ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
VII. О ПОМИСЛИМА
 
1. “Једном сам путовао аутобусом. Шта се тамо догађало! Неко је рекао возачу да утиша магнетофон, да би ми помогао и да би показао поштовање према мом чину. Међутим, возач га је још више појачао. Читао сам молитву и ни најмање ме нису ометале песме које сам слушао. У себи сам помислио: ‘Кад би се, не дај Боже, успут догодила несрећа, пострадали би људи у нашем возилу: једном би била сломљена нога, другом разбијена глава, једно дете би вриштало, друго би било убогаљено. Како бих ја поднео тај призор? Слава Теби, Боже’, помислио сам, ‘људи су добро и слуша се музика. Нашао сам противтежу њиховом жамору – сопствено псалмопојање. Они имају своје а ја – молитву.”
2. “Све прихватајте с позитивним помислима и нека не буде другачије.”
3. “Нека се свако стави у положај другога. На жалост, дух који данас влада међу нама захтева да један силом преотме положај другога а не да се постави у његов положај да би осетио сажаљење. Кад се неко постави у положај другога, све се поправља. Навешћемо пример: ако би се млада жена поставила у положај своје свекрве – старице и размислила да ће данас – сутра и она бити свекрва којој невеста неће хтети да помаже и с којом ће се грубо опходити, зар се не би према њој љубазно понашала? Уколико се човек не буде понашао по духовном, знајте да ће почети да дејствују духовни закони и ево шта ће се догодити: Бог ће одвратити Своју љубав од тог човека да би му још у овом животу наплатио оно што је дужан.”
4. Занимљиво је следеће казивање о позитивним помислима с каквима треба сусрести животне недаће. Тако је о. Пајсије говорио: “Један мој познаник доспео је у тежак положај. Имао је кућу у мирном делу града у којем је и радио. Након извесног времена, поред куће су подигли ауто-ремонтну радионицу а одмах затим отворили су и велики булевар, тако да је та четврт постала веома прометна. Због непрестане буке несрећник више није могао да спава. Дошао је код мене и рекао: ‘Старче, шта да учиним? Да саградимо нову кућу? Како да је подигнемо кад имамо петоро деце? Шта да радимо? Не можемо да се смиримо!’ Дакле, положај ове породице био је веома тежак и били су принуђени да узимају таблете за умирење.
Рекао сам да он ову ситуацију није прихватио на духован начин. ‘Ако би, не дај Боже, дошло до рата а ти остао у тој кући и твој живот у њој био безбедан, како би онда гледао на ту кућу? Разуме се, као на велики благослов Божији за тебе и твоју породицу. Напољу би гинули, а твој живот би био ван опасности. Ти би то сматрао великим благословом. Сад изведи логичан закључак и кажи: ‘Слава теби, Боже! Не пролазе колоне тенкова и сл. Пролазе само аутомобили и људи журе на посао. Слава теби, Боже! Нема рата. Како велики благослов! Према томе, како год погледаш – треба славити Бога.”
5. “Ако у глави не буде било позитивних помисли, неће бити ни тиховања [молчанија] унутар нас. Чак и кад бисмо били у пустињи, не бисмо могли да безмолвствујемо, јер и тамо кушач током ноћи сабира све шакале и они завијају. Дању сабира све зрикавце на дрвету у дворишту. Ако дању штапом растерујемо зрикавце а ноћу камењем гађамо шакале, кушач нас уводи у још већу грешку. Према томе, сваку ситуацију дочекајте с позитивним помислима.”
6. Дани моје војничке службе понекад су протицали спокојно, док су се током ноћи дешавали снажни напади лукавога. У том тешком и за мој духовни живот опасном периоду добио сам од ст. Пајсија следеће писмо:
 
Часни крст, 10. фебруара 1973.
Брате Дионисије, радуј се у Господу!
Молим се за ваше здравље и за помоћ светог Харалампија.
Добио сам твоје писмо пре месец дана, али ти нисам одмах одговорио јер сматрам да ти је потребнија помоћ Божија него људски савети.
Не плаши се, брате мој, у борби с непријатељем, само му не дај повода за дрскост. Тако се дешава на почетку, кад се душа спрема да заувек утекне од непријатеља. Помисли су, брате мој, помисли, и њих допушта Бог. Тако је било и са Јовом, да би се показао подвижник Божији.
Бог настоји да ти помогне да се не сагласиш с њима. Ако неколико пута и будеш побеђен, остани хладнокрван, исповедај се и поново се, са смирењем, бори, ‘јер ћете, чак и ако опет будете побеђени, опет надвладати, јер је с вама Бог’. Не знам да ли си нашао неког духовника. Да би добио помоћ, требало би да контактираш с духовним људима. У манастиру Петраки наћи ћеш оца Серафима, а тамо је и старац Епифаније Теодоропулос.[1] У обитељи Пендели наћи ћеш оца Порфирија, али не у њој самој него у близини манастира. На Атици се налази добар ђакон, отац Никодим (из Јањине), а такође и други отац Никодим, проповедник Атинске митрополије. Ако будеш хтео, отиђи у моје име. У Теби ћеш наћи оца Игњатија, проповедника и, ако се укаже прилика, иди и корисно употреби време.
Ако буде било времена, не би било лоше да током одсуства дођеш и овамо, али се потруди да времена буде довољно јер је море сад узбуркано.
Увек те се сећам и увек сам ти на располагању ако мислиш да ти нечим могу помоћи. Опрости за мој нечитак рукопис, али сад се слабо види због тмурног времена.
Нека Христос и Пресвета Богородица буду уз тебе.
С љубављу у Христу,
твој брат монах Пајсије
 
П.С. У вези с тим што сматраш да се сви баве тобом, знај да је то искушење и не обраћај пажњу, јер се непријатељ – ђаво спрема да ти наметне манију гоњења. Видиш како је ђаво злобан: поставља замке за почетнике и гура их према њима. Због тога ни најмање немој веровати тој помисли. Ако и даље будеш примећивао сличне знаке, знај да онај исти непријатељ припрема твој пад.
7. Неко је упитао старца: “Помисао ми често бежи тамо где ја не бих желео. Кад призовем Име Христово, мој дух као да неко време буде у стању обамрлости, а затим се поново враћа тој помисли.” Старац је одговорио: “Та појава захтева анализу. Уопштено говорећи, не би требало прихватати помисли. Кад долазе и кад их не прихваташ, онда правилно поступаш. Говорићу о себи. Имам келију и желим да безмолвствујем. Међутим, изнад мене лете авиони. Шта да радим? Могу ли да зауставим авионе? Лоше бих поступио ако бих изравнао терен и начинио аеродром. Они сад лете и лармају, али ја томе не придајем никакав значај. Кад изговараш молитву, ђаво смишља многа лукавства. Сећам се да сам, кад сам био мали, водио борбу са страстима. Увидео сам да ме једна страст непрестано напада. Док сам се молио, ђаво ме доводио у такво стање да сам помишљао да га не могу победити и задобити неопходну врлину. И поред тога, било је неког успеха, али га ја нисам видео. Бог је допустио да ме обузме очајање. Сматрао сам да нећу устати, да нећу надвладати страст, док сам у почетку напредовао. Шта кажеш на то? Како то да неко напредује и да истовремено види да остаје на истом месту? Можда се то догађа стога што не видимо с колико њих се боримо данас а с колико сутра. Навешћу пример. Данас сам пао, али кажем себи да сутра нећу то поновити. Међутим, уместо тога, сутра учиним нешто још горе и кажем: ‘Боже, зашто сам поново погрешио?’ Ђаво сакупља пет – десет својих и баца ме доле. Ја, међутим, не видим много њих него видим само једног. И други пут се трудим да га савладам, али све је узалудно. Тад ме мучи очајање. Ђаво ти говори шта се тиме добија: ‘Ако га доведем до лудила, успео сам. Ако га бацим у безнађе и очајање, победио сам.’ Кад бисмо могли да видимо с колико њих смо се борили првог дана, а с колико другог или трећег, ђаво би побегао и не би могао да се задржи. Дакле, дошао сам у такво стање да сам сматрао да не могу достићи одређену врлину. Затим сам применио другу тактику. Говорио сам: ‘Слава Теби, Боже, данас је већ боље’, иако је било горе. Тако сам поступио и следећег дана. На тај начин сам себи давао снагу, иако сам био сломљен. У време кад нисам могао да кренем даље и само то ‘слава Теби, Боже’ представљало је успех јер ми је давало одважност и наду. Тако сам се првог дана попео на једну степеницу, другог на две и, благодаћу Божијом, победио сам.”
8. О борби коју човек мора да води с помислима старац је говорио следеће: “У почетку, ма какву борбу да води – наравно, уз помоћ благодати Божије – постоје успони и падови. Тек кад нарасте божанствена љубав, бива спаљено сво смеће које расипа ђаво. Срце пламти и ништа не може да се прилепи за њега.”
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Један од познатих грчких стараца. Неке поуке о. Епифанија и сажети подаци о њему могу се наћи у књизи “Поуке стараца”, М., 1998.

2 Comments

  1. Sta je to duhovna ljubav