ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
IV
10. поглавље
О виђењу врата на небу, двадесет четири старешине и др.
 
4; 1 – Потом видех: и гле, врата отворена на небу, и чух онај исти глас где збори са мном као труба и говори: Попни се амо, показаћу ти шта има да буде после овога.
 
Отварање врата означава откривање скривених тајни Духа. Труба је снажни глас Оног Који открива, док се речима: попни се амо ономе који слуша заповеда да се потпуно ослободи земаљских помисли и окрене ка небеским.
 
4; 2 – 3 – И одмах бејах у Духу; u 1ле, престо стајаше на небу, u на престолу сеђаше Неко, по изгледу сличан камену јаспису и сарду; и около престола беше дуга на изглед као смарагд.
 
И одмах бејах у духу – Зачувши, каже, глас, и будући обузет духом, угледах престо који означава Божији починак у светима, јер Он почива на њима као на престолу. Како овим виђењем приказује Оца, не даје Му она телесна обележја која је раније давао виђењу Сина, него Га пореди (απεικαξει) са драгим камењем. Јаспис зелене боје означава да је божанска природа вечно цветајућа, животоносна и хранитељска, јер Њоме свако семе израста у биљку (χλοηφορειν), због чега је и страшна за противнике. За јаспис се каже да га се боје дивље звери и утваре, али да је користан и за оне којима је потребно духовно исцелење. Велики Епифаније тврди да тај камен исцељује отеклине и ране од мача. Дуга на изглед као смарагд указује на разноликост и расцветалост врлина ангелских чинова.
 
4; 4 – И около престола бејаху двадесет u четири престола, и на престолима видех двадесет четири старешине где седе, обучени у беле хаљине, и са венцима златним на шавама својим.
 
Неки од древних Отаца кажу да треба претпоставити да ове двадесет четири старешине представљају Авеља и још двадесет праведника Старог, и три (праведника) Новог Завета. Да ли је то мишљење исправно или се оним што означава број „двадесет четири“ мисли на све који су се украсили речју и делом – нека одлучи сам читатељ. Чини се, међутим, да је разумније схватити овако: дванаесторица првих старешина означавају светитеље који су заблистали у Старом, а друга дванаесторица оне који су се озарили врлинама у Новом Завету. Прва дванаесторица су патријарси – родоначелници дванаест (израиљских) племена, а дванаест других – дванаест апостола којима је Господ (због њихове велике моћи и премудрости) обећао да ће једном седети на дванаест престола (и судити Израиљу). Беле одежде су обележје (символ) чистог живота и непрестаног празновања и весеља (приуготовљеног светима), док су „златни венци“ знак победе коју су подвижници (досл. одважни борци) извојевали над злим демонима.
 
4; 5 – И од Престола излажаху муње и гласови и громови…
 
Тиме се указује колико је страшан и ужасан Бог за оне који се покажу недостојнима Његове дуготрпељивости. Онима пак који су достојни спасења и једно и друго (и муње и громови) значи просветљење, како за њихове духовне (умне) очи, тако и за њихов духовни слух.
 
4; 5 – 6 – И седам свећњака огњених гораху пред престолом, а то су седам духова Божијих. И пред престолом као море стаклено, слично кристалу;
 
Под седам духова Божијих треба подразумевати или седам ангела, који имају старешинство над осталима – како објашњава Иринеј – или седам дарова (енергија, лат. charismata) живототворног Духа које помиње Исаија (Ис. 11; 2). Сматрам да је исправно и једно и друго. Стаклено море означава мноштво светих небеских сила, њихову чистоту и светлост. а такође и непомућено спокојство будућег живота. Море можда указује и на небеса над небесима, која су, по речима Псалмопојца. покривена за нас непојмљивим водама (в. Пс. 148; 4). Ако неко мисли да се овде за природу (суштину, грч. φυσις) небеса каже да је „слична кристалу“ (κρυσταλλοειδ), мора се размотрити не означава ли се тим речима сама суштина Богом покретаног простора обдареног блеском и блистањем? Међутим, испитивање онога што превазилази разумевање (υπερ καταληψις) достојно је поруге.
 
4; 6 – … и насред престола и око престола четири жива бића пуна очију спреда и позади.
 
Овде указује на престо који означава царску власт и мировање Божије (починак Божији), јер је на њему и око њега видео серафиме. „Мноштво очију“ говори о њиховој способности да сазерцавају божанско блистање. Очи које се налазе спреда и позади указују да се серафими просветљују знањем о ономе што је било пре и што ће се тек догодити.
 
4; 7 – И прво биће беше слично лаву, и друго биће слично телету, и треће биће имаше лице као човек, и четврто биће беше слично орлу у лету.
 
Мислим да су ова четири жива бића она иста која је видео и Исаија (в. Иса. 6; 14). Ова четири бића означавају или четири стихије (елемента) Божије творевине и њено очување или, како неки сматрају, Божије господарење над небом, земљом, морем и преисподњом. Неки пак изврсно претпостављају да (четири жива бића) означавају четири најважније врлине и четири Еванђеља. Лав означава одважност и Јованово Еванђеље јер је он, каже Иринеј, описујући Његово превечно царство, благовестио да у почетку беше Логос (Јн. 1; 1). Теле, које је задовољно својим трудом, означава правду и Лукино Еванђеље, где се наводи законити и свештенички (νομικως και ιερατικως) родослов Христов. Opao означава целомудреност (тврде да је то његова особина) и Марково Еванђеље, јер је најсажетије и започето у пророчком духу. Човек означава мудрост (разборитост, φρονησις) и Матејево Еванђеље које почиње повешћу о Христовом рождеству по природи, али не и по закону. Тим ликовима се, вероватно, означава и Христов домострој: лавом – као Цара, телетом – као Првосвештеника или, боље речено као Жртве, човеком – као Онога Који се ради нас ваплотио, и орлом – као Дароватеља живототворног Духа, који је на нас сишао с небеса.
 
4; 8 – И свако од четири жива бића имађаше по шест крила наоколо, а изнутра пуна очију…
 
Велики Дионисије каже да они једним паром крила покривају лица, другим покривају ноге, док трећим, средњим, лете. Тиме показују своју најузвишенију и најдубљу побожност према сопственом созерцању које, будући обасјани божанском славом, преносе потчињеним (нижим) ангелским чиновима.
 
4; 8 и дан и ноћ не мирују творећи: Свет, свет, свет Господ Бог Сведржитељ, Који беше, Који јесте и Који долази.
 
Починак ових светих небеских сила састоји се у непрестаном појању божанствене песме и приношењу трисвете песме Триипостасном Божанству. Речима Који беше, Који јесте и Који долази (Сведржитељ) означава се Пресвета Тројица.
 
4; 9 – 10 – И када жива бића дадоше славу и част и хвалу Ономе Који седи на престолу, Који живи у векове векова, падоше двадесет четири старешине пред Оним Што седи на престолу и поклонише се Ономе Што живи у векове векова…
 
Падоше двадесет четири старешине. Ове речи означавају да су поменуте старешине заједничари (учесници) у песмопојању небеских сила, исповедајући да су силу којом су победили духовне непријатеље добили од Бога.
 
4; 10 – 11 – и положише венце своје пред престолом творећи: Достојан си, Господе и Боже наш, да примиш славу и част и силу јер си Ти створио све и вољом Твојом све настаде и сазда се.
 
„Како си Ти, Господару“ кажу они, „узрочник и дароватељ и славне победе, Теби и мора благодарити васцела творевина“.

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *