ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
XIX
55. поглавље
О другом ангелу који оглашава пад Вавилона и небеском гласу који заповеда да се бежи из градова и напусте угодности у којима се уживало
 
18; 1 – И после овога видех другог ангела где силази с неба, који имаше власт велику; и земља се засија од славе његове.
 
Овде се показује светлост и блистање небеских сила, која вишеструко превазилази сјај и лепоту звезда и небеских светила.
 
18; 2 – И повика снажним гласом говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и постаде станиште демонима и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свију птица нечистих и мрских; јер се жестоким вином блуда њезина напојише cвu народи.
 
Слично овоме пророковао је и Исаија (в. Ис. 21; 9) о халдејској престоници (Вавилону) коју је заузео Кир и Персијанци, тј. да ће се он због своје потпуне опустошености испунити зверима и нечистим духовима. Овима (зверима и нечистим духовима) својствено је да стреме пустим местима, како према Божијем домостроју који људе ослобађа штете коју им они наносе, тако и због своје мржње према људима. Тај Вавилон је вином свог блудничења напојио народе јер је био њихов вођа у сваком преступању закона и слао је дарове њему потчињеним градовима у лику старешина и управитеља – непријатеља правде и истине.
 
18; 3 – И цapeвu земаљски блудничише с њом и трговци земаљски обогатише се од силне страсти њезине.
 
Услед изобиља свог неправедног богатства, тај град је, живећи у раскоши, гордости и немару, био узрок богаћења земаљских трговаца.
 
18; 4 – 5 – И чух глас други с неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да не саучествујете у гресима њезиним, и да вac не снађу зла њезина. Јер гpecu њезини достигоше до неба, и Бог се опомену неправде њезине.
 
Изиђите из ње, народе мој – као што је у Содому говорио Лоту: Избави душу своју (Пост. 19; 17) и код Исаије: Изидите одатле, не дотичите се места нечиста, изидите испред њега (Ис. 52; 11), тако говори и овде, јер се мора избегавати саживот међу онима који су огорчили (ожалостили, грч. παραπικραινοντων) Бога.
 
18; 6 – 7 – Узвратите јој као што је она вама узвратила, и удвојте јој двоструко по делима њезиним; у чашу коју је она наточила, наточите јој два пута онолико. Колико је она себе славила и наслађивала се, толико јој дајте муке и жалости;
 
Удвојте јој двоструко по делима њезиним – ово се говори или недужнима, који су претрпели много зла од управитеља тога града, будући да они својим претрпљеним патњама служе као узрок још већег кажњавања својих мучитеља, или се тим речима указује на прелазак од једних лица ка другима, тј. од кажњених ка светим силама које кажњавају и због своје богољубивости увреде нанете Његовим слугама сматрају за своје сопствене. Чаша се назива двоструком или због тога што ће грешници и прекршиоци закона бити изложени страшној казни, или стога што ће се истовремено мучити и њихова душа и њихово тело којима су дела заједничка, или пак стога што казне за грех неће бити само спољашње, него и унутрашње, у виду гриже савести.
 
18; 7 – јер у срцу својему говори: Седим као царица и удовица нисам, и жалости нећу видети.
 
Жалости нећу видети – Као што је безбрижнима и онима који живе у слави, ако су заборавили на страх Божији, својствено да кажу: Нећу се поколебати довека (Пс. 30; 7), тако и овај град сведочи о себи.
 
18; 8 – Зато ће у један дан доћи зла њезина: смрт и жалост и глад, и биће сажежена огњем; јер је силан Господ Бог који јој суди.
 
Један дан указује или на ненаданост или на кратак временски период када ће се од мача, глади и зла на тај град спустити плач, разарање и спаљивање огњем, или на сам ток дана (της ημερας τον δρομον) у коме ће пострадати тај град како је и предсказано. Када непријатељи завладају градом, бива довољан само један дан да се побеђенима нанесу најразличитија угњетавања и различити видови смрти. А Бог је свемоћан, како у спасавању оних који су Му угодили, тако и у кажњавању непокајаних грешника.
 
18; 9 – 10 – И заплакаће u зајаукати за њом цареви земаљски који блудничише и пироваше с њом када виде дим од пожара њезина, стојећи издалека због страха од мучења њезина, и творећи: Aвaj, aвaj, граде велики Вавилоне, граде моћни, како у једном часу дође суд твој!
 
Ми мислимо да се овде под „царевима земаљским“ подразумевају старешине, као што је Псалмопојац рекао и о Јерусалиму: Сабраше се цареви земаљски (Пс. 2; 2). Каже се да ће они, који су одступили од божанских заповести, заплакати када виде или чују о његовом пустошењу и спаљивању и ужаснуће их изненадна промена која се десила за тако кратко време.
 
18; 11 – 12 – и трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што товаре њихове нико више не купује; товаре злата и драгог камења и бисера и платна и порфире и свиле и скерлета…
 
Кад буду истребљени они који живе у сили и раскоши, биће сувишна куповина и злоупотреба (καταχρησις) тих ствари.
 
18; 12 – 13 – и сваког мирисног дрвета и свакојаког посуђа од слоноваче и свакојаких посуда од најскупљега дрвета, меди и гвожђа и мермера, и цимета и балсама и тамјана и мириса и ливана, и вина и уља, и бела брашна и пшенице, и говеда и оваца…
 
Након тих речи треба разумети да нико више неће куповати. Ми треба да просудимо и размислимо ком је граду својствена трговина предметима те врсте и какви се људи обично старају да набаве сувишне ствари за живот у раскоши.
 
18; 13 – и коња и кола и тела…
 
Употреба коња, кола и тела је, каже, такође сувишна. Кола (грч. ρεδων) то су кочије (το οχημα) свих врста, јер латинска реч „redium“ означава превозно средство; из генитива множине те речи потекла је скраћена грчка реч „редон“ (ρεδων).
 
18; 13 – 14 – и душа људских. И воће које жели душа твоја удаљи се од очију твојих, и све масно и сјајно отиде од тебе и никада т више наћи нећеш.
 
И душа људских: Нећеш, каже, поробљавати слободне, нити ћеш трговати (εμπορευση) људским душама, и неће се вратити наслађивање некадашњом блиставошћу и сјајем.
 
18; 15 – 17 – Трговци ових ствари, који се обогатише од ње, стаће издалека због страха од мучења њена плачући и јаучући. И говорећи: Авај, авај, граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет и накићени златом и драгим камењем и бисером, јер у једном часу пропаде толико богатство!
 
Авај, авај, граде велики! То указује на страдање тог Вавилона и плакањем због њега обраћа се пажња на величину несрећа и невоља којима ће бити кажњен након што се поносио царским достојанством.
 
18; 17 – 19 – И cвu кормилари лађа, и сви који некуд плове, и лађари, и они који раде на мору стадоше издалека. И викаху гледајући дим од пожара њезина, творећи: Који град беше као овај велики град? И посуше прахом главе своје u повикаше плачући и ридајући, говорећи: Авај, авај, граде велики, у коме се обогатише богатством његовим сви који имају лађе на мору, јер у једном часу опусте!
 
Који имају лађе на мору У пренесеном смислу морем се, можда, назива садашњи живот, изложен непрестаном таласању, а трговцима – они који слично рибама плове по житејској узбурканости. Могуће је и то да се пострадали град, налазећи се недалеко од стварног мора, својим разарањем изазвати велику несрећу онима који по њему плове и од којих је раније све куповао. И трговци васељенског Вавилона παγκοσμιου Βαβυλοωνος), тј. пометње, такође морају пострадати при свршетку света и неутешно (απαραμυθα) туговати за насладама садашњег живота којих ће бити лишени, док ће их савест мучити због њихових дела.
 
18; 20 – Весели се над њим, небо и светитељи, и апостоли и пророци, јер изрече Бог наш суд над њим.
 
Под небом се подразумевају или ангели или светитељи који на њему обитавају. Апостолима и пророцима заповеђено је да се веселе заједно са њима, јер је извршена освета над онима који су их прекоревали и вређали и што су, безуспешно проповедајући житељима поменутог града због (њиховог) преступања Божије заповести често били изложени срамоћењу и зато што их је власт, која се распростирала по читавој земљи, убијала због њихове вере у истинитог Бога, као оне који су Му служили речима (τοις λογοις Αυτου διηκονησαντο). Тако су Јевреји убијали пророке а незнабошци (οι εθνοι) апостоле, којима су (незнабошцима) првенствено проповедали. Они се радују наступању казне, али нису злуради (χαιρεσικακοι), него због пламене жеље да се заустави грех и да би они који му робују, кроз те, да тако кажемо, делимичне казне били изложени мањим мучењима у будућем животу.
 
18; 21-24 – И један ангео узе камен велики као воденични и бацџ у море говорећи: Тако ће са хуком бити бачен Вавилон, град велики, и неће се више наћи. И глас гудача u свирача и трубача неће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каква заната неће се више наћи у теби, и хука камена воденичнога неће се чути у теби; и светлост светиљке неће се више показати у теби, јер трговци твоји бејаху великаши земаљски и од твојих мађија преварени бише cвu народи. И у њему се нађе крв пророка u светих и свих посечених на земљи.
 
Пад Вавилона десиће се брзо као пад воденичног камена (μυλος) у море. Он ће бити тако изненадан да од њега више неће остати никаквог трага, на шта указује нестанак свирача, гудача и др. Узрок томе је што је град својим слатким појањем и отровним чаробњаштвом (φαρμακεια) обмануо све народе и био сасуд изливања крви пророка и других светитеља. Све то вероватно означава безбожни персијски Вавилон, јер је у разна времена па све до сада он пролио крв многих светаца и непрестано се увесељавао због чаробњаштва (магиje) и обмањивања других. Зато ћемо прижељкивати и молити се да тај град сустигне заслужена плата због преузношења пред Христом и Његовим слугама. Томе, међутим, по нашем мишљењу донекле противуречи оно што су рекли неки од древних учитеља Цркве, који су та предсказања повезивали са римским Вавилоном, зато што је четврта звер – Рим, имао десет рогова, од којих ће један, највиши, искоренити три, док ћe остале потчинити себи. Он ће доћи као римски цар да би привидно обновио и ојачао њихову власт, док ће у ствари довести до њиховог потпуног пустошења. Зато ће исправно размишљати и онај ко под њим, како је раније речено, буде подразумевао светско царство, које ће од почетка па све до сада владати као једно тело, проливајући крв апостола, пророка и мученика. Уобичајено је, наиме, да се каже „једна војска“ и „један град“, иако се мењају лица која их сачињавају; тако се и царство назива једним, без обзира што се, у разним временима, дели и распарчава (κατακερματιζηται) на многе области.

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *