biti.
Počinjali smo slavljenjem Boga i time završavamo:
Slava Bogu u Trojici, Tvorcu, Spasitelju i Utešitelju našem,
Koji je bio naš Pospešitelj!
Hvala i svima koji su nam, bilo kad, bilo čime i bilo gde, pomogli na ovom sabornom delu pletenja dušekorisne brojanice od stotinu knjiga Bogu prinetih. Neka oproste oni koje ne pomenusmo, a mi se, između ostalih, molitveno sećamo i:
patrijarha srbskog Gospodina Pavla, pod čijim blagodatnim omoforom se nalazi Mitropolija beogradsko-karlovačka, u kojoj je naša Biblioteka ugledala svetlost dana;
protojereja stavrofora hadži Ljubodraga Petrovića i protojereja Vaje Jovića, koji su duhovno rukovodili naš rad i pomagali nam svojim savetima i očinskom brigom;
bratstva srbske carske Lavre Hilandara na Svetoj Gori, čiji je prvi epitrop jeroshimonah Metodije uvek imao razumevanja za naše poduhvate i bez čije bi pomoći ova Biblioteka prestala sa radom još davnih dana;
ostroških čuvara ćivota svetog Vasilija Ostroškog, slava mu i milost, blaženopočivšeg arhimandrita Lazara i episkopa dioklijskog Gospodina Jovana sa bratstvom svete ostroške obitelji;
izdavačke ustanove Mitropolije crnogorsko-primorske i njenog direktora protojereja Radomira Nikčevića, kao i svojevremenog urednika g. Mateja Arsenijevića;
jeromonaha Simeona iz manastira Rukumije; jeromonaha Jovana Jelenkova;
sveštenika Krstana Kneževića i Draga Vujića iz Beča i njihovih dobrih parohijana;
izdavačke ustanove BESEDE eparhije Bačke i njenih revnosnih i vrednih saradnika;
Izdavačkog fonda SPC, posebno sveštenika R. Zelenovića i sestara u Hristu Anete i Mile;
kosovsko-metohijskih monaha, čuvara Lazarevog zaveta; igumana Luke, čuvara ćivota svetog Petra Cetinjskog; arhimandrita Gavrila iz manastira Roždestva Presvete Bogorodice u Indijani SAD;
oca Zlatibora, majke Verice i brata Saše Srbulj, koji su nam pomogli u najtežim trenucima;
braće u Hristu Matije Kežmana i Gorana Gavrančića i njihovih bližnjih, kao i hrišćanskog gospodina Dragana Selakovića, koji su svojim prilozima, dobrotom i razumevanjem omogućili da biblioteka Obraz svetački ispuni svoje ciljeve;
Siniše Trbovića, koji nas je redovno snabdevao uputnom literaturom;
Antonine Pantelić, koja je od početka s nama;
Marine Todić, nesebične hrišćanke spremne i da na -20° u Moskvi traži knjige koje su nam potrebne;
Aleksandra Jovičića, dragocenog saradnika u oblikovanju knjiga Biblioteke;
Mire Brišević, koja je ukucala na hiljade strana potrebnih tekstova;
Milana Ristivojevića, koji je uvek imao vremena za sve;
kao i prevodilaca i saradnika Biblioteke: Lade Akad, dr Ksenije Končarević, Mateja Arsenijevića, Mladena Stankovića, Miroslava Golubovića, Arsenija Bugarskog, Zorana Buljugića, Jelene Petrović, Natalije Pavlović, Biljane Vićentić, Milana Radovanovića, Jelene Femić-Kasapis, Vesne Petković, Vladimira Stefanovića, Gorana Veljkovića, sveštenika Srđana Jablanovića, Milana Purkovića, Ljiljane Davidović, Zaharine Kovačević, Miodraga Paripovića, kao i Aleksandra Ilčića i đakona Milorada Milosavljevića;
takođe, beskrajno smo blagodarni i svima onima koji su nas liturgijski i u ličnim molitvama pominjali, moleći se da Gospod blagoslovi naš rad;
a, pre svega, blagodarim Gospodu Koji nas je svezao nitima srčanim i umnim za moga kuma Vladimira Dimitrijevića, on je bdio, brinuo i predavao sebe za Biblioteku i za mene samog.
Hvala, uvek i svagda, našim čitaocima!
Neka nam oproste greške u prevodu, greške u štampi, greške u izboru tekstova, i neka se ne sablazne o nas, grešne i smrtne, nego neka se mole da nam Gospod oprosti!
Hvala našim porodicama, koje su nas uvek pomagale i razumele nas! Nikada im se nećemo moći odužiti za trpljenje, pažnju i ljubav!
Gospode, oprosti nam grehe i greške, i neka ova Biblioteka bude na slavu Tvoju, a na korist naših bližnjih, ne na sud ili na osudu!
U dane raspeća Srbije i Srbstva, zablistaj nam vaskrsenjem Svojim!
 
Konac biblioteke Obraz svetački, a Bogu našem slava u vekove!

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *