ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
XVIII
52. поглавље
О томе да ће као седмо зло људе задесити град и земљотреси
 
16; 17 – 18 И седми изли чашу своју на ваздух, и изиђе глас велики из храма небеског од престола, говорећи: Сврши ce! И насташе муње u громови u гласови, и би велики земљотрес; такав земљотрес и тако велики какав не би откада су људи на земљи.
 
Ангелски глас је одјекнуо са неба: Сврши се, тј. испунила се Божија заповест. „Гласови, муње и громови“, слични онима који су пратили појаву Бога на Синајској гори, указују на страхоте које ће се на земљи десити у време Другог доласка Христовог. Земљотрес указује на промену свега постојећег, као што је рекао и апостол: Још једном ја ћу потрести не само земљу, него и небо (Јевр. 12;26)
 
16;19 – И град велики раздели се на три дела, и градови незнабожачки падоше;
 
Мислимо да је тај град, незнатан по броју и величини грађевина, али најстарији и највећи по побожности – Јерусалим, прослављен пред незнабожачким градовима и различит (αντιδιαστελλομενη) од њих по страдањима Христовим. Његова подела на три дела указује на Јевреје, хришћане и Самарјане који тамо живе или пак указује на поделу житеља на чврсто верујуће, Јевреје који су оскрнавили своје крштење и оне који се уопште нису покорили проповеди – на њихово несуздржано и отворено испуњавање похотљивих жеља и на осуду и збацивање свакога од њих на место које им припада. Сада Јевреји и Самарјани из страха од побожних царева скривају своје безбожништво и не усуђује се да отворено приступе свом отпадништву. Они скривају своја убеђења претварајући се да су и они истински хришћани и да носе исто име као они. Када их, међутим, разобличе појачана искушења, тада ће доћи до поделе међу људима на побожне, безбожнике и грешнике и сви ће приступити својим истомишљеницима и страни с којом су сагласни. „Пад незнабожачких градова“ указује или на њихово разарање или на нестанак незнабоштва са доласком Царства небеског, који ће, према пророку Данилу, наследити свети (Дан. 7;27).
 
16;19 – И Вавилон велики би споменут пред Богом да му се да чаша вина жестине гнева Његовог.
 
„Вавилон велики“, пометен сопственим житејским бригама, и његово многољудно мноштво, које се преузноси због свог неправедног богатства, услед дуготрпељивости из заборава долазе на памет и испијају чашу гнева Божијег због гажења праведности и безбожних речи и дела.
 
16;20 – И свако острво ишчезе и горе се не нађоше.
 
Из светог Писма смо научили да под острвима подразумевамо свету Цркву, а под горама њене старешине. А да ће они побећи када наступи све што је проречено, слушали смо од Господа Који је рекао: они на истоку побећи ће на запад, а они на западу бежаће на исток јер ће бити невоља велика каква није била од постанка света до сада, нити ће бити (Мт 24;21), када ће једни као казну за грехе, а други ради кушања врлине (προς δοκιμην αρετης) трпети недаће не само од стране антихриста у мучењима за Христа, него и у бекствима, патњама и страдањима по планинама и у пећинама, које ће они, ради очувања побожности (δια την της ευοεβειας τηρησιν), претпоставити животу у градовима.
 
16; 21 – И град велики као талант паде с неба на људе, и хулише људи на Бога збога зла од града јер је велико зло његово.
 
Под градом који пада са неба подразумевамо од Бога послат гнев који се спушта одозго. То, што је град величине таланта, означава пуноћу гнева услед пуне тежине и крајње мере греха (ακροτητα και βαρυτητα). На то указује талант, како се појављује и у Захаријином виђењу (Зах. 5; 7). Они које је погодио не обраћају се покајању него хуле, што показује суровост и тврдокорност њиховог срца, по чему су слични фараону. Њихова срца су чак и безосећајнија од његовог, јер је он бар донекле смекшао због казни које му је Бог послао и познао своје безбожништво, док ће ови хулити чак и у време кажњавања.

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *