ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
33. поглавље
О некадашњим прогонима Цркве и о онима у доба антихриста
 
11; 19 – И отвори се храм Божији на небу, и показа се ковчег завета Господњег у храму Његовом, и бише муње, и јека, и громови, и земљотреси, и град велики.
 
Кроз отварање неба и појаву кивота (ковчега) указује се на откривање добара приуготовљених светима, која су, по речима апостола, сва сакривена у Христу.., јер у Њему обитава сва пуноћа Божанства телесно (Кол. 2; 3 и 9). Она ће се показати онда када на безаконике буду упућене страшне муње, јека, громови и град; промена садашњег света (садашњости, постојећег, грч. της των παροντων μεταθεσεως) у земљотресу доноси и вечна мучења.
 
12; 1 – И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и месец под ногама њезиним, и на глави њезиној венац од дванаест звезда.
 
Неки су сматрали да је „жена одевена у сунце“ Пресвета Богородица, која је много претрпела (παθουσα) и пре него што су препознали Њеног Божанственог Сина. Како је, међутим, наш Господ рођен много пре овог откривења, велики Методије, сматрајући да то не одговара рођењу Господњем, тврди да је ова жена света Црква. Није сувишно да се овде помену и речи блаженог Методија, који у такозваном Симпосиону (Гозби), у име девственика Прокла, каже: „Жена одевена у сунце је Црква; што је за нас одећа, то је за њу светлост, а што је за нас злато и блиставо драго камење – за њу су најлепше и најсјајније звезде. Она стоји на месецу; како од месеца зависи влага у природи то се овде, сликовито речено, под месецом подразумева вера оних који се кроз купељ (тј. св. крштење) очишћују од пропадљивости (трулежности). Она болује, препорађајући душевне у духовне и преображујући их изгледом и ликом по подобију Христовом.“ У наставку каже: „Под оним који се поново рађа не треба подразумевати Христа, јер се тајна ваплоћења божанског Логоса испунила много пре откривења Јовановог. Јован говори и пророкује о садашњости и будућности“, а затим додаје: „Тако нас сама нужност приморава да кажемо да је она која болује и рађа искупљене – Црква, о којој Дух сведочи кроз Исаију: Она се породи пре него осети болове, пре него јој дођоше муке роди детића (Ис. 66; 7). Од кога је бежала? Наравно, од аждаје, да би родила народ – духовни Сион мушког пола“. „Према томе, Христос се духовно рађа у свакоме од нас; зато нас Црква повија у пелене и саосећа са нама све док се у нама не уобличи Христос који је рођен, како би сваки, поставши причастан Христу (поставши заједничар Христов), и сам постао Христос“.
Црква се на тај начин обукла у Сунце правде, Христа, јер је под њеним ногама светлост ноћне светиљке, што указује на овоземаљски живот, променљив (αλλοιουμενη) као месец. На њеној глави налази се круна (венац) апостолских догмата и врлина. Тај исти Методије каже: „Ако од месеца зависи влажност, онда он означава крштење, сликовито названо морем, спасоносним за оне који се у њему препорађају а погубно (погибељно, ολεθριον) за демоне“.
 
12; 2 – И она беше трудна, u викаше од болова мучећи се да роди – Тврдимо да Црква болује са сваким који се рађа водом и духом док се у њему, како је рекао божанствени апостол, не уобличи Христос (в. Гал. 4; 19). Одбацују се једино они који отпадају од истинске светлости и због свог неверја задобијају душевну смрт.
 
12; 3 – И показа се други знак на небу, u гле, велика црвена аждаја која имаше седам глава и десет рогова; и на главама њезиним седам круна;
 
И показа се други знак на небу. Мислимо да се овде под небом подразумева ваздух. Црвена (пламена) аждаја створена је зато да би је понизили ангели Божији, као што је записано код Јова. Мада више није међу ангелима, „црвена“ („пламена, црвена као пламен“, грч. πυρρος) је или услед своје склоности ка убијању и уживању у крви, или због свог пламеног (δια το πυρωδες) ангелског суштаства. Седам глава означавају њених седам најлукавијих сила. које се својим духовним дејствима супротстављају ангелским силама, или седам духова, за које Христос у Еванђељима каже да се настањују у човеку испражњеног срца, необузетог добрим мислима и делима (в. Лк. 11; 25 – 26). Оне могу бити „седам гадова“ тј. лукавих помисли које, према речима Соломона, свијају гнездо у срцу ненавидника кад говори умиљатим гласом… и мржњу покрива лукавством (Приче Сол. 26; 25). „Десет рогова“ означава или десет грехова који постоје као супротност за десет заповести закона или као поделе царства које представљају утеху за аждају, радосну због сваке несугласице и расправе. На њеним главама налази се седам круна, јер они који побеђују ђаволска дејства добијају победничке венце тамо где су трудом и знојем задобили победу. О овоме блажени Методије каже следеће: „Велика, црвена, седмоглава аждаја која је за собом повукла трећину звезда, која је стајала, правила замке и мотрила са намером да прождере дете породиље, јесте ђаво“. „Он, међутим, не може да ухвати препорођене када се узнесу на висину“, а затим: „Трећином звезда названи су они који су сагрешили против једног Лица Свете Тројице. Пустиња у коју одлази жена да би се прехранила – јесте Црква, која је слободна од зла и лишена пропадљивости, док хиљаде означавају савршен и потпун број“. Након тога он по реду расуђује о аждајиним крунама. Црква која се подвизава у борби са ђаволом и убија његових седам глава бива затим крунисана задобијањем седам врлина.
 
12; 4 – И реп њезин вуче трећину звезда небеских, и баци их на земљу;
 
Ми мислимо, да ово треба схватити у двојаком смислу: или први пад ђавола са неба који је последњим покретом зависти (јер је први била гордост – επαρσις), за собом и једну трећину ангела повукао у отпадништво, или пак кретање њеног (аждајиног) репа након што јој је здробљена глава, које је за собом повукло колебљиве, након светог крштења сликовито назване звездама. Тако је и Данило пророковао да ће Антиох бити праобраз доласка антихристовог.
 
12; 4 – И аждаја стаде пред женом која треба да poдu, да када poдu прождере дете њено.
 
Отпадник се увек наоружава против Цркве, настојећи свим силама да препорођене учини својом храном. Осим тога, он посредством Цркве прогони Самога Христа као њену главу, јер Он присваја за Себе оно што припада вернима. Зато Господ и каже: Савле, Савле, зашто Ме гониш? (Дела ап. 9; 4).
 
12; 5 – И poдu мушко Дете, које ће напасати све народе палицом гвозденом;
 
„И роди мушко Дете“ – у лику оних који се рађају Црква непрестано рађа Христа, уобличеног у њима до, како каже апостол, пуноће духовног раста Христовог (Еф. 4; 13). „Мушко дете“ су чеда Цркве неослабљена (неразнежена) насладама. Христос Бог кроз њих напаса народе рукама моћних Римљана, снажним као гвожђе. Он ће их напасати и након васкрсења мртвих, постављајући силне у вери за судије слабим и немоћним сасудима – незнабошцима, који због свог неверја нису прихватили ново, тајанствено вино (μυστικον και νεον οινον).
 
12; 5 – и Дете њезино би узето к Богу и престолу Његовом.
Свети се и сада узносе (досл. и сада бивају уграбљени) у време искушења како не би били савладани недаћама која превазилазе њихове снаге. Они ће и тада бити узнети на облацима, у сретање Господу у ваздуху и биће са Богом и Његовим престолом тј. са највишим ангелским силама (в. 1. Сол. 4; 17).
 
12; 6 – А жена утече у пустињу где имаше место припремљено од Бога, да је онде хране хиљаду и двеста и шездесет дана.
 
А жена утече у пустињу – Када се ђаво, дејствујући у антихристу, кроз њега наоружа против Цркве, тада ће изабрани и најдостојнији (најпревасходнији, κορυφαιοτατοι), презревши грађанске почасти и овоземаљска задовољства, према речима великог Методија побећи у пустињу, којој је страна свака злоба и која је плодоносна за врлине, где ће избећи нападе демона и злих људи. Није невероватно и то да ће истинска (чувствена, опипљива) пустиња спасти оне који од клевета отпадника и лажног христа побегну у горе, пећине и провалије земаљске, као што је и раније спасавала мученике. „Три и по године“ су период током којег ће владати отпадништво (апостазија). Нека се од њега избавимо благошћу великог Судије Који неће допустити да се искушамо већма него што можемо (1. Кор. 10; 13). Нека од Њега добијемо одважан разум који не могу ослабити и савладати ђаволска лукавства да бисмо се, супротстављајући се законито (νομιμως) кнежевима и господарима таме, украсили венцима праведности и за ту победу добили награде (βραβεια), јер Њему Који кроз слабе (δια τνω ασθενων) одгони силне ваздушне кнежеве (εωαεριους αρχοντας), доликује победа и моћ, са Оцем и Живототворним Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *