ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
XV
43. поглавље
О томе да Онај што седи на облаку српом жање изданке земаљске
 
14; 14 – И видех, и гле облак бели, и на облаку сеђаше Неко сличан Сину Човечијему, који је имао на Глави Својој венац златан, а у руци Својој срп оштар.
 
Под облаком се подразумева или вештаствени облак, сличан ономе који је сакрио нашег Господа Исуса Христа од очију апостола, или нека ангелска сила названа тако услед своје чистоте и лакоће, као што је говорио Псалмопојац: И уседе на херувима и полете (Пс. 18; 10). Онај што седи на облаку, сличан Сину Човечијем, јесте Христос, а златан венац на Његовој глави означава царску власт над свим видљивим и невидљивим; он је златан зато што злато за нас има велику вредност. „Оштар срп“ означава свршетак света који је Сам Господ назвао жетвом (θερισμος).
 
14; 15 – 16 – И други ангео изиђе из храма вичући снажним гласом Ономе што седи на облаку: Замахни српом својим и жањи, јер дође време да се жање, јер се жетва на земљи осуши. И Онај што сеђаше на облаку баци срп свој на земљу и пожњевена би земља.
 
Снажан глас овог ангела сликовито изражава молитву свих сила небеских које желе да виде прослављење праведних и окончање безакоња грешника, када ће престати све променљиво и пролазно (τα κινουμενα και παραρρεοντα), а наступити постојано и трајно (непроменљиво, непомично, грч. ακινητα και μενοντα). То, да се „осушила жетва на земљи“, значи да је наступило крајње време када ће зрело семе побожности које, слично пшеници, доноси земљоделцу плод по тридесет, шездесет и стотину пута, бити удостојено небеских житница.

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *