POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Starac PAJSIJE Svetogorac
POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
XX. RAZNE TEME
 
1. Na pitanje da li duše svetitelja osećaju da ih prizivamo i da li o. Pajsije poseduje potvrdu o tome da ga oni slušaju, starac je odgovorio: „Imam potvrdu da me svetitelj čuje, budući da i ja čujem njega. Ima li potrebe da o tome i dalje govorimo?“
2. „Događa se da, ako nešto kažeš drugima, bude kao na turističkom putovanju. Deli se sve što je potrebno. Onaj ko poseduje nešto duhovno, daje drugome da bi mu pomogao da ode u raj i pri tom ne misli na sebe. Međutim, šta se događa ako ga ljudi hvale više nego što je potrebno? Jedni imaju koristi a drugi nemaju. Bog, naravno, vidi čovekovu nameru, ali je neophodno da i mi sami budemo obazrivi. Rđavo je ako dođe do takvog turističkog putovanja, odnosno ako jedan verujući govori drugom nešto da bi mu pomogao a ovaj počne da ga hvali.“
3. „Postoje mnogi snovi koji potiču od borbe. Na njih treba obratiti pažnju. Međutim, u odnosu na snove uopšte moramo biti veoma oprezni.“
4. „Bog ne predodređuje, Bog unapred zna. Kao Sveznajući, On sudi o svakom čoveku – da li će mu otkriti istinu Hristovu? Gospod posmatra: ako čovek postane pravoslavan, kako će živeti? Saglasno tome On i rasuđuje.“
5. „Kad umru nemilosrdni ljudi, poručite im parastose i prevashodno dajte milostinju. Postoji mnogo siromaha. Jednostavno davanje milostinje ubogom vrednije je od mnoštva prolivenog znoja.“
6. „Pravili su grobnice koje ne prokišnjavaju, ali to nikako nije spasavalo tela pokojnika od truležnosti, iako postoje sredstva koja je sprečavaju. Zbog toga moramo biti oprezni u svojim rasuđivanjima. Prirodno, u mnogim slučajevima je uzrok truležnosti greh.“
7. Na pitanje da li svetogorski monasi dobijaju penziju od osiguravajućeg zavoda, starac je odgovorio: „Ne znam, možda neki i dobijaju. Ovde ne postoji potreba za penzijom. Ako i postoji neka potreba, manastiri daju ‘blagoslove’. U svakom slučaju, živim tako kako živim, bez obzira da li dobijam penziju od osiguravajućeg zavoda ili ne. Ako mi daju iz druge riznice, sve ću imati. Uzeću nešto malo iz riznice trpljenja, nešto malo iz riznice molitve, nešto malo iz riznice ljubavi, itd. Iz tih riznica treba da dobijamo pomoć.“
8. „I mi smo doznali za radioaktivnost. Šta da vam kažem? Ukoliko bi do zagađenja došlo na jednom mestu, rekli bismo da odatle treba otići. Sada, kad je ono svuda prodrlo, ničega neće biti. Mi ovde na Gori nosimo svoj krst i sve jedemo. Čega da se plašimo? Zar Gospod nije rekao da verujući, ako i smrtno što popiju, neće im nauditi (Mk.16;18)? Ne uzrujavajte se.“
9. „Postoji razlika između čuda naše vere i čuda drugih veroispovesti. I hodža može da satvori čudo pomoću raznih magijskih postupaka. On teži da vide svetlost dok mi, kad nam đavo pokaže svetlost i pošalje blistanje, okrećemo leđa. Drugi zatvaraju nos, naprežu uši i trljaju oči a zatim vide halucinacije. Mi tražimo čuda od Boga i ne opštimo s đavolom nego, naprotiv, danonoćno vojujemo s njim.“
10. Jednom sam upitao starca da li klirik – predavač treba da bude član sindikata, a on mi je odgovorio: „A šta je to? Ranije toga nije bilo. Pretrpite. Umiriće se i ti vetrovi. Vera u Boga razrešiće sve vaše probleme. Ako nema vere, sve stvara teškoće i mnogi dolaze do samoubistva.“
11. „Đavo je sada podivljao. Došla je njegova vlast, on je zauzeo mesto i na njegovim ličnim kartama nalaze se tri šestice.“
12. Na moje pitanje zbog čega je danas mnogo mladih koji pristupaju monaštvu koje znači odricanje od svega svetovnog dok, istovremeno, nemaju želju da budu sveštenici u svetu, starac je odgovorio: „Za to su krivi episkopi koji na neki način sprečavaju mlade u tome, pa čak i onima, koji su postali sveštenici, stvaraju probleme ili ih opterećuju administrativnim i sličnim poslovima. Isto tako, ne dopuštaju da se razvijaju manastiri koji su postali duhovne oaze. Iako postepeno, u svetu ipak dolazi do pozitivne zabrinutosti i manastiri su potrebni da bi pomogli, kako sveštenicima tako i mirjanima.“
13. Na pitanje da li bi trebalo krštavati decu čiji roditelji nisu u crkvenom braku, starac je odgovorio: „Šta su učinili nesrećnici? Pogledajmo roditelje i razjasnimo zbog čega nisu zaključili crkveni brak i, opet, zbog čega žele da krste decu. Odatle ćemo poći.
I oni imaju neke svoje razloge. Trebalo bi da vidimo šta ih motiviše. To je kao zavrtanj: ako se ne pritisne, neće se dobro zavrnuti. Tako su i oni nešto prepatili i sad žele pomoć.“
14. Kad su neki mladići upitali o. Pajsija da li se mogu kupati u moru zajedno s devojkama, on im je odgovorio: „Ne, ne treba tako da se kupate. Pogledajte dva mala brata. Ako od njih zatražite da se svuku, oni će se udaljiti jedan od drugog. Oni se stide… A odrasli? Ne treba se kupati čak ni na pustom mestu, jer ako uđeš u vodu i počneš da se zapljuskuješ, onda je to naslada.“
15. Na pitanje zašto Bog nije uredio da se sjedine takvi bračni drugovi koji bi vodili duhovan život, starac je odgovorio: „Bilo bi dobro kad ne bi postojao đavo. Međutim, đavo postoji. Nema sumnje da ljubav Božija sve ustrojava. Da bi spasao rđavog muža, Bog mu daje prekrasnu ženu, i suprotno. Strpljenja, braćo, i sve će proći. Danas je sve promenljivo i nema ničega trajnog.“
16. „Ne treba se sukobiti s ljudima ako imaju drugačije poglede. Pažnju treba obratiti jedino na komuniste. Ako pak i oni veruju u Boga, onda ne treba praviti nikakvu razliku.“
17. „Severni deo kontinenta izgradili su veliki i njih bi trebalo kanonizovati. Sad ćemo se vratiti u život. Od nas se zahteva rasuđivanje da bismo izbegli krajnosti i da ne bismo stvarali pometnju u svetu.“
18. O grčkom narodu koji ne ide pravim putem, st. Pajsije je rekao: „Kao Jelini, mi ništa ne radimo. Biće sreća ako Bog sad nešto učini, jer se drugačije ne bismo saglasili. Možda će Bog sve urediti, tako da nakon izvesnog vremena nećete moći da nađete neverujućeg čoveka. Sad svako treba da se potrudi. Živimo u rđava vremena. Mnogi bi svetitelji poželeli da žive u našoj epohi, jer bi imali povoljnu priliku da se podvizavaju. I mnogi pobožni hrišćani bi poželeli da žive u našoj epohi, jer bi se i oni podvizavali. Mi, na nesreću, vodimo ovakav život.“
19. Nakon putovanja na kojem se bavio nekim poslovima u svojoj postojbini, Farasi Kapadokijskoj, starac mi je poslao razglednicu sa slikom crkve Svete Sofije. Evo šta je na njoj pisalo:
Pre nekoliko dana došao sam iz Svete Sofije. Bilo mi je veoma bolno da je vidim u nečistim turskim rukama. Oni su oskrnavili vascelu prestonicu. Neka da Bog da uskoro iščezne njihov polumesec i da i Grad i Sveta Sofija ponovo budu naši. Amin. Amin. Od Konstantinopolja – Ankare – Kesarije, na dvesta kilometara u dubini Anadolije, nalazi se moje selo, Farasa Kapadokijska. Kad sam tamo stigao, uverio sam se da Turci postaju veoma uznemireni kada vide Grke, čime pokazuju da te zemlje nisu njihove nego da su ih oteli, i zbog toga se plaše.
Budi mi zdrav.
Monah Pajsije
 
20. Tokom 1975. g. bavio sam se prikupljanjem različitog materijala i svedočanstava koja bi mi mogla pomoći da napišem žitije novomučenika Jovana iz Konice, postradalog 1814. u Agriniji. Skicu tog dela poslao sam poštom starcu Pajsiju da bi on izrekao svoje mišljenje. Starac mi je poslao sledeće pismo, gde je izložio korisna obaveštenja i savete kojima sam se rukovodio u ovom radu. Tako sam 1979. g. objavio knjigu „Sveti novomučenik Jovan iz Konice“ (48 str.). Evo tog pisma:
 
Časni Krst, 20. marta 1976.
Ljubljeni moj oče Dionisije, blagoslovi,
Pre mesec dana dobio sam životopis svetog novomučenika Jovana iz Konice, ali ti nisam pisao da ne bih žurio i da bih pokazao malo strpljenja i pomolio se.
Ne znam da li kontaktiraš s Angelosom Congasom. On poseduje mnogo materijala i kanon koji je sastavio jedan sveštenik iz Konice. Mi smo zajedno s Angelosom uložili mnogo napora (Angelos se posebno trudio i zamorio) ali, na žalost, kod tadašnjeg vladike nismo naišli na razumevanje. U proleće, pre devet – deset meseci, dolazio je sveštenik iz crkve Svetog Dimitrija u Agriniji: on se trudio i radio kao niko drugi i mogao bi mnogo da ti pomogne ako se povežeš s njim. I ti bi mogao da dobiješ materijale oca Demostena, da izvršiš to dobro delo.
Smatram samo da nikoga ne treba požurivati u tim poslovima, ni s jedne strane i ni zbog kakvog razloga. Tvoj rad je dobar, ali je donekle pisan u žurbi.
Molim se Bogu da podari snagu i božanstveno prosvetljenje kako bi sve izašlo na dobro. Želim ti zdravlje tokom preostalih dana Četrdesetnice.
S ljubavlju Hristovom, monah Pajsije.
 
21. „Pre grehopada, životinje u raju bile su dragi čovekovi prijatelji. Adam je posedovao dar prozorljivosti, odnosno duhovnu televiziju. On je sagledavao potrebe životinja i pomagao im. Orao je bio naučen da jede samo mrtve životinje, ali je zatim podivljao pa je počeo da jede i one žive. Sve životinje su bile pitome i podivljale su tek posle grehopada.“
22. Neko je upitao starca o sadašnjoj situaciji i, uopšte, o ljudskom rodu, a starac je odgovorio: „Ne uzrujavajte se. Mnoga naređenja neće uspeti ni da otkucaju. Naš rod će se uveličati, iako bi naši lažni prijatelji hteli da ga pomešaju sa blatom i da im za to još budemo zahvalni. Bog to, naravno, neće dozvoliti. Helada će se otvoriti Istoku. Turska će biti primorana da plati svoj dug.“
23. Starac je rekao da su „Pocaki u Trakiji Grci“ i kazivao je o onome što ga je učvrstilo u tom uverenju. Jednom je prisustvovao krštenju nekog punoletnog Pomaka, koje je obavljeno u Komotini. Dali su mu ime Apostolos. Posle krštenja pojavio se jedan čovek i rekao: „O, nesrećniče, kad su te krštavali trebalo je da kažeš da ti daju ime Kostas a ne Apostolos, jer se i tvoj pradeda zvao Kostas!“
24. „Vizantija je rodila Svetu Goru a Sveta Gora bi, ukoliko izdrži i ne dopusti upliv svetovnog duha, mogla da rodi Vizantiju.“
25. Posetiocu koji je mnogo voleo Malu Aziju starac je rekao: „Ti bi rekao: Mala Azija – Velika Grčka.“
26. Jednom svom poznaniku starac je rekao: „Nemoj misliti da će se spasti samo oni koji su došli na Svetu Goru. Ti možeš da živiš u svetu, sa ženom i sa decom, i da se spaseš.“
27. „Hristos je kiseonik, a mi od Njega pravimo ugljen-dioksid.“
28. Starac je rekao studentima koji su bili dužni da polažu određene predmete: „Ne budite dužnici! Ako tako budete naučili, dugovaćete i u bakalnici, i na tržnici, i na svakom drugom mestu!“
29. „Onima koji su u jeres pali iz neznanja Bog će dopustiti da se preobrate. Oni, koji su je prihvatili iz egoizma, neće se vratiti.“
30. „Evropljani imaju nasleđene navike i oni su se naučili da budu kulturni. Dakle, oni zbog svoje kultivisanosti bacaju papire u korpu za otpatke. Kod nas, međutim, nije postojala takva kultura. Mi smo imali strah Božiji, a sad nam ništa od njega nije preostalo. Zbog toga donosimo zakone o abortusima, o razvodu, o oporezivanju bluda (umesto da se pornografija zabrani), itd.“
31. „Nekad su ljudi živeli veoma jednostavno, bez udobnosti kakve mi danas imamo. Sećam se da su ranije oni, koji su želeli da pođu na Svetu Goru, dolazili u Tripitu (zaliv u blizini Uranopolisa), rasprostirali veliki komad crne tkanine (obično podrasnik) i čekali kad će se sa ostrvceta na drugoj strani ukazati jedrenjak s ljudima.“
32. „Bog i Presveta Bogorodica projavljuju ljubav prema Grčkoj na mnogo načina. Oni đavolu ne bi drugačije dopustili da tvori nešto loše osim ako to ne bi postalo uzrok velikog dobra.“
33. „Evropljani imaju razvijenu kulturu a mi imamo pobožnost. Njihova kočnica je kultura a naša strah Božiji. Sada, međutim, počinjemo da gubimo pobožnost dok kulturu ne posedujemo, tako da postajemo sasvim izgubljeni.“
34. „Kod nas sad vlada neki nered. Međutim, kod drugih je još gore jer uopšte nemaju ideala. U ova teška vremena, naša dužnost je da svim ostalim narodima donesemo svetlost Pravoslavlja. Budući da smo svi mi deca Adama i Eve, svi smo braća po telu. S pravoslavnima smo, naravno, braća i po telu i po duhu.“
35. U vezi s uticajem televizije na ljude, starac je rekao: „Televizor donosi veliko zlo i zato ga nemojte gledati. Najnovije vesti slušajte na radiju. Većina televizijskih emisija preterano hvali poslanike.“
36. „Dolazio je ovde jedan čovek koji je bio hrišćanin samo po imenu. Radosno je pripovedao kako je od nekog propalog čoveka kupio svu štamparsku opremu. Radovao se jer mu se ukazala prilika da se obogati na nesreći bližnjeg. To nije hrišćanska ljubav.“

2 komentar(a)

  1. Sta je to duhovna ljubav

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *