NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Starac PAJSIJE Svetogorac
POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Poglavlje I
PORODICA – VASPITANJE
 
1. Starče, čitali smo da je erotska ljubav dobra stvar i ukoliko se više praktikuje utoliko je to bolje za čoveka. A da oni koji je ne praktikuju imaju psiholoških problema.
Ovde je jednom došao neki ugledni lekar i pričao mi da je suzdržanje bolje za organizam.
Ali, starče, ta želja je telesna i potiče od tela, kao glad i žeđ; da li je ona strast? Njena (zlo)upotreba je loša (kao npr. što nije zlo hrana, nego je prejedanje zlo), ili je i sama ova želja zlo? Da li su je imali prvi ljudi u raju?
Strast je, šta bi drugo bila? Strast… proizilazi iz čovekove telesnosti. Kad je neko duhovan nema takve želje. Ne zbog nesposobnosti, ne zato što ne može, nego zato što se nalazi u duhovnom stanju, zato ne može.
Svi ljudi imaju telesnost. To se nasleđuje od roditelja. Kad se neko dete rodi od plotskih roditelja onda i ono ima takve želje. Ali to, ipak, nije ništa. To se leči. Jer, u početku, svaka biljka ima dva lista.
Svi ljudi, neki više, neki manje, imaju plotsko mudrovanje. Jedan je, recimo, duhovan 30%, drugi 40, treći 60, najviše što sam sreo je 75%. Samo su Joakim i Ana bili savršeno duhovni ljudi i zato se uz molitvu rodilo to bestrasno dete, Bogorodica. To sam doživeo kad sam bio na Sinaju.
U viđenju?
… (ćutanje).
Joakim i Ana su posle askeze postali duhovni ili su takvi bili od početka?
Ubeđen sam da su takvi bili od početka… Bez hrane i vode čovek umire. Bez telesnosti neće mu biti ništa. Samo što se duševno muči kao i od ostalih strasti, gneva, egoizma, slavoljublja.
2. Momak svoju verenicu treba da gleda kao sestru i da oboje budu pažljivi i suzdržani. Treba da se bore za blagodat Božiju da bi na kraju bili ovenčani kao revnosni borci. To simvolišu venci crkve. Tako se dobija blagodat Božija za pomoćnika. Zaručništvo da bude kratkovremeno, da se ne otegne dugo.
3. Starče, kakvi treba da budu supružnici u odnosu jedno prema drugom?
Oženi se pa ćemo pričati o tome.
Zar ne možemo sad?
Da imaju ovo i ono… i da izgaraju jedno za drugo… (R. b. Drugim rečima, da svako sa radošću uzme breme na sebe i tako rastereti drugoga. Da preuzme sve obaveze na sebe da bi onaj drugi bio opušten).
4. Starac mi je tim povodom ispričao jedna događaj: „Došao je ovde jedan Grko-amerikanac, lekar. Pravoslavan, ali nije bio mnogo vezan za veru… Nije postio ni petkom… niti je odlazio u Crkvu. Imao je jedno iskustvo o kojem je hteo da razgovara. Jedno veče dok se molio u svom stanu „otvorilo se nebo“, obasjala ga je svetlost. Nalazio se obavijen svetlošću nekoliko časova, nije mogao da pretpostavi koliko dugo.
Divio sam se jer sam shvatio i razumeo da je to bilo „od Boga“. Bilo je stvarno… Video je „nestvorenu svetlost.“[1] Šta je radio u životu? Kako je živeo i udostojio se takvih stvari?
Bio je oženjen, imao je ženu i decu. Žena mu jednom reče: „Dosadilo mi je više da se bavim kućom, hoću malo da izlazim.“ I pošto nije zaposlena izlazila je svakodnevno sa svojim prijateljicama. Posle nekog vremena mu je rekla: „Hoću sama da idem na letovanje.“ Muž je sve ovo prihvatao zbog dece.
Kasnije je tražila da joj iznajmi poseban stan da bi živela sama. Muž je često raspravljao sa njom i molio je da to ne radi zbog dece. Nije obraćala pažnju na sve to. Na kraju mu je uzela puno novaca i otišla.
Posle nekoliko godina je saznao da radi kao prostitutka u Pireju. To gaje prilično ražalostilo. Hteo je daje poseti ali nije znao šta da joj kaže. Nalazeći se u tom bezizlazu počeo je da se moli: „Bože moj, prosvetli me šta da uradim da bi se spasla njena duša.“ Vidiš, voleo ju je, hteo je njeno spasenje. Nije imao ništa od ljudskog egoizma, ništa od zlopamćenja. Tada je Gospod otvorio nebo i obasjalo ga svojom svetlošću.
Vidiš, on je živeo u Americi, pod posebnim okolnostima, koliko nas živi na Svetoj Gori, među svetiteljima, pod plaštom Bogorodice, a nikakav napredak ne činimo.
Slava Bogu! Slava Bogu!
5. Dok sam bio bezbračan razgovarao sam sa starcem o takvom stanju i on me je savetovao.
Govorio je: „Dobro je da se čovek ženi u mlađim godinama. To je mnogo prirodnije. Lakše se prilagođavaju jedno drugom. Posmatrajte kako duže traju brakovi sklopljeni u mlađim godinama. Isto se primećuje i kod monaha koji su na Svetu Goru došli u mlađim godinama. Ispravna je poslovica: „Ili se mlad oženi ili se mlad zakaluđeri.“
Sa godinama čovek počinje više da upotrebljava logiku i da se bavi ispitivanjem i premeravanjem. U zrelim godinama čovek već ima formiran karakter i teško se prilagođava. Teško je u poodmaklim godinama stupiti u brak. Ti si, na primer, navikao da živiš sam i ponašaš se kao divlji konj kad hoće da ga osedlaju.
6. Starče, jedna moja prijateljica ima vezu sa jednim momkom i namerava da se uda.
A da li i on hoće?
E, pomalo.
Da bi neko stupio u brak malo, treba da to želi puno.
7. Momci i devojke koji stupaju u brak treba da imaju istog duhovnika. I da se usaglase od početka da kasnije ne bi imali problema. Duhovnik u tome može puno pomoći jer poznaje ćud svakoga pojedinačno. Kad sam bio stolar obrađivao sam drvenu građu tako da može da se uklopi i poveže i bez eksera. A ako jedno parče drveta ne odgovara drugom ona će samo u početku izgledati da su se uklopila, a posle će se pod pritiskom raspasti.
Zato „stolar“ treba da ima oba komada drveta u svojoj ruci. Tako može videti da li jedno odgovara drugom. Takav treba da bude i duhovnik.
Duhovnik može puno pomoći. Ima mnoštvo parova koji su se uzeli iz erotske ljubavi a posle su se razišli jer nisu imali duhovnika da im pomogne. Mnogo bolje su prošli parovi koji nisu u svemu odgovarali jedno drugom ali su uz pomoć duhovnika to prevazišli.
8. I u braku se treba suzdržavati i ne predavati se do kraja uživanju.
9. Kad žena ostane u drugom stanju treba prekinuti telesne odnose, ali, ako se to, na nesreću, ne može, po velikoj snishodljivosti ograničiti ih, pa i to skoro nikad. Ali od šestog meseca trudnoće obavezno prestati, jer osim, već ogromne, opasnosti po dete sve je veća i veća i duhovna šteta.
Vidiš, embrion neminovno učestvuje u uživanju koje oseća majka i tako još od utrobe zadobija strasti. Postoje embrioni koji telesno izgaraju. I postoje mladi, dvadesetogodišnjaci, koji se ne opterećuju svojim telom. Otkuda ova razlika? Ona zavisi od duhovnog stanja roditelja. To je duhovno nasledstvo. Vidiš, roditelji ne ostavljaju deci samo kuće i njive nego im prenose i svoje strasti ili vrline.
U zavisnosti od toga da li je neko bogat ili siromašan ostavlja mnogo ili malo.
Postoje deca koja imaju bogato duhovno nasleđe od roditelja. Deca sa puno vrlina. Ako se takva deca još i osobno potrude mogu dostići velike duhovne visine jer su sa visina i krenuli.
Zato je Bogorodica bila toliko čista. Nije imala čak ni loše pomisli. Joakim i Ana su bili sveti ljudi, te i začeće Bogorodice nije bilo hedonističko.
Ali Bog nije nepravedan. Ono što je važno jeste trud koji neko ulaže u sebe. Borba, lični podvig koji je neko uložio da bi sačuvao zapovesti Hristove – to je ono što je važno, a ne sa koje tačke je pošao.
10. Kad je žena trudna treba da bude mirna, da čita jevanđelje, da se moli. Time se i dete osvećuje. Od tada počinje vaspitavanje deteta. Pazi da ničim ne opterećuješ trudnu ženu.
11. (Ovo mi je rekao dok je moja žena bila trudna)
Pazi da je ne ožalošćuješ bilo čime. Dobro da paziš! Kaži joj da se moli i da peva psalme. To će mnogo pomoći detetu. Ne samo sada, nego i kasnije.
12. Kad se rodilo moje dete od lekara, prijatelja i srodnika smo slušali razne savete o dojenju. Uglavnom su govorili da dojenje posle nekoliko meseci treba prekinuti. Starac je imao drugačije mišljenje. Kad sam ga pitao, rekao mi je: „Treba da doji. Majčino mleko je najbolje, a i lekovito je. U mom selu su dojili decu čak i posle druge godine. Deca ne sisaju samo mleko nego i ljubav i nežnost i sigurnost, tako postaju duhovno snažnija. Dojenje podrazumeva mnogo stvari, nije samo mleko.
13. Starče, danas mnogi ljudi neće da rađaju decu jer ne znaju u kakvom će svetu dete živeti. Svet je pun hemijskih otrova, život pod stresom, otuđeno društvo… Ako smo u periodu antihrista da li vredi ženiti se i rađati decu.
– Nije tako Atanasije! Zar se hrišćani u vreme gonjenja nisu ženili? Zar nisu rađali decu? I ženili se i rađali decu. Polagali su svoju nadu u Hrista, a ne u ljude.
To je maloverje. Može Bog sve ispraviti u jednom trenutku. Ljudi prave planove, ali i Bog ima svoje planove.
Kad bi znao koliko je puta đavo svojim repom obavijao zemlju i hteo da je uništi… Ali Bog mu ne dopušta, kvari mu planove. Zlo koje đavo hoće da učini Bog preokrene i stvori veliko dobro. Nemoj se zbog toga uznemiravati.
– Starče, dokle idu dužnosti roditelja prema deci? Treba li da im ostavi nešto i koliko?
– Jedan moj poznanik, industrijalac, koji je imao puno novaca, zgrade itd., šta je učinio? Dao je decu na studije i kad su završili dao im je po jedan stan. Ostalo je podelio svojim radnicima i sirotinji.
Pre svega im treba dati dobro, hrišćansko, vaspitanje. To je najvažnija oprema u životu. A posle da se opismene i da studiraju, ili da nauče neku umetnost. Treba ih osposobiti da zarade svoj hleb. A posle toga može da im ostavi kuću ili šta drugo. Dobro je da imaju svoje gnezdo.
Postoje roditelji koji su ravnodušni prema svojoj deci i ništa im ne ostavljaju. A neki ostavljaju samo dugove… To je vrlo ružno.
Kad su 1924. godine došle izbeglice iz Male Azije predsednik sela je gledao da im udovolji svima. Sebe je ostavio poslednjeg.
Kad su njegova deca porasla prigovorila su mu: „Dobro, pomogao si svima, a jesi li mislio i na nas“? Deca su bila u pravu. Drugo je kad je čovek sam. Kad neko ima porodicu mora prvo na nju da misli.
14. U jednom selu za vreme okupacije neko dete je ostalo bez roditelja. Niko nije hteo da ga uzme. Svako je mislio: „Ratno je stanje, kako ću ga hraniti?“
Ali jedan koji je imao desetoro dece, a bio je i siromašan, čim ga je video uzeo ga je sebi. „Imam deset i ovo je jedanaesto. Hvala Bogu obogatio sam se.“
Ovde se starac nasmejao i nastavio:
– Vidiš, ovaj čovek je imao bogato srce iako je bio siromašan. Zato je imao bogatu pomoć od Boga.
15. Starče, neki parovi koji hoće da imaju decu – ne mogu. Zašto se to dešava?
– Da bi se zbrinulo neko siroče. Dešava se da kad usvoje neko dete da im Bog odmah podari i jedno njihovo.
16. Kad se neko vraća s posla opterećen i iznerviran dobro bi bilo da se malo prošeta parkom i da stigne kući miran i nasmejan. Ako i zakasni nije mnogo važno.
17. Jedno od poslednjih viđenja sa starcem bilo je u prisustvu moje žene. Čim smo ušli u sobu (starac je zbog bolesti ležao na krevetu), počeo je kroz smeh da se šali:
-Dobro došli! Dobro došli! Svađate li se? Da li se svađate?
– Svađamo se.
– (Smeh) Da se ne svađate više! Možete da se svađate sa celim svetom ali nemojte međusobno.
Smejali smo se i mi njegovim čudnim rečima. Međutim, bez obzira što se starac smejao, znali smo da je ozbiljno govorio. Smatrao je za veliko zlo svađu u braku.
20. januar 1990.
18. Jednom je ovde došao jedan vrlo zabrinut čovek. Nije bio u dobrim odnosima sa svojom ženom. Toliko se nisu podnosili da nisu mogli ni da obeduju zajedno. Imali su četvoro dece.
Drugim rečima, bili su na ivici razvoda. Muž je odlazio kod mnogih duhovnika koji su mu govorili: „Strpi se, nosiš veliki krst.“ Meni se to nije svidelo. Zato sam ga pitao:
– Reci mi, kad ste se uzeli jeste li se voleli?
– Da, veoma. Obožavao sam je više od Boga! Kad je trebalo da se ženim molio sam Boga da bude lepa, bogata i obrazovana. I sve mi je to Bog dao.
Tako mi je rekao. A najviše vremena je provodio u seksu. I pošto je bio u opasnosti da izgubi dušu, Bog je od njega i njegove žene povukao svoje darove da bi ih spasao.
Kažem mu:
– Ti si krivac. Služiš strastima, a sad ti je Bog dao da se preko strasti osvestiš i sagledaš šta si uradio.
19. Čak i u braku se treba suzdržavati od uživanja. Treba imati meru u uživanju.
20. Starac je imao nekog poznanika koji se godinama borio da bude monah. Jednom je starcu poslao poruku da se moli za njegovu porodicu koja se razbolela zbog toga što on želi da bude monah.
Starac mu je odgovorio:
– Što duže boraviš u svetu toliko im više povoda daješ da tuguju.
Kad đavo vidi nespremno srce on pravi takve okolnosti da čovek ne može da se odlepi od sveta. Ja sam imao dva brata, tri udate sestre i jednu neudatu. Radio sam da bih joj spremio miraz (da se ne bih kasnije dvoumio zašto joj nisam pomogao), i posle toga sam otišao u manastir. Nisam čekao da se uda, jer, otkud znam da li će se uopšte udavati.
Jedan je hteo da bude monah ali je to stalno odlagao. Treba da pomognem sestri, govorio je. Kad se sestra udala govorio je da mora brinuti o majci. Tako, na kraju, nije ni otišao u manastir.
Mislim da mu je ta iskušenja prirodno đavo da bi ga zadržao u svetu.
21. Jednom prilikom starac Pajsije mi je rekao:
– Pravednog, smirenog čoveka svi žele da postave na niže mesto, da ga obesprave i ponize. Ali sve što ljudi više pokušavaju da ga ponize toliko ga Bog više uzdiže. Pripovedam ti jedan istiniti događaj koji sam čuo od očevica: „Kad nam je umro otac, mi braća smo počeli da delimo zaostavštinu. Kad sam video da se moja starija braća svađaju ja sam počeo da se povlačim i rekao sam da ću prihvatiti ono što oni odluče da mi pripada. Dali su mi neke peskovite njive na kojima ništa nije uspevalo. Pošto od tih njiva nisam mogao živeti bio sam prinuđen da odem na rad u Nemačku. Kad sam se posle nekoliko godina vratio video sam da su oko moje njive digli hotele. Samim tim prodajna cena je višestruko porasla. Dobio sam veliki novac pa sam došao kod Vas, starče, da mi kažete koga bih njime mogao da pomognem.“ Ja sam ga posavetovao ovako: „Podaj prvo svojoj braći da se ne ozlojede i da se ne mrzite. A posle daj kome hoćeš.“
22. Đavo pokušava da sve uništi danas kako se sutra ne bi našla nova generacija koja će biti „kvasac“.
23. Smiren čovek je, uglavnom, pun znanja, dok egoista, nemajući smirenja da pita, ostaje neznalica.
24. Treba da uprostimo naš život. Raskoš zamara. Postoje ljudi koji stalno žele da menjaju nameštaj i dr. Onda trče da nađu više novca i tako se pune problemima.
25. Starče, dete jednog mog prijatelja je nesnošljivo nemirno, viče, udara… Šta tu učiniti?
– Gledaj, nisu kriva deca. Danas ih drže zatvorene u stanovima i nemaju prostora da trče, da se igraju. Deca bivaju prisiljena na nemirnoću. Ne mogu da se kreću, da se isprazne. Da bi se deca prirodno razvijala potrebno im je dvorište.
Ako uđem u neki stan sa decom i vidim da je tu sve do savršenstva uređeno, znaj da to nije dobro. Tu deca žive pod vojničkom disciplinom i tako strah ulazi u njihove duše.
26. Danas decu zasipaju raznim teorijama sa svih strana. I kad ih obuzme strah odlaze u narkomaniju.
Vidiš, do izvesnog stepena ovaj život može imati ukus pakla, ili raja ako se živi po volji Božijoj.
27. Danas ne gledaju da decu ispune nečim, nego ih ostavljaju praznima. U porodici, danas, jedan roditelj gleda na jednu stranu, a drugi na drugu, i kako će dete naći ljubav pod takvim okolnostima. Eto imam jednog mučenika koji je, ne znam ni sam koliko puta, pokušao samoubistvo. Sada je na svojim nogama, završio je fakultet i služi vojsku. Piše mi iz vojske: „Tatice moj najslađi…“
Treba se prvo pobrinuti da se deca ispune nekim dobrim sadržajem, a obrazovanje dolazi posle toga.
28. Starče, danas vrše veliki pritisak na decu, opterećuju ih raznim časovima, stranim jezicima…
– Ali zato ne uče starogrčki!
– Da, da bi učili engleski i nemački.
Šta tu uraditi?
– Dobro je da deca uče, ali bez pritiska. Bolje je da dete nauči jednu stvar dobro nego pet stvari površno.
29. Starče, danas deca nikako nisu zadovoljna svojim ocenama. Smatraju da ih nastavnici prestrogo ocenjuju.
– Gledaj, danas odrasli hoće da imaju puno novca a da ne rade, a deca da dobijaju visoke ocene a da ne uče.
30. Jednom je starac srednjoškolcima poklonio knjigu koja govori o jelinizmu Makedonije.
31. Jednom profesoru je rekao:
– Kad budeš imao svoju decu onda ćeš bolje razumeti ovu u školi.
Kad neko voli decu, i kad ih dobronamerno prekoreva, deca to shvataju i prihvataju.
32. Profesor ne treba da deli decu na simpatičnu i antipatičnu. I kad deca greše znajte da ste vi krivi. Odnosno, sada samo plaćate ono što ste radili.
– Čovek treba da voli i poštuje svoje roditelje. Danas kažu: „Nikako poštovanje, to je nešto što je nametnuto.“ A drugi, opet, neka deca rade šta hoće, samo da im bude lepo. I jedni i drugi su na pogrešnom putu.
33. Danas se u civilizaciji dogodio jedan veliki skok, roditelji ne razumeju decu, a deca pak roditelje. Trebalo bi svako da se postavi na mesto onog drugog i tako bi se razumeli.
Nisu kriva deca. Bombarduju ih sa svih strana raznim teorijama: ovo je pravo a ono nije itd. Tako deca, na kraju, ne znaju šta da misle.
Treba vezati decu, ali pažljivo i nežno. Evo, ja sam moj paradajz vezao kanapom, da sam ga vezao žicom šta bi bilo? Zar ga ne bi povredio?
Ni u hrišćanskim porodicama nije bolje. „Ja sam svoju decu sredio i nisu kao ostala deca ovoga sveta i spavam mirno.“ Nije stvar u tome što ih je „sredio“, nego zašto je to učinio. Ako je to učinio iz straha od greha, iz straha Božijeg, Bog će pomoći i dete neće imati traume. Ali ako je iz egoizma? Ili, ako je stvar mentaliteta (Moje dete to nikada ne bi učinilo!). Tada Bog neće pomoći… da bi ispravio roditelje.
34. Starče, razmišljam da u novoj kući koju gradim ostavim prizemlje za oca i majku.
– To je dobro. Dobro je što tako razmišljaš. Veliki je blagoslov Božji da neko gleda svoje roditelje.
35. Da ljubi ruku ocu i majci… iz poštovanja.
36. Starče, treba li tući decu kad su nemirna?
– Da ih bijete? Malo ili mnogo? (smeh). Gledajte, i strah je neka kočnica i kad dete ne razume izbavlja ga od mnogo čega. Recimo, dete se penje na stolicu ne znajući šta će biti ako padne. Ako dobije malo batina od majke drugi put će da porazmisli.
Međutim, kad deca počnu da razumevaju treba im s blagošću i strpljenjem objašnjavati ono što mogu da shvate.
37. Roditelji ponekad iz prevelike ljubavi čine zlo deci. Guše ih preteranom pažnjom. To je bolesna stvar.
Vidiš, i ljubav hoće neku kočnicu, neku meru.
38. Roditelji treba da paze kakve knjige drže u kući, jer mogu doći u ruke dece i biti im na štetu.
39. Dobro je da cela porodica ima jednog duhovnika. To puno pomaže.
40. Dobro je da deca čitaju verske knjige. Tada, u tom dobu, su bezbrižna i mnogo lakše upijaju u sebe.
Ja sam imao lepo detinjstvo. Posle je došao rat i imali smo puno poteškoća.
41. Ima dece koja su zrelija od svog uzrasta. Ona obično hoće da se druže sa starijom decom. Ako se desi da se druže sa dobrom decom onda će imati i koristi, ali ako se druže sa lošom decom postaće i sami loši.
42. Starac mi je jednom rekao:
– Kad se dete napuni Hristom, odlazi u Crkvu i pričešćuje se, i kad se kasnije odvoji od roditelja i nađe se u neprijatnim i nepovoljnim okolnostima, neće mu biti mnogo teško. To je kao lakirano drvo koje ne prima vodu u sebe jer je zaštićeno od vode.
 


 
NAPOMENE:

  1. Zove se nestvorena svetlost jer je bespočetna, tj. božanska. To je željeni cilj asketskog života.

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *