ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
ПРЕДГОВОР
 
Нико није у стању да одлучи хоће ли неко бити сасуд Светога Духа. То, што ми пишемо о Старцу, не пишемо са циљем да га пред осталим људима покажемо као врлинског будући да се Старац још за живота сусрео с јединим неразрешивим проблемом – са стотинама хиљада наше браће која су притицала ка њему. И он сам је свагда подвлачио: “Мој највећи непријатељ је – моје име.” Према томе, то што чинимо
чинимо зато што не можемо а да не говоримо оно што видесмо и чусмо (Дела ап. 4;20).
О Старцу нам је прву реч исказао Сам Христос посредством светог Арсенија Кападокијског чији се помен, како налаже наша света Црква, служи 10. новембра. Кад су код њега довели будућег старца Пајсија да га крсти, светитељ је одбио да детету да оно име које су одредили родитељи. Дао му је своје име – Арсеније, предсказујући на тај начин да је то дете од Бога изабрано да дође на његово место. Тако је прво сведочанство да је Старац изабрани сасуд дао Сам Бог кроз Свог великог светитеља. Од тог тренутка, започиње остварење речи Божије. Мали Арсеније је још од најранијег узраста почео да чезне за монашким животом. Посебно је волео да се удаљи у шуму и да се тамо сатима моли: Дете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија бејаше на њему (Лк.2;40).
Видевши чистоту његовог срца, Бог га је веома рано удостојио Свог јављања у пустињској цркви Свете Варваре у Коници. Кад су машта и жеља малог Арсенија постали стварност и кад је постао светогорски монах, показао је велико смирење, уобличујући у својој чистој души смирено разумевање и сматрајући се “нечистим, који својим дисањем загађује светогорски ваздух”. Поред тога, његова покорност и савршено послушање “до смрти” били су непоновљиви. У њему је, дакле, правилно дејствовао онај духовни закон што нас вековима уверава да ће се сваки који се смири, узвисити. Имајући једини бисер који тражи Бог, односно имајући смирење, од Бога је добио благодат. Постепено су почели да се пројављују први примери изобилног изливања те благодати, коју је он свим силама настојао да сакрије. Међутим, будући да нико не поклапа судом светиљку кад је запали нити је меће под кревет него је поставља на свећњак да они који улазе виде светлост(Лк. 8;16), благодат Божија га је открила људима.
Ми, који улазимо, не чинимо ништа друго осим што исповедамо све то, односно, оно што нам је благодат – откривајући га – устројила да видимо, чујемо и опитно доживимо.
Желећи да нам покаже како бисмо могли да разликујемо Његове свете слуге, наш Господ Исус Христос установио је три јасна знака: као прво, рекао нам је да Он Своју благодат дарује искључиво смиреноме: Бог се противи гордима, а смиреноме даје благодат (Јак.4;6).
Друго, што нам је Он јасно установио, јесте следеће: како бисмо дознали да је неки смирени задобио благодат, Он је рекао: По томе ће сви познати да сте Моји ученици ако будете имали љубав међу собом (Јн. 13; 35). По томе ћете га препознати, каже Он, уколико има љубави према људима.
Трећи и последњи критеријум јесте следећи: оне, што су због свог смирења задобили благодат и нелицемерну љубав према људима, пратиће различита чудесна знамења, у којима ће се садржати и небеско уверење и печат истинитости Његових верних слугу: Знаци онима који верују биће ови: именом Мојим изгониће демоне, говориће новим језицима, узимаће змије у руке; ако и смртно што попију неће им наудити; на болеснике полагаће руке, и оздравиће (Мк. 16; 17-18). На тај начин свагда корачају Његове свете слуге: Господ им помагаше, и реч потврђиваше знацима који су се потом показивали (Мк. 16; 20).

2 Comments

  1. Sta je to duhovna ljubav