ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
45. поглавље
О седам ангела који пред свршетак света наводе зла на људе и о стакленом мору виђеном у откривењу
 
15; 1 – И видех други знак на небу, велики и чудесни: седам ангела који имаху седам последњих зала, јер се у њима сврши гнев Божији.
 
Стално се користи број седам, што указује да ће неправде, које са дрскошћу чинимо током седам дана садашњег живота (овог века), обуздати седам зала и седам ангела. Будући живот и слава светих показују се призором стакленог мора:
 
15; 2 – И видех као стаклено море смешано са огњем и оне који побеђују звер и лик њезин и број имена њезина, где стоје на мору стакленоме имајући гусле Божије.
 
Ми мислимо да стаклено море означава мноштво спасених, чистоту будућег починка и светлост светих, чијим ће врлинским лучама они засјати као сунце (Мт. 13; 43). То, што је са стакленим морем помешан и огањ, може се разумети из онога што је написао апостол: Свачије ће дело изаћи на видело.., јер ће се огњем открити и свачије ће се дело огњем испитати какво је (1. Кор. 3; 13). Чистима и неоскрнављенима он никако неће нашкодити (ου λυμαινεται) јер, како кажу Псалми (в. Пс. 29), он има два дејства: једно је да спаљује грешнике, а друго да просветљује праведнике, како је то схватио и Василије Велики. Исправно ће бити и ако се под огњем схвати божанско познање и благодат живототворног Духа, јер се Бог Мојсеју јавио у огњу а Дух Свети је сишао на апостоле у виду пламених језика. Гусле означавају умртвљавање телесних удова и живот руковођен благодаћу Светог Духа, усклађен у хармонији врлина.
 
15; 3 – 4 – И певаху песму Мојсеја, слуге Божијега, u песму Jaгњета, говорећи: велика су и чудесна дела Твоја, Господе Боже Сведржитељу; праведни су и истинити путеви Твоји, Царе народа! Ко се неће побојати, Господе, и прославити Име Твоје? Јер ти си једини свет, јер ће сви народи доћи и поклонити се пред Тобом; јер се судови Твоји показаше.
 
И певаху песму Мојсеја. По Мојсејевој песми претпостављамо да онде песмопојање Богу узносе они који су оправдани законом до благодати (προ της χαριτος), а по песми Јагњетовој да је узносе они који су праведно поживели на земљи после доласка Христовог и да Mу непрестано приносе песмопојање и благодарење за сва доброчинства и милости које је послао људском роду, јер је кроз божанствене апостоле све народе призвао (κεκληκε) да Га познају.
 
15; 5 – 6 – И после овога видех, отвори се храм скиније сведочанства на небу. И изиђоше седам ангела из храма који имаху седам зала, који беху обучени у чисто и светло платно и опасани преко прсију појасима златним.
 
Овде се говори о небеској скинији. Господ је заповедио Мојсеју да по њеном подобију сагради земаљску скинију. Из тог храма су изашли ангели, који су услед чистоте своје природе, блискости (εγγυτητα) ca Христом као угаоним каменом и блиставости својих врлина, одевени у ланену одежду или у чисти камен, како се каже у неким списима. Преко груди носе златне појасеве као обележје силе, чистоте и части своје природе, њиховог служења које ничим није ометено.
 
15; 7 – И једно од четири жива бића даде седморици ангела седам чаша златних напуњених гневом Бога Који живи у векове векова.
 
То, да су седморица ангела од живих бића добили седам златних чаша испуњених гневом Божијим – о коме се говори и код Језекиља (5; 13) – значи да се на небесима знање о том шта да се чини (γνωσις των πρακτεων) предаје од првих другима, како учи и велики Дионисије.
 
15; 8 – и напуни се храм дима од славе Божије и од силе Његове;
 
Кроз дим сазнајемо да је страшан, ужасан и мучан (κολαστικον) гнев Божији који, испунивши храм, на дан Суда сустиже оне који су га заслужили, а пре свега оне који су се покорили антихристу и творили богоотпадничка дела. То потврђује и оно што следи, јер се каже:
 
15; 8 – и нико не могаше ући у храм док се не заврше седам зала седморице ангела.
 
Отуда претпостављамо да, све до оног времена док гнев Божији не раздвоји праведнике од грешника, свети неће добити удео у небеском Јерусалиму, нити ће свештенодејствовати и отпочинути у храму Божијем. Потребно је да се најпре заврши са кажњавањем, чиме се даје плата за грех онима који су то заслужили, а потом ће светима бити дато да се настане у вишњем граду. Нећемо, међутим, погрешити ако се свако од ових зала повеже са онима који буду живели на земљи у време њеног окончања. Желећи да по Свом човекољубљу умањи бесконачне будуће муке, Бог, или кроз Своје пророке Еноха и Илију или кроз ратна страдања, допушта и наводи зла у садашњем животу и тако бивају кажњени они који су то заслужили. Ми ћемо се пак молити Господу да нас очински казни, уместо да нас сурово бичује у Свом гневу, јер је речено: Нема исцелења телу моме од лица гнева Твојега(Пс. 37; 3), како бисмо, очистивши сузама покајања своје ризе упрљане гресима и обукавши се у брачне одежде ушли у ложницу вечне радости Христа Бога нашега, Којем доликује свака слава, част и поклоњење са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *