ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
РАЗГОВОР С АРХИМАНДРИТОМ НИКОЛАЈЕМ (ГЕНЕРАЛОВИМ) О СТАРЧЕСТВУ
 
– Видели смо двојицу игумана, Јефрема и Григорија. Који су старци били њихови духовни руководитељи?
Јефрем је био ученик Јосифа Исихасте, а Григорије ученик старца Амфилохија са Патмоса, ученика светог Нектарија. Нектарије је извршио безбројна чудеса по читавој Грчкој, али и у читавом свету. Упокојио се 1924. године.
– Како старци одгајају своје послушнике?
Превасходно послушањем и смирењем.
– Да ли и данас на Атосу постоје старци?
Према сведочанству старца Пајсија који се упокојио 1994. године, на Атосу је за његовог живота било педесетак стараца. Међутим, Господ их не открива, јер се они снажно моле да остану непознати. Господ ће их прославити након смрти.
– Да ли је и старац Пајсије имао ученике? Како их је он одгајао? Да ли су ти људи и данас на Атосу?
Наравно да јесте. Он, међутим, никад није имао послушнике. Код њега су за савете долазили они који су живели у близини. Ја сам код њега био тачно двадесет пута. Час би поклоници а час браћа тражили да их одведем код њега. Једном је из Америке дошао неки свештеник и пожелео је да оде код старца Пајсија. И ја сам пошао с њим. Дошли смо, али је све било затворено. Обешена је једна цедуљица: “Оставите своја имена, јер вам више могу помоћи својим молитвама него својим ћаскањем.” Превео сам ово обавештење. Американац ми је тад издиктирао поруку коју сам написао на грчком и потписао: “Молим Вас да се помолите и за јеромонаха Николаја, јер му је то потребно.” Помишљам, нека се помоли – неће ми бити сувишно. Након недељу дана, током ноћи, отварају се врата и долази старац, а ја спавам! Он ми каже: “Оче Николају, тражио си молитве а сам спаваш! Устани да се помолиш!” Помислио сам да је то искушење. Отворио сам очи, врата су се залупила, старац је отишао. Скочио сам, али никога није било.
Догодио се и други случај. Године 1989. пошли смо на Синај и у Јерусалим. И тамо су се током ноћи отворила врата. Ушао је старац са неком достојанственом женом, која није од овога света. Ја сам се, као зец, сакрио у ћошак. Почео сам да разговарам с њима, али не као што сад разговарам са вама, него као да разговарамо мислима. Пред очима ми се указао читав мој живот. Питали су ме за грехе. Тако сам се кајао да сам се расплакао. Тад су почели да се узносе, а ја сам се запитао: “Шта ли значи овај сан?” Затим смо отишли у пештеру Епистимије и Галактиона. Тамо се подвизавао старац, отац Хадријан. Пошли смо с њим по планинама, сакупљали смо песак. Увече смо се код њега исповедили. Он нам је рекао да је до пре недељу дана код њега живео старац Пајсије, да је ту био читавих месец дана. Није ми се, дакле, случајно јавио у сну.
Био је још један случај. У Јерусалиму се разболела једна млада монахиња. Ја сам јој саветовао да оде код лекара, али се она плашила да ће је вратити кући. Сажалио сам се на њу и предложио јој да напише писмо старцу. Нисам знао његову адресу, али сам помислио: “Биће вам по вери вашој.” Она ми је издиктирала историју своје болести. Прошло је неколико дана. Одједном, видим је где ради у трпезарији. “Мати, како вам је”, упитао сам. Испричала ми је да јој се наредне ноћи, након што је написала писмо, јавио старац и рекао: “Ја сам лекар Пајсије.” Помазао ју је јелејем и она је оздравила.
Колико је оних којима је помогао! О њему постоје књиге на разним језицима. Прочитајте их!
Он је духовно много узнапредовао. Својевремено је покренуто једно црквено питање, а он није знао како да одговори на њега. Зато се молио светој великомученици Еуфимији Свехвалној. Неко је покуцао на врата, а старац је упитао: “Ко је тамо?” “Еуфимија.” Поново се чује куцање. Он поново пита и наставља да се моли. Након што је и трећи пут покуцала, у његову собу ушла је жена, без обзира на то што су врата била затворена. Пришла је иконама, а он је пита: “Ко си ти?” “Еуфимија.” “Помоли се.” Она се помолила и поклонила Пресветој Тројици. Он се тада уверио да је то уистину света Еуфимија. Поставио јој је три питања, а кад су почели да беседе, њему се чинило да обитавају изван времена, како је касније сам говорио. Добио је одговоре на сва питања, а на крају ју је запитао: “Света Еуфимија, ти си претрпела толико мука, како си издржала?” Она му одговара: “Старче Пајсије, кад бих знала шта ме након мучења очекује на небесима, била бих спремна да читавог живота подносим те муке.”
– Ко су били последњи старци на Атосу?
Био је и старац Порфирије, Грк. Он је са осам година био на Атосу. Пророк и чудотворац. Знао је и садашње и будуће. Све је знао: и шта је на земљи, и шта је под земљом, и шта је на небу, и шта је у ваздуху. Рецимо да си дошао из Самаре. Он ће ти испричати све о Самари, описаће ти и град, и цркву, и настојатеља, и све твоје грехе, све твоје слабости. Сигурно је да се такав више неће појавити. Живео је код Лавре, а кад се разболео било му је откривено да га Господ позива у свет. Он је у свету, у Атини, много учинио. Завршио је само четири разреда основне школе, а код њега је долазио академик и он је с њим разговарао као да је и сам академик. Давао је савете да ли да се иде или да се не иде на операцију. Ако је саветовао да се иде, лекари би након тога бивали запрепашћени: као да је неко управљао њиховим рукама! Једном су му дошла нека браћа с молбом да им открије где да копају бунар. Посаветовао их је да на једном месту не копају, јер се ту налази мермерна стена. Поменуо им је друго место и указао на особине те воде. Све се управо тако и догодило.
Видео сам га кад сам се враћао из Јерусалима. Замолио сам га да се помоли за мог суседа који је био на самрти. За себе ништа нисам тражио.
О њему такође постоје две књиге, у којима се описују бројна чудеса. Казују како је код њега дошла Францускиња Ана и он јој је испричао све о њеном животу. Она је након тога отишла у манастир. Како су долазили хипици, и он им је све испричао. Једна хипи – девојка је поверовала и такође отишла у манастир.
Био је то благодатни старац. У младим годинама био је веома послушан и долазио је у цркву веома рано. Био је сведок да се старац Теодосије – мислим да се тако звао – молио и да је почео да лебди у ваздуху, таква га је благодат осенила. Од тог времена и током читавог живота он је носио ту благодат, не изгубивши је ни у једном тренутку. Једном се догодило да је неки духовник хтео или да га искуша или пак да му се због нечега наруга, па је узвикнуо: “Напоље одавде” и показао на прозор. Порфирије је заиста искочио кроз прозор, без обзира на висину. Ето какво је послушање он имао. Бог гаје спасао. Био је то човек светачког живота. Колико је само чуда учинио! Колико је оних које је спасао и од духовне и од телесне смрти! Тек што види човека, а већ све о њему зна!
Био је још један светитељ. Још у детињству је волео да се моли. Тада је корачао низ пут и палио кандила у капелицама. У капелици свете Параскеве угледао је једну жену. Она га је позвала к себи и упитала: “Шта хоћеш да ти дам за то, што идеш и палиш кандила?” Он је одговорио да ће питати мајку шта да затражи. Мати га је посаветовала да тражи срећу. “Имаћеш среће. Ево колико ћеш новаца имати!” Док је то говорила, показала му је колико ће много новца имати. Он је постао јеромонах и живео је у манастиру. Што је задивљујуће, кад он некоме, на пример, поклони десет драхми, Бог му одмах пошаље сто!
Старцу Јефрему је сад већ осамдесет година и он живи у широј околини Лавре. Он више никога не прима. Преживео је седам или осам срчаних удара, ослепео је. Сусретао сам његова духовна чеда. Кад сам отишао код њега, тек што је преживео инфаркт, и нису нас пустили код њега. Желео сам само да му целивам руку и да одем. Нисам имао прилике. Благодатни старац…
Свештеник Јевгеније Шестун,
На Светој Земљи, Самара 1998.
 
У књизи монаха Власија “Блистање светлости” (Ларнака, 1997) могу се такође прочитати занимљива сведочанства о оцу Пајсију, као и његове поуке. Ево једне од њих:
“Једном су старца Пајсија упитали шта мисли о проблему календара, а старац је одговорио: ‘Не узрујавајте се и не свађајте се око тога! Све је у реду. Човека неће спасти календар. Спашће га вера и добра дела. Једном сам се приближио зилотима и само што ми мозак није пукао од збрке! У неразумној ревности нема ничега доброг.'”

2 Comments

  1. Sta je to duhovna ljubav