ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
1. поглавље
Откривење Исуса Христа о будућим догађајима
 
1; 1 – Откривење Исуса Христа које Њему даде Бог дa покаже слугама Својим шта се има збити ускоро.
 
Откривење (апокалипса) је објава (разоткривање, грч. δηλωσις) скривених тајни до које долази или озарењем ума или у сновиђењима послатим од Бога или, пак, на јави (καθ υπαρ), услед божанског просветљења. Рекавши (апостол) да је „Откривење дато Христу“, тај израз више примењује на човечију природу, пошто Га је у (свом) Еванђељу изобразио (досл. „украсио“) узвишеније и богодоличније него остали (Еванђелисти). Тако се и овде кроз служајшчег ангела и слуге које треба да науче указује на величину божанства Христовог, јер „Њему све (τα συμπαντα) служи“. Израз шта се има збити ускоро означава да се нешто од предсказаног у Откривењу налази, да тако кажемо, на дохват руке, али да неће оклевати ни са оним што се односи на свршетак (τα συμπαντα), јер је речено да је један дан пред Господом као хиљада година и хиљада година као један дан (в. Пс. 90; 4 и 2. Петр. 3; 8).
 
1; 1 – 2 – И објави гa пославши га преко ангела Својега слуги Својему Јовану који посведочи реч Божију и сведочанство Исуса Христа, све што виде.
 
„Христос је, као Господар, све то преко ангела објавио мени, Свом слуги, осведоченом у Његовом исповедању да би, кроз виђено, и посведочио и проповедао ради обраћања оних који слушају како о ономе што, иако постоји, ипак је скривено (λανθανοντα) од људи, тако и о ономе, што убудуће тек треба да се догоди.“ Он је пророчански (προφητικως) видео и једно и друго; осим тога, ово је јасно и из речи што се има збити ускоро, чиме се указује и на садашње и на будуће време.
 
1; 3 – Блажен онај који чита и који слушају речи пророчанства и чувају што је записано у њему, јер време је близу.
 
Апостол велича оне који читају и слушају да би делали јер је кратко време које је људима одређено за делање. Делајте док је дан (Јн. 9; 4), каже Господ, и док се може задобити блаженство. Време је близу за поделу награда за подвиге, јер је овај (садашњи) живот краткотрајан у поређењу с будућим.
 
1; 4 – Од Јована на седам цркава које су у Азији: благодат вам и мир од Бога, Који јесте и Који беше и Који долази, и од седам духовa који су пред престолом Његовим, и од Исуса Христа…
 
Иако је постојало много месних (κατα τοπον) цркава, (Откривење) је послато у само седам од њих. Тако је учинио ради броја седам који тајанствено означава све постојеће цркве (των απανταχη Εκκλησιων), као и због тога што тај број одговара садашњем животу, у којем постоји период од седам дана. Из тог разлога он помиње седам ангела и седам цркава којима каже: Благодат вам и мир од Триипостасног Божанства – речима „Који јесте“ указује се на Оца, јер је Мојсеју рекао: Ја сам Онај Који јесте (Изл. 3; 14), речима Који беше – на Логоса, Реч, Који у почетку беше у Бога (Јн. 1; 1), а речима Који долази – на Утешитеља Који приликом св. крштења увек нисходи на верујућа чеда Цркве а што ће у будућем веку бити још јасније и савршеније (в. Дела ап. 2). Под седам духова може се схватити седам ангела (који управљају црквама). Они нису исто што и богоначална (θεαρχικωτατη) и царујућа Тројица, али се заједно са Њом помињу као Њене слуге. Слично томе говори и божанствени апостол: Преклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом u изабраним ангелима (1. Тим. 5; 21). Ово се може схватити и у другачијем смислу: израз „Који јесте, Који беше и Који долази (ο ερχομενος)“ могао би означавати и Оца Који у Себи Самом садржи почетак, средину и крај сваког бића (свега постојећег, грч. παντων των οντων). „Седам духова“ би означавало дарове (досл. „дејства, енергије“) живототворног Духа, док би оно „што затим следи“ означавало Исуса Христа, Бога Који је ради нас постао човек. Код апостола се на много места божанске Ипостаси помињу без икакве разлике, без истицања или потчињавања, због чега се овде каже: „и од Исуса Христа“ итд.
 
1. 5 – Који је Сведок верни, Првенац из мртвих и Господар над царевима земаљским
 
Он Који је сведочио пред Понцијем Пилатом веран је у свакој речи Својој (Пс. 144; 13), као живот и васкрсење. Он је прворођени (првенац, грч. πρωτοτοκος) из мртвих (Кол. 1; 18 и 1. Кор. 15; 20), и они над којима Он влада неће видети смрти него ће живети вечно, слично онима који су раније живели и васкрсли. Он је Цар царева и Господар господара (1. Тим. 6; 15), по сили раван (ισοσθενης) Оцу и једносуштан са Њим (в. Јн. 10; 30 и 14; 20). Другачије речено – Он је Цар над земаљским царевима, царевима над земаљским жудњама (των γηινων επιθυμιων). Ако блажени Григорије (Богослов) израз „Који јесте, Који беше и Који долази, Сведржитељ“ везује за Христа, онда неће бити ни најмање неприлично ако се за Њега вежу и доленаведени изрази слични овима. Тим речима је додато и „Сведржитељ“ (грч. Παντωκρατορ), и не наводи се нити се помиње неко друго лице (ετερον προςωπον). Смисао који смо изложили потврђују и речи које следе: „и од Исуса Христа“, јер ако би се говорило једино о Богу – Логосу и Ипостаси Сина, било би сувишно допуњавати и речима: „и од Исуса Христа“, како би се Он одвојио од некога другог. Речи достојне Бога подједнако доликују како свакој појединој Ипостаси, тако и свима заједно, а једини изузетак су, како каже Григорије Богослов, властите и личне особине и својства, као и оне које се односе на ваплоћење (очовечење, ενανθρωπησις) Бога Логоса. То се потврђује и тиме што из Еванђеља учимо да Трисвету песму серафима повезујемо са Сином, у Делима апостолским, у проповеди апостола Павла – са Духом Светим, а приликом приношења страшних Св. Тајни (των φρικτων μυστηριων προσφορα) – са Оцем, Којем упућујемо ову молитву, о чему говори блажени Епифаније у беседи о Св. Духу. Све ово наводимо да бисмо показали да наше мишљење не противуречи речима Отаца Цркве. Сада ћемо, уз Божију помоћ, прећи на следеће:
 
1; 5-6 – Ономе који нас љуби и опра нас од грехова наших крвљу Својом, и учини нас царевима и свештеницима Богу и Оцу Својему, Њему слава и моћ у векове векова. Амин.
 
Њему, каже, доликује слава, јер нас је због Своје љубави избавио (λυσαντι) од окова смрти, а проливањем Своје живототворне крви и воде умио (λουσαντι) од греховне нечистоте и учинио нас царским свештенством (βασιλειον ιερατευμα) које приноси живу жртву Оцу, тј. словесно служење (η λογικη λατρεια) уместо жртвовања бесловесних животиња.
 
1; 7 – Ево, Он долази са облацима, и угледаће Га свако око, и они који Га прободоше, и заплакаће због Њега сва племена земаљска (αι φυλαι της γης). Да! Амин!
 
Овде Он, каже, Који је заклан као Јагње, долази као Судија у слави Очевој, на облацима или на облаку разумних (умних, νοουμενων) бестелесних сила, или пак на (облаку) сличном оном који је на Таворској гори заклонио Њега и свете апостоле. Њега, Који долази са славом, угледаће свако око и расплакаће се (заридаће, κοψονται) они који су Га заклали (проболи, εκκεντησαντες) и земаљска племена која су живела у неверју (Мт. 24; 29 – 30). „Да, амин“, значи „уистину, тако је“, и те речи изражавају исти смисао и на грчком и на јеврејском језику: амин – нека буде.
 
1; 8 – Ја сам Алфа и Омега, говори Господ Бог, Који јесте и Који беше, и Који долази, Сведржитељ.
 
Речима Ја сам Алфа и Омега указује се на Христа као на Бога Који над свим влада, Који је беспочетан и бесконачан (ατελευτητος), Који јесте и Који беше пре свега, савечан Оцу и бескрајан, Који ће стога свакоме дати плату за његова дела.
 
1; 9 – Ја, Јован, брат ваш и заједничар у невољи и царству и трпљењу у Исусу Христу, бејах на острву званом Патмос због речи Божије и сведочења за Исуса Христа.
 
Ја, дакле, као ваш брат и заједничар у невољама за Христа, потпуно сам достојан вашег поверења. Будући због исповедања Христа осуђен (καταδικασθεις) на острво Патмос, обзнањујем вам тајне које сам тамо видео.

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *