NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Starac PAJSIJE Svetogorac
POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
DUHOVNO BORENJE
 
Luda žica
Da bi čovek napredovao, treba da ima ludu… žicu, u dobrom smislu. Prema tome kako će iskoristiti tu ludu žicu, postaće ili svetitelj, ili junak. Ali ako ne dobije pomoć, pa zastrani, može da postane zločinac. Čovek koji nema ludu žicu ne može da postane ni svetitelj, ni junak. Zato je potrebno da uključi motor da radi, srce treba da poludi.
Muve i demoni
Kada je kazan na vatri i kada vri, muve mu ne prilaze. Ali, kada se skloni s vatre, one upadaju unutra. Isto se dešava i sa dušama: što su bliže duhovniku i Tajnama, demoni ih posmatraju izdaleka, ali kada se udalje…
Prazne baterije
Posle Božića jedna grupa poklonika poseti starca.
– Šta je bilo, junaci? Šta se događa?
– Eto, starče, ispraznile se baterije!
– Izgleda da ste se sada za Božić najeli mnogo svinjetine, pa su vam se zato ispraznile baterije. Snašlo vas je ono što i kokošku, kada mnogo jede, pa se ugoji. Ne može da poleti pa je lako uhvate.
Duhovni slatkiši
– Starče, zašto ne osećam sveto Pričešće kao kad sam bio ma-
li?
– Ako imaš decu, možeš to lako razumeti. Otac daje maloj deci slatkiše. Kasnije, kada porastu, moraju sama da ih kupe. Tako i Bog u početku dariva blagodat Svoju. Kasnije, međutim, traži od nas ličnu borbu, kako bismo osetili sveto Pričešće.
Prodaj svoje strasti
– Starče, zašto mnome vladaju strasti?
– Ako čovek daje povoda kušaču, njime zavladaju strasti. Ono što Bog želi, što je tebi na korist, to je da svoje strasti baciš đavolu u lice. Znači, da protiv njega okreneš svoj gnev, svoj inat itd. Ili, najbolje prodaj „pokvarenjaku“ svoje strasti i sa novcem koji dobiješ, kupi kamenje da možeš da ga bacaš na njega, kako ti se ne bi približio.
Srušimo prljavu kuću
Kao što svinja, kada ne nađe blato, zagrokće i ode, tako i đavo ne prilazi srcu koje nema mulja. Šta će mu srce čisto i smireno? Ako, dakle, vidimo da je naša kuća – naše srce – prljava i da u njoj boravi naš neprijatelj, treba odmah da je srušimo, kako bi otišao zli stanovnik, to jest „nevaljalac“.
Đavolove telegrafske poruke
Treba da budemo oprezni kako ne bismo primali lukave đavolove telegrafske poruke, kako ne bismo oskrvnuli „Hram svetoga Duha“ i kako se ne bi udaljila blagodat Božija, a posledica svega toga može biti da sami budemo oskrvnuti.
Duhovni balast
Kada bi čovek znao svoju unutrašnju ružnoću, ne bi težio za spoljašnjim lepotama. Duša u sebi ima toliko mrlja, toliko prljavštine, a mi gledamo svoju odeću… Ali, ako čovek nema u vidu duhovni balast koji postoji u njemu, e, onda gleda sistematski da ukloni i najmanju mrlju sa spoljašnjosti!
Treba da razbijemo svoju duhovnu „ljusku“
Svi oni koji osećaju spokojstvo u tvarnome svetu, slični su beslovesnim ptićima koji ne kljucaju u jajetu da razbiju ljusku i izađu napolje, raduju se suncu – nebeskom letu u rajskome životu, nego ostaju nepomični i umiru u ljusci.
Duhovna oštrina
Kada monah duhovno onemoća, čime da dirne mirjanina? Isto kao što alkohol, ako ostavimo bočicu otvorenu, izgubi svoju oštrinu.
Više ni bakterije ne ubija, ne može ni da se zapali… Tako i monah, ako ne pazi, može da otera blagodat Božiju i potom ima samo shimu.
Rđavi stanar
Stari čovek je rđavi stanar u nama i, kako bi otišao, treba da porušimo kuću i da počnemo da podižemo novu građevinu, novog čoveka.
Od stare hartije napravimo čiste papirne ubruse
Čovek koji pazi i održava svoju čistotu, zadržava blagodat Božiju. Tako sve vidi čisto, a nečisto čini vrednim. Sve pretvara u dobro u svojoj duhovnoj fabrici. Staru i prljavu hartiju pretvara u čiste papirne ubruse, lepak, sveske itd. Od polomljene bronze pravi svećnjake, manuale i drugo. Sa druge strane, čovek, koji prima lukavstvo i ono što je dobro pretvara u zlo, kao fabrika koja pravi oružje i od zlata čak pravi metke i topovsku đulad…
Bezvredna štiva
Budi oprezan: nemoj u slobodno vreme da čitaš bezvredna štiva. Neka štiva su kao da jedeš bundeve, kao da u slami tražiš zrno žita. Neki kažu: „Da, ali to me odmara.“ Ali, kako te odmara, dušo krštena, kada ti zamućuje mozak i kada te od toga bole oči… Po onome šta čovek čita, možeš da vidiš u kakvom je stanju njegova duhovnost. Ako je isuviše naklonjen svetu, čitaće bestidne časopise. Ako je samo malo sklon svetu, čitaće nešto manje prljavo, na primer, novine. Ako je sklon duhovnosti, čitaće otačke knjige, ili bar crkvenu štampu, itd.
Duševnu njivu treba obrađivati
Ako se čovek pozabavi neobrađenom njivom svoje duše, iz korena će iščupati sve trnje njenih strasti i na njegovo će mesto posaditi vrline. Taj posao je, međutim, veoma naporan i za njega je potrebno mnogo volje i strpljenja.
Sabiranje uma
Čovekov um je kao malo dete, koje odlazi negde da se igra i čim mu se dopadne mesto, navikne se i neprestano tamo odlazi. Tako i čovek, kada je obuzet mnogobrojnim temama, osim duhovnim, i ima mnogo životnih briga, sasvim je prirodno da se njegov um stalno time bavi.
Samopoznanje
Onaj ko čini ono što je potrebno kako bi poznao samoga sebe, podseća na onoga koji kopa duboko i nalazi rude u dubini zemlje. Što dublje kopa u upoznavanju samoga sebe, toliko sebe vidi nižim od ostalih i smirava se, ali ruka Božija ga neprestano uzvisuje… Sa druge strane, onaj ko to ne čini, neprestano skriva svoje smeće…
Rukodelje koje nikada nije završeno
Pokajanje je rukodelje koje se nikada ne završava i koje donosi duši božansku utehu.

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *