ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
УВОД
 
Много је написано о блаженопочившем старцу Пајсију, који је својим просветљеним поукама утешио, посаветовао и пружио спокојство толиким душама, док је био члан Цркве која се бори, како оним што је рекао, или сам написао, тако и оним што су записала његова духовна чеда.
Једна од основних старчевих особина били су једноставност у беседи и јединствени спонтани хумор, који је увек, ма колико да је изгледала смешна прича коју је причао, имао дубљи смисао, који је човек обично био у стању да докучи тек после зрелог размишљања. Сам старац о својим “шалама” каже: “Када нешто причам… што год да кажем, чак и неки смешни пример, не кажем то тек онако. Тиме желим нешто да нагласим, подвучем.” Од саговорника је тражио да допру до дубљег смисла онога што је изгледало као шала: “Хватајте дубљи смисао. Никада не кажем ништа некорисно.”
Старчеви слушаоци су били људи најразличитијег порекла и образовања: припрости људи и званичници – монаси, политичари, студенти и професори. Свакоме од њих имао је понешто да пружи, а када су се неки жалили да је на иста питања понекад давао различите одговоре, одговарао је: “Ама душо крштена, свакоме дајем витамин који му недостаје.”
Теме шаљивих старчевих поука толико су разноврсне да човека доводе у недоумицу да ли уопште постоји нешто што бар није прокоментарисао неком од својих довитљивих примедби која је обично у себи крила јединствени педагошки приступ и која би се дубоко урезала у памћење и срце његових саговорника. Износио је примере из области телекомуникација: “зарђали проводници”, из авијације: “аеродроми за приземљење”, из васионе: “астронаути-рајски космонаути”, из области медицине: “отачки витамини”, из електротехнике: “утичница (као извор енергије) благодати Божије” итд.
Оставља дубок утисак старчева способност стварања нових речи, када се “игра” речима: “Богословија (теологија) – мозгологија”, “тиховалница – галамионица”, “нетварно и да-тварно (тварнољубно)”, “окорелост срца – омозговљеност срца” итд.
Када би се неко обрео у његовој гостопримници под ведрим небом у Панагуди, у којој су се налазиле “свечане фотеље” (дрвене цепанице) и пажљиво слушао старца како говори о некој теми, па неочекивано засмеје слушаоце неком досетком дубоког значења, нехотице би се сетио оне познате приче из Старечника о ловцу и Антонију Великом. Ловац угледа Антонија Великог како се “игра” са ученицима, па зачуђен, застаде. Антоније Велики разумеде узрок ловчевог чуђења, па му рече:
“Затегни, ловче, свој лук.” Ловац га послуша и затегну лук.
“Још га затегни.” Он га још више затегну.
“Још мало.” Инсистирао је свети Антоније.
“Не може више, авва. Још мало, па ће пући.”
“Исто је тако и са подвижницима.” Објасни мудри Отац. “Ако чинимо насиље над собом, и пређемо границе душевне и телесне издржљивости, дословно ћемо се сатрти. Зато себи дајемо мало одушка.”
Ведре досетке и приповести које следе садрже се у разним књигама које су о старцу написане – или их је написао сам – са додатком неких приповести из бележака које је, за време својих посета старцу, правио приређивач ове књиге.
Намера нам је била да буду на једном месту, како бисмо могли свакодневно њима да се служимо. У наше време где год да застанемо, чујемо толико небитних шала без духовне садржине. Овим поукама, али и својим целокупним поучним делом, сасвим је очигледно да старац, баш као што је о њему изјавио један искусни тумач, “своју подвижничку беседу није оставио сувом. Она напаја и напајаће и освежаваће небројена бића на овој пустој и безводној земљи наше суве епохе.”
Поред тога, старац је и најшаљивију причу користио, како је говорио, “за успостављање комуникације са небесима. Кад би неко све то духовно применио, знате ли какву би духовну корист добио и какво би духовно искуство стекао?”
Да увек имамо његов благослов.
Сотирије Лисикатос
Велика Четрдесетница (Духови)
Солун, 2003.

2 Comments

  1. Sta je to duhovna ljubav