ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Поглавље I
ПОРОДИЦА – ВАСПИТАЊЕ
 
1. Старче, читали смо да је еротска љубав добра ствар и уколико се више практикује утолико је то боље за човека. А да они који је не практикују имају психолошких проблема.
Овде је једном дошао неки угледни лекар и причао ми да је суздржање боље за организам.
Али, старче, та жеља је телесна и потиче од тела, као глад и жеђ; да ли је она страст? Њена (зло)употреба је лоша (као нпр. што није зло храна, него је преједање зло), или је и сама ова жеља зло? Да ли су је имали први људи у рају?
Страст је, шта би друго била? Страст… произилази из човекове телесности. Кад је неко духован нема такве жеље. Не због неспособности, не зато што не може, него зато што се налази у духовном стању, зато не може.
Сви људи имају телесност. То се наслеђује од родитеља. Кад се неко дете роди од плотских родитеља онда и оно има такве жеље. Али то, ипак, није ништа. То се лечи. Јер, у почетку, свака биљка има два листа.
Сви људи, неки више, неки мање, имају плотско мудровање. Један је, рецимо, духован 30%, други 40, трећи 60, највише што сам срео је 75%. Само су Јоаким и Ана били савршено духовни људи и зато се уз молитву родило то бестрасно дете, Богородица. То сам доживео кад сам био на Синају.
У виђењу?
… (ћутање).
Јоаким и Ана су после аскезе постали духовни или су такви били од почетка?
Убеђен сам да су такви били од почетка… Без хране и воде човек умире. Без телесности неће му бити ништа. Само што се душевно мучи као и од осталих страсти, гнева, егоизма, славољубља.
2. Момак своју вереницу треба да гледа као сестру и да обоје буду пажљиви и суздржани. Треба да се боре за благодат Божију да би на крају били овенчани као ревносни борци. То символишу венци цркве. Тако се добија благодат Божија за помоћника. Заручништво да буде кратковремено, да се не отегне дуго.
3. Старче, какви треба да буду супружници у односу једно према другом?
Ожени се па ћемо причати о томе.
Зар не можемо сад?
Да имају ово и оно… и да изгарају једно за друго… (Р. б. Другим речима, да свако са радошћу узме бреме на себе и тако растерети другога. Да преузме све обавезе на себе да би онај други био опуштен).
4. Старац ми је тим поводом испричао једна догађај: “Дошао је овде један Грко-американац, лекар. Православан, али није био много везан за веру… Није постио ни петком… нити је одлазио у Цркву. Имао је једно искуство о којем је хтео да разговара. Једно вече док се молио у свом стану “отворило се небо”, обасјала га је светлост. Налазио се обавијен светлошћу неколико часова, није могао да претпостави колико дуго.
Дивио сам се јер сам схватио и разумео да је то било “од Бога”. Било је стварно… Видео је “нестворену светлост.”[1] Шта је радио у животу? Како је живео и удостојио се таквих ствари?
Био је ожењен, имао је жену и децу. Жена му једном рече: “Досадило ми је више да се бавим кућом, хоћу мало да излазим.” И пошто није запослена излазила је свакодневно са својим пријатељицама. После неког времена му је рекла: “Хоћу сама да идем на летовање.” Муж је све ово прихватао због деце.
Касније је тражила да јој изнајми посебан стан да би живела сама. Муж је често расправљао са њом и молио је да то не ради због деце. Није обраћала пажњу на све то. На крају му је узела пуно новаца и отишла.
После неколико година је сазнао да ради као проститутка у Пиреју. То гаје прилично ражалостило. Хтео је даје посети али није знао шта да јој каже. Налазећи се у том безизлазу почео је да се моли: “Боже мој, просветли ме шта да урадим да би се спасла њена душа.” Видиш, волео ју је, хтео је њено спасење. Није имао ништа од људског егоизма, ништа од злопамћења. Тада је Господ отворио небо и обасјало га својом светлошћу.
Видиш, он је живео у Америци, под посебним околностима, колико нас живи на Светој Гори, међу светитељима, под плаштом Богородице, а никакав напредак не чинимо.
Слава Богу! Слава Богу!
5. Док сам био безбрачан разговарао сам са старцем о таквом стању и он ме је саветовао.
Говорио је: “Добро је да се човек жени у млађим годинама. То је много природније. Лакше се прилагођавају једно другом. Посматрајте како дуже трају бракови склопљени у млађим годинама. Исто се примећује и код монаха који су на Свету Гору дошли у млађим годинама. Исправна је пословица: “Или се млад ожени или се млад закалуђери.”
Са годинама човек почиње више да употребљава логику и да се бави испитивањем и премеравањем. У зрелим годинама човек већ има формиран карактер и тешко се прилагођава. Тешко је у поодмаклим годинама ступити у брак. Ти си, на пример, навикао да живиш сам и понашаш се као дивљи коњ кад хоће да га оседлају.
6. Старче, једна моја пријатељица има везу са једним момком и намерава да се уда.
А да ли и он хоће?
Е, помало.
Да би неко ступио у брак мало, треба да то жели пуно.
7. Момци и девојке који ступају у брак треба да имају истог духовника. И да се усагласе од почетка да касније не би имали проблема. Духовник у томе може пуно помоћи јер познаје ћуд свакога појединачно. Кад сам био столар обрађивао сам дрвену грађу тако да може да се уклопи и повеже и без ексера. А ако једно парче дрвета не одговара другом она ће само у почетку изгледати да су се уклопила, а после ће се под притиском распасти.
Зато “столар” треба да има оба комада дрвета у својој руци. Тако може видети да ли једно одговара другом. Такав треба да буде и духовник.
Духовник може пуно помоћи. Има мноштво парова који су се узели из еротске љубави а после су се разишли јер нису имали духовника да им помогне. Много боље су прошли парови који нису у свему одговарали једно другом али су уз помоћ духовника то превазишли.
8. И у браку се треба суздржавати и не предавати се до краја уживању.
9. Кад жена остане у другом стању треба прекинути телесне односе, али, ако се то, на несрећу, не може, по великој снисходљивости ограничити их, па и то скоро никад. Али од шестог месеца трудноће обавезно престати, јер осим, већ огромне, опасности по дете све је већа и већа и духовна штета.
Видиш, ембрион неминовно учествује у уживању које осећа мајка и тако још од утробе задобија страсти. Постоје ембриони који телесно изгарају. И постоје млади, двадесетогодишњаци, који се не оптерећују својим телом. Откуда ова разлика? Она зависи од духовног стања родитеља. То је духовно наследство. Видиш, родитељи не остављају деци само куће и њиве него им преносе и своје страсти или врлине.
У зависности од тога да ли је неко богат или сиромашан оставља много или мало.
Постоје деца која имају богато духовно наслеђе од родитеља. Деца са пуно врлина. Ако се таква деца још и особно потруде могу достићи велике духовне висине јер су са висина и кренули.
Зато је Богородица била толико чиста. Није имала чак ни лоше помисли. Јоаким и Ана су били свети људи, те и зачеће Богородице није било хедонистичко.
Али Бог није неправедан. Оно што је важно јесте труд који неко улаже у себе. Борба, лични подвиг који је неко уложио да би сачувао заповести Христове – то је оно што је важно, а не са које тачке је пошао.
10. Кад је жена трудна треба да буде мирна, да чита јеванђеље, да се моли. Тиме се и дете освећује. Од тада почиње васпитавање детета. Пази да ничим не оптерећујеш трудну жену.
11. (Ово ми је рекао док је моја жена била трудна)
Пази да је не ожалошћујеш било чиме. Добро да пазиш! Кажи јој да се моли и да пева псалме. То ће много помоћи детету. Не само сада, него и касније.
12. Кад се родило моје дете од лекара, пријатеља и сродника смо слушали разне савете о дојењу. Углавном су говорили да дојење после неколико месеци треба прекинути. Старац је имао другачије мишљење. Кад сам га питао, рекао ми је: “Треба да доји. Мајчино млеко је најбоље, а и лековито је. У мом селу су дојили децу чак и после друге године. Деца не сисају само млеко него и љубав и нежност и сигурност, тако постају духовно снажнија. Дојење подразумева много ствари, није само млеко.
13. Старче, данас многи људи неће да рађају децу јер не знају у каквом ће свету дете живети. Свет је пун хемијских отрова, живот под стресом, отуђено друштво… Ако смо у периоду антихриста да ли вреди женити се и рађати децу.
– Није тако Атанасије! Зар се хришћани у време гоњења нису женили? Зар нису рађали децу? И женили се и рађали децу. Полагали су своју наду у Христа, а не у људе.
То је маловерје. Може Бог све исправити у једном тренутку. Људи праве планове, али и Бог има своје планове.
Кад би знао колико је пута ђаво својим репом обавијао земљу и хтео да је уништи… Али Бог му не допушта, квари му планове. Зло које ђаво хоће да учини Бог преокрене и створи велико добро. Немој се због тога узнемиравати.
– Старче, докле иду дужности родитеља према деци? Треба ли да им остави нешто и колико?
– Један мој познаник, индустријалац, који је имао пуно новаца, зграде итд., шта је учинио? Дао је децу на студије и кад су завршили дао им је по један стан. Остало је поделио својим радницима и сиротињи.
Пре свега им треба дати добро, хришћанско, васпитање. То је најважнија опрема у животу. А после да се описмене и да студирају, или да науче неку уметност. Треба их оспособити да зараде свој хлеб. А после тога може да им остави кућу или шта друго. Добро је да имају своје гнездо.
Постоје родитељи који су равнодушни према својој деци и ништа им не остављају. А неки остављају само дугове… То је врло ружно.
Кад су 1924. године дошле избеглице из Мале Азије председник села је гледао да им удовољи свима. Себе је оставио последњег.
Кад су његова деца порасла приговорила су му: “Добро, помогао си свима, а јеси ли мислио и на нас”? Деца су била у праву. Друго је кад је човек сам. Кад неко има породицу мора прво на њу да мисли.
14. У једном селу за време окупације неко дете је остало без родитеља. Нико није хтео да га узме. Свако је мислио: “Ратно је стање, како ћу га хранити?”
Али један који је имао десеторо деце, а био је и сиромашан, чим га је видео узео га је себи. “Имам десет и ово је једанаесто. Хвала Богу обогатио сам се.”
Овде се старац насмејао и наставио:
– Видиш, овај човек је имао богато срце иако је био сиромашан. Зато је имао богату помоћ од Бога.
15. Старче, неки парови који хоће да имају децу – не могу. Зашто се то дешава?
– Да би се збринуло неко сироче. Дешава се да кад усвоје неко дете да им Бог одмах подари и једно њихово.
16. Кад се неко враћа с посла оптерећен и изнервиран добро би било да се мало прошета парком и да стигне кући миран и насмејан. Ако и закасни није много важно.
17. Једно од последњих виђења са старцем било је у присуству моје жене. Чим смо ушли у собу (старац је због болести лежао на кревету), почео је кроз смех да се шали:
-Добро дошли! Добро дошли! Свађате ли се? Да ли се свађате?
– Свађамо се.
– (Смех) Да се не свађате више! Можете да се свађате са целим светом али немојте међусобно.
Смејали смо се и ми његовим чудним речима. Међутим, без обзира што се старац смејао, знали смо да је озбиљно говорио. Сматрао је за велико зло свађу у браку.
20. јануар 1990.
18. Једном је овде дошао један врло забринут човек. Није био у добрим односима са својом женом. Толико се нису подносили да нису могли ни да обедују заједно. Имали су четворо деце.
Другим речима, били су на ивици развода. Муж је одлазио код многих духовника који су му говорили: “Стрпи се, носиш велики крст.” Мени се то није свидело. Зато сам га питао:
– Реци ми, кад сте се узели јесте ли се волели?
– Да, веома. Обожавао сам је више од Бога! Кад је требало да се женим молио сам Бога да буде лепа, богата и образована. И све ми је то Бог дао.
Тако ми је рекао. А највише времена је проводио у сексу. И пошто је био у опасности да изгуби душу, Бог је од њега и његове жене повукао своје дарове да би их спасао.
Кажем му:
– Ти си кривац. Служиш страстима, а сад ти је Бог дао да се преко страсти освестиш и сагледаш шта си урадио.
19. Чак и у браку се треба суздржавати од уживања. Треба имати меру у уживању.
20. Старац је имао неког познаника који се годинама борио да буде монах. Једном је старцу послао поруку да се моли за његову породицу која се разболела због тога што он жели да буде монах.
Старац му је одговорио:
– Што дуже боравиш у свету толико им више повода дајеш да тугују.
Кад ђаво види неспремно срце он прави такве околности да човек не може да се одлепи од света. Ја сам имао два брата, три удате сестре и једну неудату. Радио сам да бих јој спремио мираз (да се не бих касније двоумио зашто јој нисам помогао), и после тога сам отишао у манастир. Нисам чекао да се уда, јер, откуд знам да ли ће се уопште удавати.
Један је хтео да буде монах али је то стално одлагао. Треба да помогнем сестри, говорио је. Кад се сестра удала говорио је да мора бринути о мајци. Тако, на крају, није ни отишао у манастир.
Мислим да му је та искушења природно ђаво да би га задржао у свету.
21. Једном приликом старац Пајсије ми је рекао:
– Праведног, смиреног човека сви желе да поставе на ниже место, да га обесправе и понизе. Али све што људи више покушавају да га понизе толико га Бог више уздиже. Приповедам ти један истинити догађај који сам чуо од очевица: “Кад нам је умро отац, ми браћа смо почели да делимо заоставштину. Кад сам видео да се моја старија браћа свађају ја сам почео да се повлачим и рекао сам да ћу прихватити оно што они одлуче да ми припада. Дали су ми неке песковите њиве на којима ништа није успевало. Пошто од тих њива нисам могао живети био сам принуђен да одем на рад у Немачку. Кад сам се после неколико година вратио видео сам да су око моје њиве дигли хотеле. Самим тим продајна цена је вишеструко порасла. Добио сам велики новац па сам дошао код Вас, старче, да ми кажете кога бих њиме могао да помогнем.” Ја сам га посаветовао овако: “Подај прво својој браћи да се не озлоједе и да се не мрзите. А после дај коме хоћеш.”
22. Ђаво покушава да све уништи данас како се сутра не би нашла нова генерација која ће бити “квасац”.
23. Смирен човек је, углавном, пун знања, док егоиста, немајући смирења да пита, остаје незналица.
24. Треба да упростимо наш живот. Раскош замара. Постоје људи који стално желе да мењају намештај и др. Онда трче да нађу више новца и тако се пуне проблемима.
25. Старче, дете једног мог пријатеља је несношљиво немирно, виче, удара… Шта ту учинити?
– Гледај, нису крива деца. Данас их држе затворене у становима и немају простора да трче, да се играју. Деца бивају присиљена на немирноћу. Не могу да се крећу, да се испразне. Да би се деца природно развијала потребно им је двориште.
Ако уђем у неки стан са децом и видим да је ту све до савршенства уређено, знај да то није добро. Ту деца живе под војничком дисциплином и тако страх улази у њихове душе.
26. Данас децу засипају разним теоријама са свих страна. И кад их обузме страх одлазе у наркоманију.
Видиш, до извесног степена овај живот може имати укус пакла, или раја ако се живи по вољи Божијој.
27. Данас не гледају да децу испуне нечим, него их остављају празнима. У породици, данас, један родитељ гледа на једну страну, а други на другу, и како ће дете наћи љубав под таквим околностима. Ето имам једног мученика који је, не знам ни сам колико пута, покушао самоубиство. Сада је на својим ногама, завршио је факултет и служи војску. Пише ми из војске: “Татице мој најслађи…”
Треба се прво побринути да се деца испуне неким добрим садржајем, а образовање долази после тога.
28. Старче, данас врше велики притисак на децу, оптерећују их разним часовима, страним језицима…
– Али зато не уче старогрчки!
– Да, да би учили енглески и немачки.
Шта ту урадити?
– Добро је да деца уче, али без притиска. Боље је да дете научи једну ствар добро него пет ствари површно.
29. Старче, данас деца никако нису задовољна својим оценама. Сматрају да их наставници престрого оцењују.
– Гледај, данас одрасли хоће да имају пуно новца а да не раде, а деца да добијају високе оцене а да не уче.
30. Једном је старац средњошколцима поклонио књигу која говори о јелинизму Македоније.
31. Једном професору је рекао:
– Кад будеш имао своју децу онда ћеш боље разумети ову у школи.
Кад неко воли децу, и кад их добронамерно прекорева, деца то схватају и прихватају.
32. Професор не треба да дели децу на симпатичну и антипатичну. И кад деца греше знајте да сте ви криви. Односно, сада само плаћате оно што сте радили.
– Човек треба да воли и поштује своје родитеље. Данас кажу: “Никако поштовање, то је нешто што је наметнуто.” А други, опет, нека деца раде шта хоће, само да им буде лепо. И једни и други су на погрешном путу.
33. Данас се у цивилизацији догодио један велики скок, родитељи не разумеју децу, а деца пак родитеље. Требало би свако да се постави на место оног другог и тако би се разумели.
Нису крива деца. Бомбардују их са свих страна разним теоријама: ово је право а оно није итд. Тако деца, на крају, не знају шта да мисле.
Треба везати децу, али пажљиво и нежно. Ево, ја сам мој парадајз везао канапом, да сам га везао жицом шта би било? Зар га не би повредио?
Ни у хришћанским породицама није боље. “Ја сам своју децу средио и нису као остала деца овога света и спавам мирно.” Није ствар у томе што их је “средио”, него зашто је то учинио. Ако је то учинио из страха од греха, из страха Божијег, Бог ће помоћи и дете неће имати трауме. Али ако је из егоизма? Или, ако је ствар менталитета (Моје дете то никада не би учинило!). Тада Бог неће помоћи… да би исправио родитеље.
34. Старче, размишљам да у новој кући коју градим оставим приземље за оца и мајку.
– То је добро. Добро је што тако размишљаш. Велики је благослов Божји да неко гледа своје родитеље.
35. Да љуби руку оцу и мајци… из поштовања.
36. Старче, треба ли тући децу кад су немирна?
– Да их бијете? Мало или много? (смех). Гледајте, и страх је нека кочница и кад дете не разуме избавља га од много чега. Рецимо, дете се пење на столицу не знајући шта ће бити ако падне. Ако добије мало батина од мајке други пут ће да поразмисли.
Међутим, кад деца почну да разумевају треба им с благошћу и стрпљењем објашњавати оно што могу да схвате.
37. Родитељи понекад из превелике љубави чине зло деци. Гуше их претераном пажњом. То је болесна ствар.
Видиш, и љубав хоће неку кочницу, неку меру.
38. Родитељи треба да пазе какве књиге држе у кући, јер могу доћи у руке деце и бити им на штету.
39. Добро је да цела породица има једног духовника. То пуно помаже.
40. Добро је да деца читају верске књиге. Тада, у том добу, су безбрижна и много лакше упијају у себе.
Ја сам имао лепо детињство. После је дошао рат и имали смо пуно потешкоћа.
41. Има деце која су зрелија од свог узраста. Она обично хоће да се друже са старијом децом. Ако се деси да се друже са добром децом онда ће имати и користи, али ако се друже са лошом децом постаће и сами лоши.
42. Старац ми је једном рекао:
– Кад се дете напуни Христом, одлази у Цркву и причешћује се, и кад се касније одвоји од родитеља и нађе се у непријатним и неповољним околностима, неће му бити много тешко. То је као лакирано дрво које не прима воду у себе јер је заштићено од воде.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Зове се нестворена светлост јер је беспочетна, тј. божанска. То је жељени циљ аскетског живота.

2 Comments

  1. Sta je to duhovna ljubav