ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
5. поглавље
О ономе шта је откривено ангелу Пергамске Цркве
 
2; 12 – 13 И ангелу цркве у Пергаму напиши: тако говори Онај Који има мач оштар с обе стране. Знам дела твоја и где обитаваш (κατοικεις), онде где је престо сатанин…
 
Град, коме је упућена ова реч у којој се похваљују верни за одважно подношење искушења, био је идолопоклонички. Мачем „оштрим са обе стране“, назива се или еванђелско учење које обрезује срце и одваја верне од неверних или можда осуда која безбожнике одсеца од Цркве.
 
2; 13 – и држиш Име Моје u ниси се одрекао вере моје ни у оне дане у које је Антипа, верни сведок Мој, убијен код вас, где сатана борави.
 
Антипа је био храбри пергамски мученик; својевремено сам читао о његовом мучеништву. Еванђелиста га овде помиње зато да би указао на трпљење мученика и на суровост (ωμοτης) заблуделих.
 
2; 14-15 – Али мало Ми је криво на тебе што имаш ту оних који се држе учења Валаама, који научи Валака да баци саблазан међу синове Израиљеве и да једу жртве идолске и да блудниче. Исто тако имаш и ти оних који се држе учења николаита.
 
У том граду су, очигледно, постојала два безакоња: као прво, у њему је било много Јелина (незнабожаца, пагана, идолопоклоника), а као друго, и међу онима који су себе називали верујућима налазило се много развратника – николаита који су зао коров потајно засејали међу жито. Зато је и споменуо Валаама говорећи: „који научи Валака“. Самим тим он указује на духовног Валаама – ђавола, који је некада кроз телесног (чулног, опипљивог) Валаама научио Валака да саблазни Израиљце блудом и идолопоклонством (в. Ис. Нав. 24; 9). Они су пак, будући прелешћени, пали тако ниско да су принели жртву Велфегору.
 
2; 16 – Покај се, дакле; ако ли не, доћи ћу ти ускоро, и војеваћу с њим мачем уста Својих.
 
Претња се ублажује човекољубљем јер нећу, каже, с тобом војевати, него само с онима који су неисцељиво болесни (των ωοςουν των αωιατα).
 
2; 17 Kо има ухо нека чује шта Дух говори црквама. Ономе Који победи даћу да једе од мане сакривене, и даћу му камен бели, и на камену ново Име написано, које нико не зна осим онога који га прима.
 
„Мана сакривена“ је небески Хлеб живота, који је ради нас сишао с небеса и постао јестив (βρωσιμος). Маном се сликовито називају будућа добра која силазе са неба, где је и вишњи Јерусалим. Ова добра задобијају они што су победили ђавола; они пак који се удостоје десне стране, добијају и бели, тј. Победнички камен као и ново име, непознато у садашњем животу, јер што око не виде и ухо не чу, и у срце човеку не дође оно припреми Бог онима који Га љубе (1 Кор. 2:9), тј. будућа блага и ново име (το καινον ονομα) које ће наследити свети.

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *