POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Starac PAJSIJE Svetogorac
POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
VII. O POMISLIMA
 
1. „Jednom sam putovao autobusom. Šta se tamo događalo! Neko je rekao vozaču da utiša magnetofon, da bi mi pomogao i da bi pokazao poštovanje prema mom činu. Međutim, vozač ga je još više pojačao. Čitao sam molitvu i ni najmanje me nisu ometale pesme koje sam slušao. U sebi sam pomislio: ‘Kad bi se, ne daj Bože, usput dogodila nesreća, postradali bi ljudi u našem vozilu: jednom bi bila slomljena noga, drugom razbijena glava, jedno dete bi vrištalo, drugo bi bilo ubogaljeno. Kako bih ja podneo taj prizor? Slava Tebi, Bože’, pomislio sam, ‘ljudi su dobro i sluša se muzika. Našao sam protivtežu njihovom žamoru – sopstveno psalmopojanje. Oni imaju svoje a ja – molitvu.“
2. „Sve prihvatajte s pozitivnim pomislima i neka ne bude drugačije.“
3. „Neka se svako stavi u položaj drugoga. Na žalost, duh koji danas vlada među nama zahteva da jedan silom preotme položaj drugoga a ne da se postavi u njegov položaj da bi osetio sažaljenje. Kad se neko postavi u položaj drugoga, sve se popravlja. Navešćemo primer: ako bi se mlada žena postavila u položaj svoje svekrve – starice i razmislila da će danas – sutra i ona biti svekrva kojoj nevesta neće hteti da pomaže i s kojom će se grubo ophoditi, zar se ne bi prema njoj ljubazno ponašala? Ukoliko se čovek ne bude ponašao po duhovnom, znajte da će početi da dejstvuju duhovni zakoni i evo šta će se dogoditi: Bog će odvratiti Svoju ljubav od tog čoveka da bi mu još u ovom životu naplatio ono što je dužan.“
4. Zanimljivo je sledeće kazivanje o pozitivnim pomislima s kakvima treba susresti životne nedaće. Tako je o. Pajsije govorio: „Jedan moj poznanik dospeo je u težak položaj. Imao je kuću u mirnom delu grada u kojem je i radio. Nakon izvesnog vremena, pored kuće su podigli auto-remontnu radionicu a odmah zatim otvorili su i veliki bulevar, tako da je ta četvrt postala veoma prometna. Zbog neprestane buke nesrećnik više nije mogao da spava. Došao je kod mene i rekao: ‘Starče, šta da učinim? Da sagradimo novu kuću? Kako da je podignemo kad imamo petoro dece? Šta da radimo? Ne možemo da se smirimo!’ Dakle, položaj ove porodice bio je veoma težak i bili su prinuđeni da uzimaju tablete za umirenje.
Rekao sam da on ovu situaciju nije prihvatio na duhovan način. ‘Ako bi, ne daj Bože, došlo do rata a ti ostao u toj kući i tvoj život u njoj bio bezbedan, kako bi onda gledao na tu kuću? Razume se, kao na veliki blagoslov Božiji za tebe i tvoju porodicu. Napolju bi ginuli, a tvoj život bi bio van opasnosti. Ti bi to smatrao velikim blagoslovom. Sad izvedi logičan zaključak i kaži: ‘Slava tebi, Bože! Ne prolaze kolone tenkova i sl. Prolaze samo automobili i ljudi žure na posao. Slava tebi, Bože! Nema rata. Kako veliki blagoslov! Prema tome, kako god pogledaš – treba slaviti Boga.“
5. „Ako u glavi ne bude bilo pozitivnih pomisli, neće biti ni tihovanja [molčanija] unutar nas. Čak i kad bismo bili u pustinji, ne bismo mogli da bezmolvstvujemo, jer i tamo kušač tokom noći sabira sve šakale i oni zavijaju. Danju sabira sve zrikavce na drvetu u dvorištu. Ako danju štapom rasterujemo zrikavce a noću kamenjem gađamo šakale, kušač nas uvodi u još veću grešku. Prema tome, svaku situaciju dočekajte s pozitivnim pomislima.“
6. Dani moje vojničke službe ponekad su proticali spokojno, dok su se tokom noći dešavali snažni napadi lukavoga. U tom teškom i za moj duhovni život opasnom periodu dobio sam od st. Pajsija sledeće pismo:
 
Časni krst, 10. februara 1973.
Brate Dionisije, raduj se u Gospodu!
Molim se za vaše zdravlje i za pomoć svetog Haralampija.
Dobio sam tvoje pismo pre mesec dana, ali ti nisam odmah odgovorio jer smatram da ti je potrebnija pomoć Božija nego ljudski saveti.
Ne plaši se, brate moj, u borbi s neprijateljem, samo mu ne daj povoda za drskost. Tako se dešava na početku, kad se duša sprema da zauvek utekne od neprijatelja. Pomisli su, brate moj, pomisli, i njih dopušta Bog. Tako je bilo i sa Jovom, da bi se pokazao podvižnik Božiji.
Bog nastoji da ti pomogne da se ne saglasiš s njima. Ako nekoliko puta i budeš pobeđen, ostani hladnokrvan, ispovedaj se i ponovo se, sa smirenjem, bori, ‘jer ćete, čak i ako opet budete pobeđeni, opet nadvladati, jer je s vama Bog’. Ne znam da li si našao nekog duhovnika. Da bi dobio pomoć, trebalo bi da kontaktiraš s duhovnim ljudima. U manastiru Petraki naći ćeš oca Serafima, a tamo je i starac Epifanije Teodoropulos.[1] U obitelji Pendeli naći ćeš oca Porfirija, ali ne u njoj samoj nego u blizini manastira. Na Atici se nalazi dobar đakon, otac Nikodim (iz Janjine), a takođe i drugi otac Nikodim, propovednik Atinske mitropolije. Ako budeš hteo, otiđi u moje ime. U Tebi ćeš naći oca Ignjatija, propovednika i, ako se ukaže prilika, idi i korisno upotrebi vreme.
Ako bude bilo vremena, ne bi bilo loše da tokom odsustva dođeš i ovamo, ali se potrudi da vremena bude dovoljno jer je more sad uzburkano.
Uvek te se sećam i uvek sam ti na raspolaganju ako misliš da ti nečim mogu pomoći. Oprosti za moj nečitak rukopis, ali sad se slabo vidi zbog tmurnog vremena.
Neka Hristos i Presveta Bogorodica budu uz tebe.
S ljubavlju u Hristu,
tvoj brat monah Pajsije
 
P.S. U vezi s tim što smatraš da se svi bave tobom, znaj da je to iskušenje i ne obraćaj pažnju, jer se neprijatelj – đavo sprema da ti nametne maniju gonjenja. Vidiš kako je đavo zloban: postavlja zamke za početnike i gura ih prema njima. Zbog toga ni najmanje nemoj verovati toj pomisli. Ako i dalje budeš primećivao slične znake, znaj da onaj isti neprijatelj priprema tvoj pad.
7. Neko je upitao starca: „Pomisao mi često beži tamo gde ja ne bih želeo. Kad prizovem Ime Hristovo, moj duh kao da neko vreme bude u stanju obamrlosti, a zatim se ponovo vraća toj pomisli.“ Starac je odgovorio: „Ta pojava zahteva analizu. Uopšteno govoreći, ne bi trebalo prihvatati pomisli. Kad dolaze i kad ih ne prihvataš, onda pravilno postupaš. Govoriću o sebi. Imam keliju i želim da bezmolvstvujem. Međutim, iznad mene lete avioni. Šta da radim? Mogu li da zaustavim avione? Loše bih postupio ako bih izravnao teren i načinio aerodrom. Oni sad lete i larmaju, ali ja tome ne pridajem nikakav značaj. Kad izgovaraš molitvu, đavo smišlja mnoga lukavstva. Sećam se da sam, kad sam bio mali, vodio borbu sa strastima. Uvideo sam da me jedna strast neprestano napada. Dok sam se molio, đavo me dovodio u takvo stanje da sam pomišljao da ga ne mogu pobediti i zadobiti neophodnu vrlinu. I pored toga, bilo je nekog uspeha, ali ga ja nisam video. Bog je dopustio da me obuzme očajanje. Smatrao sam da neću ustati, da neću nadvladati strast, dok sam u početku napredovao. Šta kažeš na to? Kako to da neko napreduje i da istovremeno vidi da ostaje na istom mestu? Možda se to događa stoga što ne vidimo s koliko njih se borimo danas a s koliko sutra. Navešću primer. Danas sam pao, ali kažem sebi da sutra neću to ponoviti. Međutim, umesto toga, sutra učinim nešto još gore i kažem: ‘Bože, zašto sam ponovo pogrešio?’ Đavo sakuplja pet – deset svojih i baca me dole. Ja, međutim, ne vidim mnogo njih nego vidim samo jednog. I drugi put se trudim da ga savladam, ali sve je uzaludno. Tad me muči očajanje. Đavo ti govori šta se time dobija: ‘Ako ga dovedem do ludila, uspeo sam. Ako ga bacim u beznađe i očajanje, pobedio sam.’ Kad bismo mogli da vidimo s koliko njih smo se borili prvog dana, a s koliko drugog ili trećeg, đavo bi pobegao i ne bi mogao da se zadrži. Dakle, došao sam u takvo stanje da sam smatrao da ne mogu dostići određenu vrlinu. Zatim sam primenio drugu taktiku. Govorio sam: ‘Slava Tebi, Bože, danas je već bolje’, iako je bilo gore. Tako sam postupio i sledećeg dana. Na taj način sam sebi davao snagu, iako sam bio slomljen. U vreme kad nisam mogao da krenem dalje i samo to ‘slava Tebi, Bože’ predstavljalo je uspeh jer mi je davalo odvažnost i nadu. Tako sam se prvog dana popeo na jednu stepenicu, drugog na dve i, blagodaću Božijom, pobedio sam.“
8. O borbi koju čovek mora da vodi s pomislima starac je govorio sledeće: „U početku, ma kakvu borbu da vodi – naravno, uz pomoć blagodati Božije – postoje usponi i padovi. Tek kad naraste božanstvena ljubav, biva spaljeno svo smeće koje rasipa đavo. Srce plamti i ništa ne može da se prilepi za njega.“
 


 
NAPOMENE:

  1. Jedan od poznatih grčkih staraca. Neke pouke o. Epifanija i sažeti podaci o njemu mogu se naći u knjizi „Pouke staraca“, M., 1998.

2 komentar(a)

  1. Sta je to duhovna ljubav

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *