ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Седма глава
ИЗ КРАТКОГ ЛЕТОПИСА СВЕТЕ ОБИТЕЉИ СТОМИ
који је саставио о. Пајсије у време кад је обнављао ову обитељ
 
“Садашња света обитељ Стоми основана је 1774. године, на дан св. Козме Етолског. До 1774. године манастир се налазио преко пута, на другој обали реке Аоје и због тога се до данашњег дана то место назива Стари Манастир. Стари манастир је основан у древна времена, о чему сведоче иконе византијске цркве, као и исто тако старе књиге и, посебно, свете мошти које се помињу од 1295. године: мошти св. Василија Великог, св. Јована Златоустог, св. Козме, свештеномученика Самона из Едесе, св. Алипија Кионита, св. Нила.
Године 1774. игуман Старог манастира био је отац Константин.
Савремена обитељ основана је овде, у прекрасној околини, зато што је света икона Пресвете Богородице више пута сама напуштала Стари манастир и долазила овамо, где је била подигнута обична црква с капелом. Будући да је отац Константин био сведок овог чуда, одлучио је да је воља Пресвете Богородице да оснује манастир овде, где се он и сад налази. Тако да је започео изградњу садашњег манастира.
Током 1844. године побожни житељи Конице и Веле позвали су, по свом избору, оца Григорија Халортиса (према некима Пеклоритиса). Он је 23. априла 1844, на дан св. Георгија, са светим моштима обилазио око обитељи ради њеног укрепљења, кад су га заробила седморица разбојника и одвела у место Сјусница. Како пише савременик тих догађаја, о. Хризант, ти разбојници су дошли из Трикале, где су били најамници тамошњих деспота – Сулејмана, Тахириса Бејта и Хамита Васијариса. Они су однели све што је имао о. Григорије: новац, св. мошти, крст, епитрахиљ, и мали молитвеник. Отац Хризант помиње и часне мошти светог Харалампија, али их ја, на жалост, нисам пронашао у Стомијској обитељи. Пронашао сам само мошти шесторице светитеља које чувају у нашој лаври. Не знам да ли су часне мошти светог Харалампија оне, које су пре две године пронађене у храму Светог Николаја?
Као што смо рекли, разбојници су отели иметак оца Григорија, а њега самог су у непроходној шуми привезали за платан да га растргну дивље звери. Међутим, заступањем Пресвете Богородице он је био ослобођен и вратио се у Коницу. Негде око Молисте разбојници су били нападнути и протерали су их тамошњи сељаци, а приликом покушаја да пређу реку Сарандапорос сви разбојници су се утопили. После неколико дана, њихове остатке пронашли су житељи села Враница (сада Трапеза), исто као и часне мошти и све свештене предмете. Све су то, као и новац, честити житељи Вранице вратили у Стомијску обитељ.
Тај исти отац Хризант, у другој белешци, која се налази у старом Еванђељу, каже да је 10. децембра 1843. г. отац Григорије дошао из манастира Страцијана, заједно са сестром по телу, монахињом. Отац Григорије се током дугих година ревносно трудио у обитељи. Он је окупио неколицину монаха и манастир је поново стекао славу која је била готово једнака оној претходној. На жалост, племство из Конице је, као што се дешавало и у прошлости, одузело игуману приходе са њива. Озлојеђени отац Григорије 14. септембра 1851. напушта манастир заједно са својим послушником Герасимом и одлази у манастир Ругов у Чепелову…
… јула месеца 1958. Мајка Божија Стомиотиса привела ме је из Свете Горе у свету обитељ Стоми. Овде сам се, по мери својих снага, трудио као дрворезбар (што је моја струка). Током 1959. била је изграђена и моја келијица у којој живим.
Као што смо вам раније већ говорили, браћо у Христу, света обитељ Стоми је, почев од 1923, остала готово без монаха, осим двојице отаца: Германа из Палеоселија који је поживео још шест месеци, и оца Герасима Папасхизаса, који је овде поживео само две године, од јануара 1932. до 1934. године.
Мали манастир Пресвете Богородице, који бих ја назвао Њеним вртићем, није имао стражара неколико година. Због тога су у Стоми и довели мене, најништавнијег од монаха, Пајсија са Свете Горе, да бих ја, као страшило, чувао Њен вртић, као што и обично код ограде постављају страшила кад не постоји прави чувар. Довели су мене, недостојног слугу, као што је речено, у 1958. години од Рождества Христовог, у јулу месецу. Овде сам прихватио управљање светом обитељи.”

2 Comments

  1. Sta je to duhovna ljubav