НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Житија светих » ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Поглавље II
О ЗДРАВЉУ
 
43. Кад бисмо знали колика је корист од болести не бисмо никад пожелели да оздравимо да бисмо заузели боље место у рају. 12. 3.1993.
44. Старче, антибиотици су штетни. Били смо приморани да нашој кћерки дамо антибиотик. У школи где ради моја жена су нас саветовали да је лечимо хомеопатијом, и после једне таблете је оздравила.
Знам да се два монаха из келије оца Симеона баве хомеопатијом. Чули смо, не знамо да ли је истина, да је старац Порфирије говорио како се хомеопатски лекови производе у Холандији где се над њима претходно обавља неки ритуал, односно магија.
– Што се акупунктуре тиче, има их две врсте. Једна је чисто сатанска. Друга шта ради? Боли ме прст. Онај ко се бави акупунктуром зна куда пролазе нерви и ту ставља иглу. Тако блокира нерв и зауставља бол. Е, сад да ли је то добро? Да ли се тиме елиминише узрок болети? И шта ако ме после заболи и други прст? Умртвиће и други нерв и тако редом. И шта ће бити на крају?
Хомеопатија је компликована ствар. Убацују много што-шта у њу. Узимаш један лек и у почетку ти је горе, али касније ти бива боље. На пример, боли те јагодица лица. Терапеут ти удара снажан шамар, и онда те заболи још више тако да ти заборавиш на претходни бол.
Затим, постоје људи који су умислили да су болесни. Одлазе код лекара који им каже да немају ништа. Онда одлазе код алтернативног лекара који види да нису болесни, али им препише неку терапију и они одлазе задовољни.
У суштини, то је превара. Распирује се један егоизам јер пацијент помисли да је био у праву и каже: „Добро сам ја рекао, лекари ништа та не знају.“
А онда ту има и људи којима је досадно па се забављају.
Ствар је сложена. Много што-шта је ту умешано и треба бити опрезан у указивању поверења.
На мене оставља дубок утисак Хипократ. Нашао је толико ствари, толико решења и лекова. То није случајно… то је божанско просветљење. Други је, опет, од плесни направио лек и спасао мноштво људи. Један старац у манастиру ми је саветовао да једем буђав хлеб. Такви изуми нису за бацање.
Ја бих најрадије прихватио савете неког ботаничара.
Али, као што рекох, има пуно превараната. Неки тврде да погледом могу препознати сваку болест. Добро, у неким случајевима је то могуће, али како ће погледом препознати болести срца? Други, опет, каже да преко ува може препознати болест. Изгледа да људи мало користе разум. (Мој додатак)
45. После ових старчевих савета покушао сам да дубље испитам овај проблем. Овде ћу изложити неке утиске о хомеопатији и акупунктури.
Акупунктура: Развила се у Кини и царским указом наметнута као начин лечења. Тесно је повезана са вером старих Кинеза. Тако су веровали да је болест тела резултат дејства неког злог духа. Нпр., ако те боли стомак то значи да се у стомаку угнездио неки дух. И да би истерали демона убадали су игле у стомак. То је један огранак акупунктуре који је старац назвао сатанским. Свакако, они који практикују ову врсту акупунктуре неће вам рећи да ту има било чега магијског.
Хомеопатија: Отац хомеопатије у Грчкој је један погонски инжењер, господин Витулкас. Сматра се оцем хомеопатије у Грчкој али је познат и у свету.
Витулкас је био следбеник и сарадник индијског гуруа Кришнамуртија. Теозофско друштво је било планирало да Кришнамуртија прогласи за Месију Новог доба. (Доста година је кружио по свету представљајући се као Месија, али планови му се нису остварили).
У таквом окружењу се кретао Витулкас и природно је да се натопио источњачким мишљењима о Богу, свету и човеку.
Кад је све ово почињало у Грчкој пре неколико година, било је довољно да се проведе поред неког хомеопате три до шест месеци и потом се могла отворити своја ординација.
Данас су се ствари промениле. После сукоба са медицином, да би се неко бавио хомеопатијом неопходна је диплома медицинског факултета.
Организоване школе хомеопатије не постоје. Не постоје статистички подаци да бисмо могли упоредити резултате дејства хомеопатске „фармације“. Не постоји никаква статистика која би, отприлике, рекла: од 1000 болесника који су се подвргли хомеопатском лечењу… толико их је оздравило, толико остало на истом стадијуму и тсл. О томе немамо никакве податке. А најлепше од свега је што ти кажу да се хомеопатија не бави статистиком.
Некада сам и ја себе подвргавао хомеопатији, а такође и моја жена и многи наши пријатељи.
У већини случајева нисам видео никакве резултате. Много пута, у таквим случајевима, био сам принуђен да се обратим класичној медицини.
Понекад је, опет, било „излечења“. Као у случају кад сам имао конјуктивитис. Излечио сам се помоћу хомеопатије, али кад сам после извесног времена отишао код офталмолога установио је да ми беоњача није у реду. Случајно? Можда.
Неки моји пријатељи су своју децу подвргавали хомеопатији још од малих ногу. Њихова деца никад нису узимала антибиотике. Грип и обољење грла су врло лако преболевали помоћу хомеопатије.
Међутим, шта се десило касније?
После неколико година једно од деце се озбиљно разболело. Бакар и остали метали којима је дете свих претходних година било изложено сакупили су се на једном месту и изазвали болест. Уплашени родитељи су прибегли класичној медицини и тако га спасли.
Како можемо бити сигурни да после неколико година хомеопатске терапије нећемо имати неке озбиљније контраиндикације?
Чак и на пољу теорије постоје противречности зато што ни они сами не знају у шта тачно верују. За оснивача хомеопатије сматра се С. Ханеман. Написао је једну књигу под насловом: „Орган терапеутске технике“, где је изнео основне принципе хомеопатије.
У часопису који издаје Центар за хомеопатску медицину под насловом „Хомеопатска медицина“ у свесци под бројем 3 за 1992. г., издавач часописа и отац хомеопатије Г. Витулкас пише о горе поменутој књизи следеће:
1) „Разлике које постоје између петог издања „Органа“ које је изашло док је Ханеман био жив, и шестог издања које је изашло после његове смрти, разлике највероватније немају везе са њим. 2) Могуће противречности које постоје у „органу“ као што је нпр. у 18. параграфу: „без икакве сумње, свеукупност симптома у сваком појединачном случају болести јесте јединствени указатељ и једини вођа који нас усмерава при избору лекова.“
И док је овде врло сигуран у свеукупност симптома у параграфу 153 наводи: „У покушају да пронађемо могући лек… онај који има највише сличности са симптомима које намеравамо да излечимо… симптоми које би требало искључиво узети у обзир јесу они најупечатљивији, они најинтересантнији, неуобичајени и јединствени. Општи и неодређени симптоми не би требало да нас интересују.
Имамо ли овде једну очигледну противречност, и ако имамо која је?
Постоје и друге такве противречности у „Органу“ о којима би требало расправљати.“
46. Неко дете је дошло код старца да замоли за свог оца који је лежао у болници од рака. Само што није заридао. Старац га је саветовао:
– Није све изгубљено. Богу ништа није тешко. Само треба и он да пожели помоћ. Треба мало да окрене дугме на радију и ухвати одређене таласе. Кажи му да се исповеди и причести.
47. Једном су ми донели парализовану девојчицу. Ударио ју је гром и спалио нервне ћелије. Није могла ни да хода ни да говори.
Био сам потресен. Зар је тешко Христу да поново успостави нервни систем? Сад је она велика, здрава, нормална девојка.
48. Старче, један човек има притисак, знате ли можда неки лек?
– Притисак долази, углавном, од стреса. Покушај да оне лакше бриге решиш ти, а оне теже остави Христу. Немој ти све решавати јер нећеш успети.
49. Једи пуно шаргарепе. Она чисти крв.
50. Некад давно имао сам упалу мокраћног канала. За годину дана узимао сам пет пута антибиотике. И није било вајде. Отишао сам да потражим његов савет.
– Узми чист јечам и кувај га док се опна не отвори и пиј воду у којој се кувао.
– Колико да пијем?
– Колико хоћеш. Врло је хранљиво. Чисти сав организам. Пити по једну чашу ујутру, у подне и увече.
– Колико дуго?
– Месец дана.
Напунио сам један литарски термос воде од прокуваног јечма и пио петнаест дана. После тога сам већ био излечен и то сасвим.
51. После старчеве операције од рака рекао ми је:
– Раније нисам тражио од Христа да ме одржава у здрављу и снази. Од почетка. Долази Христос и све исправља једним „потезом“… без бола, савршено…
Раније сам говорио да прво треба да учинимо оно што стоји до нас па онда да тражимо помоћ од Бога. Али сад не мислим тако. Треба од почетка да тражимо помоћ Божију.
(Овде је старац направио разлику говорећи да има две врсте људи. У прву врсту спадају људи који су духовно и телесно јаки и који могу подносити болове у болести. Углавном су то млађи људи. У другу врсту спадају људи који су у годинама и тешко подносе болести. За њих старац мисли да треба да од почетка траже помоћ Божију).

2 коментар(а)

  1. Sta je to duhovna ljubav

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *