ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
XX. РАЗНЕ ТЕМЕ
 
1. На питање да ли душе светитеља осећају да их призивамо и да ли о. Пајсије поседује потврду о томе да га они слушају, старац је одговорио: “Имам потврду да ме светитељ чује, будући да и ја чујем њега. Има ли потребе да о томе и даље говоримо?”
2. “Догађа се да, ако нешто кажеш другима, буде као на туристичком путовању. Дели се све што је потребно. Онај ко поседује нешто духовно, даје другоме да би му помогао да оде у рај и при том не мисли на себе. Међутим, шта се догађа ако га људи хвале више него што је потребно? Једни имају користи а други немају. Бог, наравно, види човекову намеру, али је неопходно да и ми сами будемо обазриви. Рђаво је ако дође до таквог туристичког путовања, односно ако један верујући говори другом нешто да би му помогао а овај почне да га хвали.”
3. “Постоје многи снови који потичу од борбе. На њих треба обратити пажњу. Међутим, у односу на снове уопште морамо бити веома опрезни.”
4. “Бог не предодређује, Бог унапред зна. Као Свезнајући, Он суди о сваком човеку – да ли ће му открити истину Христову? Господ посматра: ако човек постане православан, како ће живети? Сагласно томе Он и расуђује.”
5. “Кад умру немилосрдни људи, поручите им парастосе и превасходно дајте милостињу. Постоји много сиромаха. Једноставно давање милостиње убогом вредније је од мноштва проливеног зноја.”
6. “Правили су гробнице које не прокишњавају, али то никако није спасавало тела покојника од трулежности, иако постоје средства која је спречавају. Због тога морамо бити опрезни у својим расуђивањима. Природно, у многим случајевима је узрок трулежности грех.”
7. На питање да ли светогорски монаси добијају пензију од осигуравајућег завода, старац је одговорио: “Не знам, можда неки и добијају. Овде не постоји потреба за пензијом. Ако и постоји нека потреба, манастири дају ‘благослове’. У сваком случају, живим тако како живим, без обзира да ли добијам пензију од осигуравајућег завода или не. Ако ми дају из друге ризнице, све ћу имати. Узећу нешто мало из ризнице трпљења, нешто мало из ризнице молитве, нешто мало из ризнице љубави, итд. Из тих ризница треба да добијамо помоћ.”
8. “И ми смо дознали за радиоактивност. Шта да вам кажем? Уколико би до загађења дошло на једном месту, рекли бисмо да одатле треба отићи. Сада, кад је оно свуда продрло, ничега неће бити. Ми овде на Гори носимо свој крст и све једемо. Чега да се плашимо? Зар Господ није рекао да верујући, ако и смртно што попију, неће им наудити (Мк.16;18)? Не узрујавајте се.”
9. “Постоји разлика између чуда наше вере и чуда других вероисповести. И хоџа може да сатвори чудо помоћу разних магијских поступака. Он тежи да виде светлост док ми, кад нам ђаво покаже светлост и пошаље блистање, окрећемо леђа. Други затварају нос, напрежу уши и трљају очи а затим виде халуцинације. Ми тражимо чуда од Бога и не општимо с ђаволом него, напротив, даноноћно војујемо с њим.”
10. Једном сам упитао старца да ли клирик – предавач треба да буде члан синдиката, а он ми је одговорио: “А шта је то? Раније тога није било. Претрпите. Умириће се и ти ветрови. Вера у Бога разрешиће све ваше проблеме. Ако нема вере, све ствара тешкоће и многи долазе до самоубиства.”
11. “Ђаво је сада подивљао. Дошла је његова власт, он је заузео место и на његовим личним картама налазе се три шестице.”
12. На моје питање због чега је данас много младих који приступају монаштву које значи одрицање од свега световног док, истовремено, немају жељу да буду свештеници у свету, старац је одговорио: “За то су криви епископи који на неки начин спречавају младе у томе, па чак и онима, који су постали свештеници, стварају проблеме или их оптерећују административним и сличним пословима. Исто тако, не допуштају да се развијају манастири који су постали духовне оазе. Иако постепено, у свету ипак долази до позитивне забринутости и манастири су потребни да би помогли, како свештеницима тако и мирјанима.”
13. На питање да ли би требало крштавати децу чији родитељи нису у црквеном браку, старац је одговорио: “Шта су учинили несрећници? Погледајмо родитеље и разјаснимо због чега нису закључили црквени брак и, опет, због чега желе да крсте децу. Одатле ћемо поћи.
И они имају неке своје разлоге. Требало би да видимо шта их мотивише. То је као завртањ: ако се не притисне, неће се добро заврнути. Тако су и они нешто препатили и сад желе помоћ.”
14. Кад су неки младићи упитали о. Пајсија да ли се могу купати у мору заједно с девојкама, он им је одговорио: “Не, не треба тако да се купате. Погледајте два мала брата. Ако од њих затражите да се свуку, они ће се удаљити један од другог. Они се стиде… А одрасли? Не треба се купати чак ни на пустом месту, јер ако уђеш у воду и почнеш да се запљускујеш, онда је то наслада.”
15. На питање зашто Бог није уредио да се сједине такви брачни другови који би водили духован живот, старац је одговорио: “Било би добро кад не би постојао ђаво. Међутим, ђаво постоји. Нема сумње да љубав Божија све устројава. Да би спасао рђавог мужа, Бог му даје прекрасну жену, и супротно. Стрпљења, браћо, и све ће проћи. Данас је све променљиво и нема ничега трајног.”
16. “Не треба се сукобити с људима ако имају другачије погледе. Пажњу треба обратити једино на комунисте. Ако пак и они верују у Бога, онда не треба правити никакву разлику.”
17. “Северни део континента изградили су велики и њих би требало канонизовати. Сад ћемо се вратити у живот. Од нас се захтева расуђивање да бисмо избегли крајности и да не бисмо стварали пометњу у свету.”
18. О грчком народу који не иде правим путем, ст. Пајсије је рекао: “Као Јелини, ми ништа не радимо. Биће срећа ако Бог сад нешто учини, јер се другачије не бисмо сагласили. Можда ће Бог све уредити, тако да након извесног времена нећете моћи да нађете неверујућег човека. Сад свако треба да се потруди. Живимо у рђава времена. Многи би светитељи пожелели да живе у нашој епохи, јер би имали повољну прилику да се подвизавају. И многи побожни хришћани би пожелели да живе у нашој епохи, јер би се и они подвизавали. Ми, на несрећу, водимо овакав живот.”
19. Након путовања на којем се бавио неким пословима у својој постојбини, Фараси Кападокијској, старац ми је послао разгледницу са сликом цркве Свете Софије. Ево шта је на њој писало:
Пре неколико дана дошао сам из Свете Софије. Било ми је веома болно да је видим у нечистим турским рукама. Они су оскрнавили васцелу престоницу. Нека да Бог да ускоро ишчезне њихов полумесец и да и Град и Света Софија поново буду наши. Амин. Амин. Од Константинопоља – Анкаре – Кесарије, на двеста километара у дубини Анадолије, налази се моје село, Фараса Кападокијска. Кад сам тамо стигао, уверио сам се да Турци постају веома узнемирени када виде Грке, чиме показују да те земље нису њихове него да су их отели, и због тога се плаше.
Буди ми здрав.
Монах Пајсије
 
20. Током 1975. г. бавио сам се прикупљањем различитог материјала и сведочанстава која би ми могла помоћи да напишем житије новомученика Јована из Конице, пострадалог 1814. у Агринији. Скицу тог дела послао сам поштом старцу Пајсију да би он изрекао своје мишљење. Старац ми је послао следеће писмо, где је изложио корисна обавештења и савете којима сам се руководио у овом раду. Тако сам 1979. г. објавио књигу “Свети новомученик Јован из Конице” (48 стр.). Ево тог писма:
 
Часни Крст, 20. марта 1976.
Љубљени мој оче Дионисије, благослови,
Пре месец дана добио сам животопис светог новомученика Јована из Конице, али ти нисам писао да не бих журио и да бих показао мало стрпљења и помолио се.
Не знам да ли контактираш с Ангелосом Цонгасом. Он поседује много материјала и канон који је саставио један свештеник из Конице. Ми смо заједно с Ангелосом уложили много напора (Ангелос се посебно трудио и заморио) али, на жалост, код тадашњег владике нисмо наишли на разумевање. У пролеће, пре девет – десет месеци, долазио је свештеник из цркве Светог Димитрија у Агринији: он се трудио и радио као нико други и могао би много да ти помогне ако се повежеш с њим. И ти би могао да добијеш материјале оца Демостена, да извршиш то добро дело.
Сматрам само да никога не треба пожуривати у тим пословима, ни с једне стране и ни због каквог разлога. Твој рад је добар, али је донекле писан у журби.
Молим се Богу да подари снагу и божанствено просветљење како би све изашло на добро. Желим ти здравље током преосталих дана Четрдесетнице.
С љубављу Христовом, монах Пајсије.
 
21. “Пре грехопада, животиње у рају биле су драги човекови пријатељи. Адам је поседовао дар прозорљивости, односно духовну телевизију. Он је сагледавао потребе животиња и помагао им. Орао је био научен да једе само мртве животиње, али је затим подивљао па је почео да једе и оне живе. Све животиње су биле питоме и подивљале су тек после грехопада.”
22. Неко је упитао старца о садашњој ситуацији и, уопште, о људском роду, а старац је одговорио: “Не узрујавајте се. Многа наређења неће успети ни да откуцају. Наш род ће се увеличати, иако би наши лажни пријатељи хтели да га помешају са блатом и да им за то још будемо захвални. Бог то, наравно, неће дозволити. Хелада ће се отворити Истоку. Турска ће бити приморана да плати свој дуг.”
23. Старац је рекао да су “Поцаки у Тракији Грци” и казивао је о ономе што га је учврстило у том уверењу. Једном је присуствовао крштењу неког пунолетног Помака, које је обављено у Комотини. Дали су му име Апостолос. После крштења појавио се један човек и рекао: “О, несрећниче, кад су те крштавали требало је да кажеш да ти дају име Костас а не Апостолос, јер се и твој прадеда звао Костас!”
24. “Византија је родила Свету Гору а Света Гора би, уколико издржи и не допусти уплив световног духа, могла да роди Византију.”
25. Посетиоцу који је много волео Малу Азију старац је рекао: “Ти би рекао: Мала Азија – Велика Грчка.”
26. Једном свом познанику старац је рекао: “Немој мислити да ће се спасти само они који су дошли на Свету Гору. Ти можеш да живиш у свету, са женом и са децом, и да се спасеш.”
27. “Христос је кисеоник, а ми од Њега правимо угљен-диоксид.”
28. Старац је рекао студентима који су били дужни да полажу одређене предмете: “Не будите дужници! Ако тако будете научили, дуговаћете и у бакалници, и на тржници, и на сваком другом месту!”
29. “Онима који су у јерес пали из незнања Бог ће допустити да се преобрате. Они, који су је прихватили из егоизма, неће се вратити.”
30. “Европљани имају наслеђене навике и они су се научили да буду културни. Дакле, они због своје култивисаности бацају папире у корпу за отпатке. Код нас, међутим, није постојала таква култура. Ми смо имали страх Божији, а сад нам ништа од њега није преостало. Због тога доносимо законе о абортусима, о разводу, о опорезивању блуда (уместо да се порнографија забрани), итд.”
31. “Некад су људи живели веома једноставно, без удобности какве ми данас имамо. Сећам се да су раније они, који су желели да пођу на Свету Гору, долазили у Трипиту (залив у близини Уранополиса), распростирали велики комад црне тканине (обично подрасник) и чекали кад ће се са острвцета на другој страни указати једрењак с људима.”
32. “Бог и Пресвета Богородица пројављују љубав према Грчкој на много начина. Они ђаволу не би другачије допустили да твори нешто лоше осим ако то не би постало узрок великог добра.”
33. “Европљани имају развијену културу а ми имамо побожност. Њихова кочница је култура а наша страх Божији. Сада, међутим, почињемо да губимо побожност док културу не поседујемо, тако да постајемо сасвим изгубљени.”
34. “Код нас сад влада неки неред. Међутим, код других је још горе јер уопште немају идеала. У ова тешка времена, наша дужност је да свим осталим народима донесемо светлост Православља. Будући да смо сви ми деца Адама и Еве, сви смо браћа по телу. С православнима смо, наравно, браћа и по телу и по духу.”
35. У вези с утицајем телевизије на људе, старац је рекао: “Телевизор доноси велико зло и зато га немојте гледати. Најновије вести слушајте на радију. Већина телевизијских емисија претерано хвали посланике.”
36. “Долазио је овде један човек који је био хришћанин само по имену. Радосно је приповедао како је од неког пропалог човека купио сву штампарску опрему. Радовао се јер му се указала прилика да се обогати на несрећи ближњег. То није хришћанска љубав.”

2 Comments

  1. Sta je to duhovna ljubav