ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ
 
III. О БЕЗМОЛВИЈУ
 
1. „Кад достигнемо безмолвије [тиховање] појављује се и пустиња. Пустиња није место. У пустињи морам да опустошим од страсти. Кад пустињу прилагођавам себи, не живим у пустињи. Потребно је да ме пустиња измени. У свету нико не може да напредује док ради мноштво ствари. Довољно је ако се човек потруди да увиди шта му шкоди. Ако то увиди, у много чему може да узнапредује.“
2. „Спољашње безмолвије сједињено с разборитим подвигом врло брзо доноси и унутрашње безмолвије [душевни мир] које је нужна основа за истанчано духовно делање, јер уколико се неко више удаљује од света утолико и свет излази из њега. Истерују се световне помисли а човеков ум се освећује и он постаје човек Божији.“
3. „Само безмолвије је тајна молитва и силно помаже спољашњој молитви, као и дисање које је неприметно а ипак неопходно човеку.“
4. „Безмолвије (удаљавање од света) врло брзо доводи до унутрашњег безмолвија у души, заједно с подвигом и непрестаном молитвом. Човек се тада више не раздражује због спољашњег неспокојства јер се, у суштини, само телом налази на земљи док се његов ум већ налази на небу.“