ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
2. поглавље
Виђење у којем му се указао Господ одевен у подир (дугачку одежду) и усред седам златних свећњака
 
1; 10-11 – Бејах у Духу у дан Господњи, чух глас иза себе силан као труба који говораше: Ја сам Алфа и Омега, Први и Последњи; што видиш напиши у књигу и пошаљи на седам цркава: у Ефес, у Смирну, и у Пергам, и у Тијатиру, и у Сард, и у Филаделфију, и у Лаодикију.
 
Обузет (κατοχος) Светим Духом и задобивши духовни слух, током оног дана који се ради васкрсења поштује више него остали, чуо сам глас Господњи, звучан као труба, јер по свој земљи иде казивање њихово (Пс. 19; 5). Указавши изразом „Алфа и Омега“ на беспочетност и бесконачност Божију, заповедио ми је да у све цркве пошаљем оно што сам видео, означавајући бројем седам суботовање (σαβατισμος, тј. празновање, починак) будућег века. Зато је, пише велики Иринеј, Бог створио седам небеса и седам ангела који имају старешинство над осталима.
 
1; 12 – 13 – И обазрех се онамо да видим глас који говораше са мном, и обазревши се видех седам свећњака златних, и усред седам свећњака Некога налик на Сина Човечијег, обучена у дугачку хаљину, и опасана по прсима појасом златним.
 
Глас, који је чуо апостол, није био чувствени. Он то показује речима: обазрех се, тј. обазрео се стога да би видео, а не да би чуо, јер су духовно виђење и (духовно) слушање једно исто. Обазревши се, каже, видех седам свећњака златних (касније их назива црквама) и усред њих Христа, налик на човека, јер је Он истовремено и Бог, а не само обичан (ψιλον) човек. Он је обучен у дугачку хаљину (подир) као вишњи архијереј (ως αρχιερεα τον ανω) по реду Мелхиседековом (Пс. 110; 4). Опасан је златним појасом, али не преко бедара као што чине људи да би обуздали пожуду (за коју је божанско тело неприступачно), него преко груди, „по прсима“ како би самим тим показао да се и крајња мера праведног божанског гнева уздржава човекољубљем и да два Завета, те господарске груди којима се хране верујући, опасује истина. Да би се означило највише превасходство, чистота и неоскрнављеност, појас је назван златним.
 
1; 14 – А глава Његова и коса беше бела као вуна, као снег, и очи Његове као пламен огњени.
 
Иако је Он за нас нов, Он је стар (αρχαιος) или, боље речено. Он је превечан (προαιωνιος), о чему сведочи Његова бела коса. Његове очи, као пламен огњени, просветљују свете и сагоревају безбожне (непосвећене, нечисте, грч. βεβηλοι).
 
1; 15 – И ноге Његове као сјајни бакар (халколиван) кад се зажари у пећи.
 
Божанствени Григорије (Богослов) сматра да ноге означавају Божији домострој (икономију) по телу, јер су Његове ноге тело којим је божанство, сишавши на земљу, извршило наше спасење. Ноге су и апостоли, као темељи Цркве. Под халколиваном лекари подразумевају миомирисни тамјан, који сматрају снажним и јаким. Другачије, протумачено, „халкос“ (χαλκος), тј. бакар, означава човечанску природу, а „ливанос“ (λυβανος) – (врста тамјана) божанску, док заједно, као једна реч, „халколиван“, означавају миомирис вере и несливеност (ασυγχυτον) јединства (двају природа Христових). Исто тако, „халкос“ означава миомирис проповеди (Христовог учења), а „ливан“ преобраћање пагана (незнабожаца), због чега се невести и заповеда да дође (в. Песма 4; 8). Ноге Христове су и апостоли, распламсани у ватри искушења како би подражавали Учитеља.
 
1; 15 – 16 – И глас Његов као хука великих вода, и имаше у Својој ц седам звезда, и из уста Његових излажаше мач оштар с обе стране, а лице Његово беше као сунце што сија у сили својој.
 
Сасвим је исправно рећи да је глас Његов као хука великих вода, јер исти глас имају и Он и Дух кроз Којег ће из утробе верујућих потећи реке воде живе (Јн. 7; 38) и они ће громогласно проповедати по читавој земљи. Седам звезда се у наставку називају ангелима цркава. „Мачем оштрим са обе стране“ назива се или одрицање безбожника, оштрије од сваког двосеклог мача (Јевр. 4; 12) или, пак, духовни мач, којим се врши обрезање нашег унутрашњег човека. „Његово лице беше као сунце што сија у сили својој“ – али оно не сија чувственим, него духовним сјајем: као Сунце правде, Он блиста сопственом силом и моћи, не дакле као вештаствено сунце које, будући да је створено, сија Богом дарованом силом и по божанској заповести (θειω προσταγματι).
 
1; 17 – 18 – И кад Га видех, падох к ногама Његовим као мртав, и Он положи Своју десну руку на ме творећи: Не бој се, Ја сам Први и Последњи, и Живи; и бејах мртав и жив сам у векове векова; и имам кључеве од смрти и од пакла.
 
Када је, слично Исусу Навину (Ис. Нав. 5; 14) и Данилу (Дан. 10; 9 – 10), услед слабости смртне човечије природе апостол „пао к ногама Његовим као мртав“, Христос га је ободрио говорећи: „Не бој се, јер Ја, беспочетни и бесконачни, нисам дошао да бих те усмртио, него сам ради вас и Сам био мртав, и имам кључеве од пакла и смрти“, тј. од душевне и телесне смрти.
 
1; 19 – Напиши, дакле, шта си видео, и што јесте и што ће бити после овога; тајну седам звезда које си видео на десници мојој, и седам свећњака златних. Седам звезда јесу ангели седам цркава, а седам свећњака јесу седам цркава.
 
Будући да је Христос светлост истинита (Јн. 1; 9), онда су они, обогаћени Његовим просветлењем, слични свећњаку који обасјава таму садашњег живота. Свећњацима се, међутим, овде особито називају цркве, јер оне поседују светила која, по речима апостола, садрже у себи реч живота (в. Фил. 2; 15 16). Свећњаци и светила су златни због честитости (τιμιον) и искрености (ακιβδηλον) вере која је у њима. У свакој од цркава, каже Господ, предстоји ангео чувар (в. Мт. гл. 18). Тумачећи ово поглавље, св. Григорије Богослов каже да су цркве због чистоте и светлости своје природе овде фигуративно (сликовито, τροπικως) назване звездама.

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *