ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
XIV. О МОНАСИМА
 
1. “Монах се не би могао оправдати кад не би тежио сфери свеопште љубави. Улива поштовање његова жеља да изађе из своје мале породице и да ступи у велику. Бог не захтева да старешина породице достигне такво стање.”
2. “У манастир не треба да уносимо свет и његове обичаје, удобности и раскош.”
3. “Нека се послушање не подноси као несрећа или као напоран рад. Старац или старица који изговарају ‘да’ или ‘не’ нису Диоклецијан. Требало би да им будемо благодарни што се старају о нама. Не противречити и не одбијати послушност.”
4. “Чим оде из света, монах своје ближње поверава Богу и заборавља на њих. Бог се тада обавезује да ће им помоћи. На тај начин монах одлази из своје мале породице и ступа у велику породицу Адамову. Он не спомиње своје нити се посебно моли за њих. У свим људима видим своје родитеље, браћу, рођаке. Прекинуо сам раније контакте. Кад ја не мислим о својим ближњим, о њима мисли Господ.”
5. “Мој највећи непријатељ је гордост због монашког чина. Тешко монаху који само промени име а затим не задобије безмолвије и, уопште, почне о себи да уображава такве ствари какве у стварности не постоје.”
6. “Долазила су овде двојица римокатолика, по занимању архитекти, за које ми се чинило да су добра деца. Рекли су ми да православно монаштво нема никаквог смисла, док њихово монаштво развија огромну мисионарску делатност. Објаснио сам им да је мисија монаштва сасвим другачија. Она се разликује од мисије свештеника у свету. На крају сам им рекао: Погасите светионике на гребенима, и шта ће се догодити с лађама? Монаси и јесу светионици.”
7. “Монах не одлази из света зато што га мрзи него зато што га љуби и што му на тај начин најбоље може помоћи у стварима које не решава човек него се решавају само по божанском надахнућу.”

2 Comments

  1. Sta je to duhovna ljubav