ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
18. поглавље
Отварање шестог печата и зла која ће се дешавати на свршетку света
 
6; 12 – 13 – И видех кад отвори шести печат, наста земљотрес велики, и сунце поста црно као врећа од кострети, и месец сав поста као крв. И звезде небеске падоше на земљу, као што смоква одбацује заметке своје кад је заљуља велики ветар.
 
Неки су ове речи, схватајући их у пренесеном смислу, повезивали са разарањем у доба цара Веспазијана. Нама се, међутим, чини да се овде говори о преласку од периода прогона ка времену доласка антихристовог када ће се, према пророчанствима, збити овакве и сличне несреће, ради тога да се, можда, људи, размишљајући о њима не би одрекли мучења која на њих наводи антихрист и каквих, као што знамо, још никада није било. Земљотрес о којем Писмо често говори, означава промену ствари (των πραγματων μεταθεσιν), јер израз потрешћу све народе (Аг. 2; 7) означава, како каже апостол, промену… онога што се колеба (в. Јевр. 12; 26 – 27). И у Старом Завету је за кретање Израиља из Египта речено: Земља се тресијаше, и небо се растапаше (Пс. 68; 8). Како је то често објашњавао блажени Кирил, поцрнело сунце и мрачан, крвав изглед месеца указују на душевну таму оних које ће сустићи гнев Божији. Као што је било писано и за оне које је обмануо Антиох, речи звезде падоше означавају да ће пасти и они који себе сматрају светиљкама света, поражени и уништени догађајима оног времена када ће се, према речима Господњим, по невољи тих дана, преварити, ако буде могуће, и изабрани (Мт. 24; 24). Можда се услед тога овде и указује на пример смокве. Будући зањихана ђаволским ветром, одбацује плодове још недозреле у зноју искушења и незаслађене благодаћу, јер се смоква схвата у два смисла – добром и лошем. То можемо видети из две котарице смокава, добрих и рђавих, показаних пророку Јеремији (в. Јер. 24; 1 – 2), из смокве која је усахла по речи Христовој (Мт. 21; 19 и Мк. 11; 13 14) и из смокве која је пустила заметке своје (Песма, 2; 13). Да ли ће се све то при доласку Христа – Судије у слави догодити на видљив начин (αισθητων), зна једино Он Сам, Који поседује скривене ризнице знања и премудрости.
 
6,14 И небо се измаче као свитак кад се савије, и свака гopa и острво покренуше се са места својих.
Претпостављамо да то што се небо савија као свитак указује или на неизвесност Другог Христовог доласка – јер се свитак савија бешумно и неочекивано – или да ће силе небеске, жалећи због отпадника од вере, на неки начин осећати сажаљење (састрадање) и тугу. Овим се указује и на нешто друго: да небо није подложно пропадљиности и пропасти него својеврсном савијању и промени на боље (επι το βελτιον). У петој, разобличујућој Омилији против лажног знања Иринеј каже да „неће пропасти нити бити уништена ни ипостас ни суштина творевине, јер је истинит и снажан Онај Који ју је створио (устројио, συστησαμενος), него пролази обличје овога света (1. Кор. 7; 31) у којем је извршено преступање заповести.“ Претпостављамо да се апостол придржавао древног обичаја: Јевреји су уместо наших књига употребљавали свитке чије отварање није значило њихово уништавање, него разоткривање онога што је у њима написано. Исто тако и разоткривање неба указује на откривање блаженстава (добара) светима. Размотривши дакле, све то са четири стране, обратимо се, по допуштењу Божијем, истим тим редом ономе што затим следи.
 
6; 14-17 … и свака гора и острво покрену се с места својих. И цареви земаљски и великаши и војводе и богаташи и силни и сваки роб и слободњак сакрише се у пећине и стене горске. И говораху горама и стенама: Падните на нас и сакријте нас од лица Онога што седи на престолу и од гњева Јагњетова. Јер дође велики Дан гнева Његова и ко може опстати?
Када су апостоли питали Господа о разарању јерусалимског храма и о крају света, Он им је, колико су то могли прихватити, предсказао будућност и према сведочењу Јосифа Јудејца (Флавија) већ збила над христоубицама Јеврејима, а приликом Веспазијанових и Титових разарања. Све ово ће, како је речено, са далеко већом снагом задесити читав свет приликом доласка антихристовог. Тада ће они, који су старешине над црквеним поретком (овде символично названи горама) или над овоземаљском влашћу, као и цркве верних, овде приказане у виду острва и, како каже пророк Исаија, укрепљене од Бога због лажног христа утећи из својих места, мењаће их једно за друго, што смо по Његовом човекољубљу због наших грехова и ми искусили и поднели пред Његов долазак. Цареви земаљски, тј. они који владају земљом али ништа нису стекли на небу (μηδεν εν ουρανοις κεκτημενοι), заједно са свим великашима и богаташима, са робовима овоземаљског и слободнима од труда Христовог, молиће се да их радије сакрију пећине, стене и горе, уместо да подносе распламсали гнев Божији који ће, по доласку антихристовом, допустити пропаст од глади и других несрећа, или уместо да подносе вечна мучења која их очекују након васкрсења. Тада ће се утолико више распламсати праведни гнев Божији и биће као пећ која прождире оне што су веру сазидали на темељу дрва, сена и сламе (1. Кор. 3; 12). Нека нас Човекољубац Бог избави од тога и учини причасницима вечних добара приуготовљених за светитеље Његове, придруживши нас пуноћи спасених благодаћу Јединородног Сина Свог, са Којим Оцу, заједно са Светим Духом, доликује слава у векове векова. Амин.

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *