ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
9. поглавље
О ономе шта је откривено ангелу Лаодикијске Цркве
 
3; 14 – И ангелу цркве у Лаодикији напиши: тако говори Амин, Сведок верни и истинити, зачетник творевине Божије.
 
Кроз верност се показује истина Христова, тачније, Он Сам као самобитна истина. Овде је речено Зачетник творевине (? η αρχη της κτισεως) уместо „царство и начало свега“ које господари над васцелом творевином, јер начало или началство стварања означава првобитни (προκαταρκτικος, лат. primordialis) и нестворени (ακτιστος), тј. прапочетни узрок.
 
3; 15 – Знам дела твоја да ниси ни студен (ψυχρος) ни врућ (ξεστος). О, да си студен или врућ!
 
Григорије Богослов такође каже: у извесној мери треба горети, али исто тако треба бити и хладан и они, који су уистину хладни, тј. који нису искусили пламену веру, увек имају наду да ће је једном стећи. Онај, који је њоме загрејан кроз крштење али је затим услед своје лењости (немара, безбрижности, παθυμια) охладнео, одрекао се раније вере и губи наду у спасење. Премда у делању није могуће одбацити средину (η μεσοτης), због чега се и брак прихвата као својеврсна средина између девствености и блудничења. У вери су, међутим, средина и млакост (χλιαρον) безвредне (αδοκιμος).
 
3; 16 – 17 – Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих. Јер говориш: богат сам и обогатио сам се, и ништа ми не треба, а не знаш да си несрећан, и јадан, и сиромашан, и слеп, и наг.
 
Као што недовољно топла храна изазива мучнину код онога ко је проба, тако ћу и ја, каже, тебе, као одвратну храну, избљувати у вечне муке, јер си трњем богатства угушио (συμπνιγουσα) семе божанске речи (в. Лк. 8; 7) и ниси свестан свог духовног сиромаштва, слепила својих умних (духовних) очију и нагости (γυμωωσις) у добрим делима.
 
3; 18 – Саветујем ти да купиш од Мене злата огњем жеженога, да се обогатиш, и беле хаљине да се обучеш, те да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти да помажеш очи своје, да видиш.
 
Ако желиш да се обогатиш, саветујем ти да од Мене, Који обогаћујем, огњеном жељом и пламтећим срцем задобијеш „злато огњем жежено“ тј. реч поуке, очишћену огњем искушења. Тако ћеш у свом срцу стећи ризницу која се не може похарати (ασυλος) и обући ћеш се у пресветлу (υπερλαμπρον) одежду врлина којом ћеш прекрити своју греховну голотињу. „Маст“ означава некористољубље (нестјажатељство, η ακτημοσυνη), јер ако [земаљски] поклони заслепљују [духовне] очи оних који на њих гледају, онда их презирање ових поклона [непоткупљивост] просветљује.
 
3; 19 – Ја оне које љубим прекоревам и поправљам, зато ревнуј и покај се.
 
О, човекољубље! Каквом се благошћу уздржава прекор!
 
3; 20 – Ево стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас Мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он са Мном.
 
Ево стојим на вратима и куцам – Моје присуство, каже, није насилно, јер Ја куцам на двери срца и заједно се са онима који их отворе радујем (συνευφραινομαι) њиховом спасењу. Ово спасење сматрам храном и вечером и Ја се храним оним чиме се и они хране, утољујући глад слушања речи Господњих (Амос; 8; 11) и одгонећи мрак заблуде (прелести).
 
3; 21 – 22 – Ономе који победи даћу да седи са Мном на престолу Моме, као и Ја што победих и седох са Оцем Мојим на престолу Његовом. Ко има ухо нека чује шта Дух говори црквама.
 
Престо означава царство и спокој будућег века. Зато и каже да ће се они, који победе непријатеља, прославити и зацарити заједно са Њим. Као и Ја што победих – речено је по човечијој природи, због примања тела, јер Бог – Логос није добио царство као награду за врлине, будући да га је као Вечно постојећи одувек поседовао. Ако би било другачије, Он не би могао друге увести у њега јер, по речи Богослова, сина Грома, од пуноће његове ми сви примисмо (Јн. 1; 16 и 1. Тим. 6; 17). Из тог разлога је рекао светим апостолима да ће и они сами сести на дванаест престола и судити над дванаест племена Израиљевих (Мт. 19; 28 и 1. Кор. 6; 2). Као што је Он, будући Бог и Превечни Цар, ради нас постао човек и примио све што је својствено људској природи осим греха, тако ће и победиоцима ђавола дати Своје, колико то људи могу да приме. Он је Својим Вазнесењем облаке учинио кочијама узношења и кроз апостола рекао да ће узнети свете на облацима у сретање Господу (в. 1. Сол. 4; 17). Када дође у лику Судије, као Створитељ и Господар творевине, Он ће и светима Својим дати власт да суде над онима који су презрели и одбацили божанствено и блажено ропство, као што је и апостол рекао: Не знате ли да ћемо ангелима судити (тј. началницима, кнежевима таме), а камо ли у стварима овога света (1. Кор. 6; 3). Према томе, имајући тако човекољубивог Судију, постарајмо се да непрестано испуњавамо богонадахнуте речи Соломонове: Свагда нека су ти хаљине беле (Књ. проп. 9; 8), тј. неоскрнављене рђавим (лукавим) делима. Нека се, дакле, наше душе украсе слично невести, како би се показале достојним сједињења са Царем, бесмртним Жеником. Онда пак, када се посредством врлина сјединимо са Њим, задобићемо небеска блага од Њиховог дароватеља, Христа Бога нашега, Коме нека је, заједно са Оцем и Светим Духом, слава, част и поклоњење, сада и увек и у векове векова. Амин.

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *