ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ
 
XVII. САВРЕМЕНИ ЧОВЕК
 
1. „Данашњи људи удаљили су се од духовника и загушиле су их помисли и разнолике страсти. На исповест одлазе код психијатара. Узимају таблете да би заборавили на проблеме који их муче. Тек што прође мало времена, а проблем се поново појави, и опет се дешава исто. Поново раде исту ствар. Међутим, ако би свако себе изнутра довео у ред, спавао би као јагњешце и не би гутао таблете.“
2. „Свет је изгубио смисао живота и требало би да га пронађе. Неверје наноси огромну штету. Све почиње од њега (неверја).“
3. „Зло се откинуло с ланца и све се зацрнило као преорана њива. Међутим, ако ту њиву засејемо, она ће се зазеленети, а на пролеће ће донети плодове. Тако сада свет живи у тами зла. Могло би да наступи и добро време. Међутим, за то је потребна сетва.“
4. У наставку, старац је рекао: „С друге стране, примећујем и позитивну забринутост и повратак у манастире. Нека Бог помогне том повратку. У сваком случају, сад живимо у мрачном периоду. Људи ће се вратити. Увидеће да долази до неспоразума. Тешко ми је да схватим како и образовани људи стварају велике неспоразуме.“
5. „Вероватно је дошло време кад ће једни певати и пити у центрима а други одлазити у цркве и манастире на бдења.“
6. „Данас рђавог човека представљају као доброг. Масона, на пример, представљају као доброг и богобојажљивог, док он сам држи торбицу у којој се скрива ђаво. Масон тврди да људе води по правом путу, а кад их он предводи ђаво из торбице показује један рог. ‘А шта је то’, питају радознали људи чим се увере да је то ђаво. Масон им каже: ‘То је плави патлиџан, пођите за мном’ Другим речима, и кад знамо да се творе демонска дела, они се труде да нам их прикажу као добра и корисна.“
7. „Нека свако дела за Бога онолико колико може, брижљиво и с благодарењем. Оставимо мирјане. Ти несрећници су, с њиховим световним опажањем ствари, напунили психијатријске клинике. Они говоре: ето, он је срећан јер је изградио вилу, а ја нисам имао среће у животу, итд. Затим почињу да раде без предаха. Не схватају да управо није имао среће онај који је изградио вилу већу него што му је потребно. Раде и не жале себе, све их мучи, а заузврат добијају само несрећу и меланхолију. Међутим, и они који су „имали среће“ доживљавају то исто, јер и они све опажају на светован начин. Кад у људима царује егоизам, онда је благодат Божија далеко!“
8. „Људи се сад радују материјалним стварима. Ако имају нов аутомобил – поскакује им срце. Ако имају велику кућу – поскакује им срце. Ако имају одећу, обућу и остало – поскакује им срце. Ако пак купе јахту – опет им поскакује срце. Другим речима, радују се свему што је материјално. Они, међутим, који живе ангелским животом, на све то гледају као на отпатке.“
9. У погледу понашања савремених људи, старац је посетиоцима исприповедао следећи случај: „Био је један старац, пастир, који је живео у шумској колиби. У време рата, од те колибе су начинили складиште. Испунили су га свим и свачим: храном, пићем и осталим. Једног лепог дана војници су се најели печења и били скоро мртви пијани. То исто је учинио и старац. Услед њихове непажње дошло је до пожара и пламен је захватио колибу. Један војник се тад обратио старцу: ‘Чича-Атанасије, гори колиба!’ Овај му је на то одговорио: ‘Нека гори, јадо!’ Као што видите, старчић је живео на сасвим другачији начин и нимало се није бринуо за свој дом. Тако чине и људи. Они живе материјалним стањем и нимало се не брину о духовном. Своје срце предају материјалном, а затим се удаљују од Бога.“
10. „Данашњи народ је погодан само за параду, али за битке није. Не говорите им о биткама. Међутим, може се догодити да се на ваше очи подигне ветар и да се разбесни олуја, и тад ће се све променити. Сад је потребно да се испод позлате покаже бакар.“