ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
28. поглавље
О ангелу одевеном у облак и дугу, који наговештава крај
 
10;1 – И видех другог ангела силна где силази с неба, који беше одевен у облак, и дуга беше на глави његовој, и лице његово беше као сунце, и ноге његове као стубови огњени.
 
Да се овде ради о светом ангелу јасно сведочи облак, дуга и његова светлост, слична сунцу, јер се тиме указује на небеско достојанство ангелске суштине, на разноврсност његових врлина, на његову светлост и знање. „Стубови огњени“ указују на страх и казне које ангео упућује на оне што чине недела, тј. на разбојнике на земљи и гусаре на мору. Да би се указало да ће бити кажњени и једни и други, ангео је десном ногом стао у море, а левом на копно.
 
10; 2 – 3 – И он држаше у руци својој књижицу отворену, и стаде својом десном ногом на море, а левом на земљу. И повика гласом громким као што риче лав. И кад он повика, проговорише седам громова гласовима својим.
 
Мислим да књижица, као мала и незнатно исписана, садржи у себи имена и дела оних најлукавијих који пљачкају или на неки други начин чине недела на земљи и убијају на мору и на чије је кажњавање указао ангео поставивши своје огњене ноге на оба ова места. Глас ангела, сличан рикању лава, указује на његове страшне и неподношљиве (ανυποιστον) казне, о чему сведочи и пророк Данило, који без бојазни није могао да види не само ангела који није претио, него је био миран и кротак (в. Дан. 10; 8 – 9). Мислимо да под седам громова треба подразумевати или седам гласова једног претећег ангела или седморицу других ангела који наговештавају будућност, јер се сматра да ови ангели понављају речи првог ангела. Од њега, како казује блажени Дионисије о ангелској хијерархији, они примају како саму заповест, тако и подстицај за пророковање.
 
10; 4 – А када проговорише седам громова, хтедох да пишем, но чух глас са неба који говори: Запечати оно што говорише седам громова, и то не пиши.
 
Запечаћеност онога што је говорило седам громова указује на оно што је сада непознато (αδηλα), али ће бити протумачено самим искуством и даљим током (εκβασις) догађаја. Глас са неба је поучио апостола да те речи запечати у свом уму, док се њихово коначно познање и разјашњење везује за последња времена. Тако је некада и пророк Данило опоменут да су речи сличне овима запечаћене и скривене.
 
10; 5 – 6 – И ангео којега видех где стоји на мору и на земљи подиже своју десну руку према небу. И закле се Оним Који живи у векове векова, Који сазда небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему, да времена више бити неће.
 
Ангео се заклиње Оним Који живи у векове векова: Бог, немајући ни у кога већега да се закуне, заклиње се Самим Собом (Јевр. 6; 13). Ангели, међутим, као створења, услед нашег неверовања заклињу се Створитељем како бисмо поверовали ономе што говоре. Ангео се заклиње да у будућем веку више неће бити времена које се мери сунцем (ηλιω μετρουμενος), него да ће бити вечни живот, који далеко превазилази оно време што се рачуна бројевима, или пак да после шест ангелских гласова неће проћи много времена до испуњења свега што је проречено. Зато и наставља:
 
10; 7 – Heго у дане гласа ангела, када буде затрубио, онда ће се свршити тајна Божија, као што јави слугама Својим пророцима.
 
Овим се, како претпостављам, означава да ће се, када прође шест векова и у дане седмог века, обележеног седмом трубом, испунити све што су предсказали свети пророци. Испуњење свега овога се, услед починка припремљеног светима, назива благовешћу.

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *