ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
ДОДАТАК
РУКОВОЂЕЊЕ У МОЛИТВИ МОНАХА ПАЈСИЈА
 
Сматрамо за велико благо што имамо прилику да на овом месту објавимо рукопис блаженопочившег монаха Пајсија Светогорца, који је био веома познат и опитан у том делању. Он га је написао око 1975. године у виду писма неком лицу које му је поставило питање на ту тему. Старац је то писмо уручио једном посетиоцу да га однесе на пошту уз допуштење да га прочита, а овај га је, поред тога, и ископирао. Тај посетилац нам је лично предао текст и ми се надамо да блажени старац не би имао ништа против његовог објављивања ради духовне користи многих и сведочанства о сагласности опитних стараца у томе да молитва не подлеже мерењу и покоравању.
“Постоји један једноставан начин непрестане молитве и ви га, ако хоћете, искористите. Он, вероватно, помаже простим људима који не могу да проникну у истински начин размишљања Светих Отаца, који су се подвизавали у трезвеноумљу и уз његову помоћ избегавали заблуде.
На жалост, неки не постављају као циљ свлачење старог човека, тј. покајање, смирење и подвиг као помоћно средство освећења душе, уз поимање своје дубоке огреховљености. У том случају они би, природно, осећали и потребу за милошћу Божијом и безброј пута понављали ‘Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног’, са болом у срцу и осећајући у срцу сладост божанствене утехе најслађег Исуса.
Неки, на жалост, као што сам рекао, извршавају подвиг који је сам себи сврха, трче за божанственим радостима и светлошћу, стално умножавају молитву на бројаницама и мисле да се освећују. Ти људи изводе закључак о својој светости на основу математичких израчунавања молитава изговорених помоћу бројаница. Они, наравно, припремају клупице тачних размера и остало, приклањају главу ка срцу, регулишу дисање и остало, како у Добротољубљу пишу св. Калист и Григорије, а затим добијају лажно осећање да су тобоже задобили меру светих. Од тренутка кад поверују тој помисли, без оклевања им приступа демон и поставља пред њих телевизор с маштаријама, тако да они непрестано гледају демонска пророчанства и остале саблазни.
Због тога је покајање једина гаранција за правилну молитву. Нека се затим на његовој основи појави било која духовна надградња, али покајање ћемо стално просити од Бога, и ништа осим њега. Не треба тражити ни светлост, ни чудеса, ни пророштва, ни дарове, ништа осим покајања. Покајање доноси смирење а смирење доноси благодат Божију, јер на смирене неизоставно нисходи Божија благодат. Према томе, покајање је неопходно за наше спасење и кад га имамо, благодат Божија може да дође и да нас поучи шта би требало да учинимо за своје спасење и, ако је потребно, за спасење својих ближњих.
Да бисмо милост Божију осетили као велику љубав, много пута ћемо понављати молитву од свег срца и осетићемо, као што сам говорио, сладост божанствене утехе од најслађег Исуса. Тад срце чврсто обухвата наш ум, као и васцело наше биће. Само у том случају молитва не слаби него се крепи, и ми поимамо њен смисао. Тек тад се молимо без присиљавања јер бивамо присиљени усрдношћу, а та усрдност доноси сваку духовну одважност и окриљује срце. Тада се већ на срцу, ма како да је било скамењено, појављују пукотине и из њих се изливају сузе, тако да оно без икаквог напора у часу молитве изазива сузе. Према томе, осећање нужности такве молитве мора бити слично жеђи младенца који отвара усташца и жури у наручје мајке да би га подојила. При том он осећа и велику сигурност и материнску љубав.
Нека нико не посумња да се непријатељ наоружава против нас тиме што нам усађује помисли. Ако пак, пре него што почнемо да се молимо, прочитамо нешто мало из светоотачких дела, одсецају се све мале и велике дневне бриге и све се окреће ка духовном. Ствара се другачија атмосфера и молитва бива сабрана. Ако непријатељ услед своје уобичајене злобе и зависти изазива хулне помисли, не збуњуј се него и демона искористи за своје делање, и то на следећи начин. Без пометње непријатељу кажи: због моје молитве добро је што ми намећеш такве помисли, јер бих иначе заборавио да се непрестано молим. Непријатељ ће се тад без оклевања повући, јер он зна да чини искључиво зло. То сам рекао стога што непријатељ, као по правилу, намеће хулне помисли осетљивим људима, да би их учинио још осетљивијима, да би их збунио и прекинуо.
Посебно ћу говорити о онима који се преко својих могућности и са гордошћу подвизавају у бдењу. Они слабе и више немају снаге да се боре с непријатељским помислима. Они сматрају да су хулне помисли њихове сопствене и тако узалудно страдају, јер узрок нису они сами него лукави.
Због тога су младићи дужни да се у молитви подвизавају са смирењем и расуђивањем, припремајући се још током дана за ноћ: усредсређено, промишљено и уздржавајући се у храни, што такође помаже. Колико год је могуће треба избегавати со да се не би осећала јака жеђ, будући да и вода може да нашкоди, изазивајући задиханост и ометајући молитеља. Веома је добро ако је вечерња храна лагана, уколико је то могуће, и ако се узме око 4 сата. Након тога треба да уследи размишљање, читање Отаца и остало – током три часа након јела. Веома је добро уколико молитви претходе и допојасни и земни поклони помоћу бројаница, да се уље у машини не би охладило. Ако осетиш умор, можеш да седнеш и да изговараш молитву, благодарећи Богу за Његову велику милост и доброчинства. Тад се ум у целини усредсређује у срце, и свим срцем, свом душом и свом мишљу без икаквог напора тражи милост Божију.
Веома су добри часови после заласка сунца. Услед тога, светоотачке књиге читајте углавном пред залазак сунца. Три часа пре поноћи и три часа пред свитање. За младе је добро да након кратке молитве одспавају један сат након сутона и да се пробуде око поноћи, како би избегли саблажњиви јутарњи сан.
Наравно, потребна је пажња и расуђивање њиховог духовног учитеља који је неопходан.”

2 Comments

  1. Sta je to duhovna ljubav