НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Житија светих » ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Четврта глава
ПОВЕСТИ И РАЗНИ ДОГАЂАЈИ
 
Данас је распрострањено много повести које се тичу старца Пајсија. Разумљиво је да се у њима наилази и на преувеличавања, која тако лако привлаче људе. Вредност тих повести није у доказивању светости оца Пајсија него у томе што хришћани који их слушају прихватају његове поуке и поправљају своје животе. На жалост, овог пута ћемо се задржати на разговорима. У наставку наводим занимљиве повести и благодатне догађаје који су непосредно везани за старца Пајсија.
 
О ЦЕПАЊУ АТОМА
 
Оца Пајсија посетила су два брата, по занимању физичари. Разговарали су с њим на различите духовне теме. У једном тренутку, старац им је сугестивно рекао: „Дужни сте да се борите за цепање вашег атома“, имајући, очигледно, борбу за цепање сопственог „ја“ (да се духовно и овосветско раздвоје).
 
ЈЕДНО ПРЕДВИЂАЊЕ
 
Разговарајући са својим посетиоцима о будућности марксизма, старац Пајсије је рекао: „Марксизму се приближава крај“. И заиста, почев од 1989. године, у комунистичким земљама дошло је до бурних промена.
 
О ОДЕВАЊУ СВЕШТЕНИКА
 
Једном је старца Пајсија посетила група младих монаха прогресивних усмерења. Они су тврдили да је нужно унети измене у одјејанија свештеника и монаха. Након беседе, старац их је повео наниже од своје келије и показао две маслине, једну велику и једну малу. „Ова овде је владика“, рекао је старац и показао на велику маслину, „а ова је ђакон“, рекао је показавши на ону другу. Затим је узео тестеру и хоризонтално засекао њихова стабла. Прошло је доста времена и ти монаси су поново посетили старца. Повео их је да погледају она стабла, али она се беху већ осушила. „Ово исто ће се догодити и вама ако измените одежде“, рекао је старац. Један монах га је на то упитао: „Зар ти није било жао маслина?“ „О, брате мој, читав свет ће се претворити у прах, а ти размишљаш о маслинама“, одговорио је старац.
 
ИЗМЕЂУ НЕБА И ЗЕМЉЕ
 
С магнетофонске траке, за коју не знам поуздано ко ју је снимио и сматрам да би то могао бити неки од монаха из манастира Ставроникита, преносим оно што се односи на оца Пајсија и што је, према мом мишљењу, посебно значајно:
„О оцу Пајсију, који се подвизава у келији блаженопочившег старца Тихона Руског. Келија припада атонском манастиру Ставроникита.“
Путујући на Кипар, старац Силуан, послушник старца Јосифа Спилеота[1], свратио је у манастир Григоријат да узме благослов од старца Георгија (настојатеља овог манастира). Замолили смо старца Силуана да нам исприча нешто душекорисно и он нам је казивао о два задивљујућа догађаја из живота старца Пајсија.
„Тешко сам се разболео“, причао је старац Пајсије. „Била је дубока зима, и пало је толико снега да ниједно дрво, погружено у белину, није личило на дрво. Стазице су се потпуно изгубиле у снегу, птице су замукнуле и сакриле се, а облаци и магла прекрили су Атос. Прекинути су сви контакти с манастиром Ставроникита и мислио сам да нећу проживети ни неколико дана, јер ме болест потпуно приковала за постељу. Очекивао сам Господа да узме моју душу и да је по Својој милости поведе са Собом. Нисам могао ни чај да скувам, ни пећ да наложим. Нисам имао ни воде за пиће. Мој живот био је препуштен милости Божијој: ‘Господе, у Твоју милост се уздам, не остављај ме!’ Након ове кратке молитве коју сам прошаптао с великим напором, видео сам да се у мојој келији појављују ангели и светитељи које ми је послао Бог. ‘Нека преда мном иде благодат Твоја, Господе!’ Благодарио сам и прослављао свог Спаситеља. Заплакао сам. Један од ангела распаљивао је пећ, други је припремао топлу храну, донели су ми и миомирисни хлеб. Нашао сам се у рају. Шта друго да пожелим? Свети су почели да ме крепе речима утехе. И сам поглед на њих давао ми је спокој. Укрепили су ме и дали ми наду. Седели су недалеко од мене све док нисам оснажио и био у стању да услужим самога себе. Затим су отишли, али су се појављивали током читаве недеље.
Касније, кад сам се придигао и изашао из келије, природу која ме окружује гледао сам другим очима. Тада сам схватио смисао стварања творевине, смисао стварања човека и света. Унутар мене заблистала је нетварна светлост благодати Светога Духа. Ја нисам био тога достојан, и у томе се изразила безгранична љубав и доброта Божија према Његовој творевини. У сваком случају, осећао сам такву благодат која ме је испуњавала изнутра и дословно обузимала, да сам у једном тренутку рекао: ‘Доста је, Боже мој, јер нећу више издржати и експлодираћу! Или ме узми к Себи или умањи благодат коју си ми дао. Ако си ми такву благодат дао сада, могу само да замислим шта ће бити у рају! Нећу да умрем, мени је довољна ова благодат коју сада имам!’ Ето, браћо, како је велика и натприродна помоћ коју нам даје Творац кад болесник трпељиво подноси болест и нема другог помоћника на земљи. Велика је Твоја милост, Боже наш!“
Отац Силуан је казивао још понешто о старцу Пајсију:
„Прошле, 1977. године у читавој Грчкој владала је велика суша, а посебно је пострадала Тесалија. Сељаци су били потпуно очајни, кише није било ниоткуда и несрећа је била неизбежна. Пошао сам код оца Пајсија да му исповедим помисли и да добијем душевну корист. Нисам ни помишљао на могућу несрећу у сеоским крајевима: нешто сам начуо о томе, али нисам обраћао пажњу. Старац Пајсије је изгледао узнемирено, иако је у дубини био савршено спокојан. Сажаљевајући несрећне сељаке, на крају нашег разговора ми је рекао: ‘Оче Силуане, учини једно милосрдно дело. Сутра увече одслужи бдење и умоли Господа и Пресвету Богородицу да саберу облаке и излију кишу на Тесалију, јер су усеви изгорели од сунца и жеге, а народ страда и пада у очајање. Ми смо обавезни да их подржимо својим молитвама. Ја ћу такође бдети с тобом, али сваки ће бити у својој келији’.
‘Благослови, оче Пајсије’, рекао сам и отишао у манастир Кутлумуш. Сутрадан се небо над Атосом помрачило и на нас се излила киша. Радост, милост Божија, благослов. Потрчао сам према келији старца Пајсија, а он, тек што ме спазио, каже: ‘Богом благословени, рекао сам ти да се молиш да киша оде само у Тесалију, а не и на Свету Гору! Сад ћу ти дати епитимију!’
То ми је рекао да би сакрио своју врлину и пламену молитву која је имала силу да Свеблагог Бога приклони на милост.“
 
О ПОСТУ
 
Незаборавни отац Епифаније Теодоропулос ублажавао је пост за болеснике, а у неким случајевима га је чак и сасвим укидао. Једном је неки човек почео да изражава своје неслагање с њим и да тврди да је духовник дужан да разреши од поста само оног болесника који је прикован за постељу и нема снаге да се придигне и да оде чак и у случају да гори кућа. Старац Епифаније му је тад испричао шта му је једном шаљиво рекао отац Пајсије: „‘Да, наравно, тако и поступај! Носи са собом канту бензина и ако ти неко затражи да га из здравствених разлога разрешиш поста, кажи му да сачека један тренутак, а онда полиј бензином сва четири угла његове собе и запали их. Ако видиш да не може да се покрене и да је изложен опасности да изгори, разреши га поста. Међутим, ако видиш да скаче и да бежи како би се спасао, реци му: ‘Нећу! Дужан си да постиш!“‘
 
ЈЕДНА ПОСЕТА
 
Из књиге Поклоњење једног лекара на Свету Гору наводим овде један одломак који се тиче старца Пајсија:
„Недавно је на Атос долазио и један мој познаник, адвокат и некадашњи члан парламента. Имао је за циљ да посети неког подвижника, прослављеног по својој мудрости и светости, и да реши један проблем везан за здравље његовог сина. Заједно смо отишли у старчеву каливију [колибу]. Примио нас је тако срдачно као да нас годинама познаје. С великим нестрпљењем и радозналошћу ишчекивао сам старчеве ‘закључке’, а затим сам зачуо: ‘Ако се ти и твој син не будете молили, болест ће наставити свој природни ток. Ако се будете молили, развој болести ће поћи у другом правцу. Ако Бог просуди да је с твојим сином свршено, Он ти га и сад може узети, али ти немој да јадикујеш због тога. Ако пак просуди да с твојим сином није још свршено, Он ће ти га оставити!’
Тај подвижник ме воли и увек то показује уз извесну дозу хумора. ‘Опет си овде, докторе? Зашто си дошао кад те нисам звао?’ Затим би у истом духу додавао: ‘Добро, ако си већ дошао, ја ћу се разболети, да не би отишао без посла!’ Показује на лимену конзерву с ратлуком: ‘Моја амбуланта је на улици! У њој су лекови, узми један! Да ли и ти имаш овако слатке лекове?’ Прати ме и наставља да се шали: ‘Сеоски лекар је бољи од професора университета, јер је сеоски лекар увек близу, а где ћеш наћи професора?’
 
ОБЛАЦИ НАД РУСИЈОМ
 
Године 1991. старац Пајсије је рекао једном поклонику из Русије: „Над Русијом су сад тамни облаци, али ће заблистати такво сунце, такво сунце! Требало би учити децу закону Божијем!“
Са грчког превела: Антонина Пантелић
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Познат још и као старац Јосиф Исихаста.

2 коментар(а)

  1. Sta je to duhovna ljubav

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *