ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
XXIII
67. поглавље
О ангелу који показује град светих и мери његове зидине и врата
 
21; 9 – И дође један од седам ангела, који имаху седам чаша напуњених са седам последњих зала и рече ми творећи: Ходи да ти покажем Невесту, Жену Јагњетову.
 
Овим показује да ангео неће само кажњавати (досл. рањавати) и одсецати, него да ће и исцељивати и изливати лекове којима се ублажава бол (τα ηπια φαρμακα). И док је претходно указивао на кажњавање оних који су тога достојни, сада светоме указује на блаженство Цркве. Невеста Христова је исправно названа женом, јер ју је заклано Јагње, Христос, Својом крвљу венчао са Собом. Као што је Адаму, док је спавао, била створена жена од његовог ребра, тако се и Црква, изливањем крви из ребра Христовог у време Његове добровољне смрти на крсту, сјединила са Њим, Који је ради нас био рањен.
 
21; 10 – 11 – И одведе ме у Духу на гopy велику и високу, и показа ми Град, свети Јерусалим, који силази са неба од Бога, и који има славу Божију…
 
Свети је био одведен у духу, и то указује на устремљеност његових мисли од земног ка небеском. „Гора велика“ означава узвишени и надземаљски живот светих.
 
21; 11 – … и светлост његова бејаше слична драгом камену, као камену јаспису који зрачи као кристал.
 
Светлост Цркве јесте Христос, Који се назива јасписом јер је чист, стално расте, цвета и дарује живот. Он се уопште изображава у различитим видовима, као што су разнолика и Његова доброчинства према нама и не могу се исказати (описати, διαγραωηναι) једном речју.
 
21; 12 – И имаше зид велики и висок, и имаше дванаест врата, и на вратима дванаест ангела; и имена натписана, а то су имена дванаест племена синова Израиљевих.
 
Зидом црквеним (τειχος της Εκκλησιας) великим и високим, који чува житеље светог града назива се Христос; Његових дванаест врата су свети апостоли кроз које имамо приступ и улазак Оцу, у чему нам помаже дванаест ангела, који имају власт над осталима и блискији су Богу по својој присности (αγχιστεια) с Њим и светости. Ако за сваким верујућим следи ангео – чувар, онда још више морамо бити уверени да утемељитељима Цркве и сејачима еванђелског у еванђелској проповеди садејствују управо први међу ангелима. На апостолским улазима написана су имена израиљских племена, духовног Израиља, слично као што су на напрснику древног архијереја била написана имена телесног Израиља. То исписивање имена означава апостолску бригу о вернима, као што је и апостол рекао да се брине о свим црквама и да његово срце постаде широко и обухвата све које је родио еванђељем (2. Кор. 6; 12 и 1. Кор. 4; 15).
 
21; 13 – Од истока троја врата, и од севера троја врата, и од југа троја врата, и од запада троја врата.
 
Врата се налазе на све четири стране и то по троја на свакој од њих; то означава поклоњење Пресветој Тројици на сва четири краја света које су они задобили кроз живототворни Крст. Крстолико постављање врата, по узору на дванаест волова који су носили море Соломоново начињено од бакра (в. 2. Дн. 4; 1 – 4) означава три пута по четворицу апостола, проповедника Пресвете Тројице, и ширење четири Еванђеља на четири стране света. Тиме се обликује духовно море светог крштења, које је устројио духовни Соломон и које очишћује (αποκαθαιρουσα) грехе света.
 
21; 14 – И зид Града имаше дванаест темеља, и на њима дванаест имена Дванаест апостола Јагњетових.
 
Темељи зида су блажени апостоли, на којима је утемељена Црква Христова; на њима су, ради поуке онима који читају, написана имена апостола.
 
21; 15 – А онај што говораше са мном имаше метар, трску златну, да измери Град и врата његова, и зид његов.
 
Златна трска означава честитост (част, το τιμιον) ангела који мери и којег свети созерцава у обличју човека, као и честитост града који се мери, а чији је зид Христос. Ради чистоте и премудрости натприродних бића, њега не мери човек него ангео, који познаје величину и лепоту светог града. Мислимо да зид овде означава божанствени заклон и ограду који ће чувати свете.
 
21; 16 – И Град лежи четвороугаоно, и дужина је његова колика и ширина. И измери Град трском, на дванаест хиљада стадија; дужина и ширина и висина једнака је.
 
Устројство града у виду четвороугаоника означава његову стабилност и постојаност (чврстину, εδραιον και παγιον), јер се једнакост у дужини, ширини и висини назива „коцка“ (грч. „κυβος,“) и означава, како је речено, стабилност. Дванаест хиљада стадија којима се мери Град можда означава његову величину јер ће, према Давидовим речима, оних који буду тамо живели, бити више него песка (Пс. 139; 18), а можда се пребројавају и према броју дванаест апостола, кроз које се тај град и насељава. Тражена величина добија се и дељењем тог броја са тајанственим бројем седам, јер ако се дванаест хиљада стадија подели на седам добија се хиљаду седамсто четрнаест мера које се називају миљама. Хиљада означава савршенство бескрајног живота, седамсто – савршенство починка, а четрнаест двоструко празновање душе и тела, јер четрнаестица два пута садржи у себи број седам.
 
21; 17 – И измери зид његов на сто четрдесет и четири лакта, по мери човечијој, која је и ангелова.
 
Висина зида је сто четрдесет четири лакта; тај број добијамо када се број дванаест, који означава апостолско учење, помножи дванаест пута.
 
21; 18 – И беше грађа зида његова јаспис, а Град злато чисто, слично стаклу чистом.
 
Изградња зида од јасписа означава, како смо о томе често говорили, вечно цветајући и неувели живот светих. Град је „чисто злато“ услед светлости и честитости његових житеља.
 
21; 19 – 20 – темељи зида града бејаху украшени сваким драгим камењем: први темељ јаспис, други сапфир, трећи халкидон, четврти смарагд; пети сардоникс, шести сард, седми хрисолит, осми вирил, девети топаз, десети хрисопрас, једанаести јакинт, дванаести аметист.
 
Дванаест темеља је од дванаест драгих каменова; осам од тих каменова древни првосвештеници носили су на напрснику [део одежде старозаветних свештеника, сличан сакосу, јевр. се назива ефод, прим. прев.], док су четири нова, како би се указало на сагласност Старог и Новог Завета и на преимућство оних који су заблистали у Новом Завету. И то је сасвим исправно, јер су апостоли, означени драгим камењем, украшени свим врлинама.
Први темељ је од јасписа, камена зеленкасте боје сличног смарагду и означава врховног апостола Петра, који је смрт Христову носио у телу и показао стално цветајућу и неувелу љубав према Њему и својом топлом вером упутио нас на плодоносно [досл. зелено] место (εις τοπον χλοης).
Други темељ је од сапфира – сапфир (од којега се, кажу, добија и азур) сличан небеском телу, означава, према мом мишљењу, блаженог Павла, који се узнео чак до трећег неба (2. Кор. 12; 2) и оне који су га послушали привео тамо где и сам има обитавалиште (в. Филипљ. 3; 20).
Трећи темељ је од халкидона – тај камен се није налазио на напрснику јеврејског првосвештеника него антрацит који се овде не помиње. Зато мислимо да су свети антрацит називали тим именом, тј. угљем и он означава светог апостола Андреја, зажеженог Духом.
Четврти темељ је од смарагда – камена зелене боје који се одржава јелејем и од њега добија сјај и лепоту; он означава проповед еванђелисте Јована, који божанским јелејем ублажује жалост и чамотињу када се услед грехова појаве у нама и који нам је својим богословљем подарио неослабљену веру.
Пети темељ је од сардоникса – камена који има боју блиставог људског нокта и означава Јакова, који је пре осталих погубљен Христа ради, на шта и указује нокат, чије резање не изазива бол.
Шести темељ је од сарда – камена бљештаво-наранџасте боје који има исцељујуће дејство код отеклина и рана нанетих гвожђем. Према мом мишљењу, он означава лепоту врлина блаженог Филипа, просветљених огњем Духа Божијег, које исцељују душевне ране задобијене демонским позлеђивањем.
Седми темељ је од хрисолита – хрисолит је блистав као злато и можда означава Вартоломеја, који је блистао драгоценим врлинама и божанском проповеђу.
Осми темељ је од вирила – то је камен који има боју мора и ваздуха и мислим да означава Тому, који је подузео далеко путовање да би спасавао Индијце.
Девети темељ је од топаза. По својој црној боји топаз је сличан антрациту. Из њега, како кажу, истиче сок који исцељује очне болести. Он означава душу блаженог Матеја, обузету ревношћу и украшену крвљу проливеном за Христа. Он својим Еванђељем исцељује ослепеле срцем и новорођенчад у вери напаја млеком.
Десети темељ је од хрисопраса – камена који својом блиставошћу превазилази и само злато. Он означава блаженог Тадеја, који је едеском цару Авгару благовестио о Царству Божијем и њега означава злато док мртвило у цару означава прах.
Једанаести темељ је од јакинта – јакинт је камен азурне или боје неба и означава Симона као ревнитеља дарова Христових, који је поседовао небеску мудрост.
Дванаести темељ је од аметиста – камена пурпурне боје и означава Матију, који се приликом спуштања пламених језика удостојио божанског огња; због своје пламене склоности да угоди Христу Који га је изабрао, заменио је отпадника.
Ово смо преузели из беседе блаженог Епифанија о драгом камењу примењеном на родоначелнике израиљских племена и овде је понављамо, ради вежбања читатеља, али само као претпоставке и наслућивања о истини, познатој једино Оном Који ово открива. У сваком је случају, међутим, истинито да су темељи и драго камење апостоли. Сваки од њих је поседовао понеку особину камена који му је приписан а сви заједно – оно што је најизврсније и најбоље у сваком од драгих каменова. Стога изнета размишљања не треба сматрати самовољним измишљотинама, јер указујући на поједине особине врлина сваког апостола, ми не поричемо њихово јединство и општост и желимо само да откријемо њихову истоветност (таитбтлта), која их сједињује слично карикама у ланцу.
 
21; 21 – И дванаест врата дванаест бисера; свака врата бејаху од једног бисера.
 
Дванаест врата очигледно означава дванаест ученика Христових, који су нам открили врата и пут у живот. Они су такође и дванаест бисера, који су свој сјај и просветљење добили од јединственог, скупоценог бисера – Христа.
 
21; 21 – И трг Града бејаше злато чисто као провидно стакло.
 
Лепоте вишњег града не могу се описати једним поређењем. Зато се каже да је градски трг по својој скупоцености сличан злату а по својој чистоти – кристалу; ми не можемо представити обе ове особине једном речју. Савршено познавање вишњег града превазилази и слух, и вид, и мисао.
 
21; 22 – А храма не видех у њему, јер храм је његов Господ Бог Сведржитељ и Јагње.
 
А храма не видех у њему. То значи да овом граду храм није ни потребан, јер је његов заклон и заштита Бог, у Којем живимо, крећемо се и јесмо (εν ω ξωμεν και κινουμεθα και εσμεν), јер је Он и храм и обитељ светих, као Онај Који се у њих усељава и живи у њима (2. Кор. 6; 16). Јагње означава Јагње Божије, нас ради заклано, са којим је суштаствено (ουσιωδως) сједињен и живототворни Дух, у даљем тексту представљен у обличју реке.
 
21; 23 – И Град не потребује сунца ни месеца да му светле, јер т слава Божија осветли и светлост је његова Јагње.
 
Град не потребује сунца, јер нема потребе за вештаственим сунцем тамо где светли духовно Сунце Правде; Оно је његова слава и видело (Иса. 60; 19) у чијој ће светлости ходити спасени народи.
 
21; 24 – 25 – И народи ће ходити у светлости његовој, и цареви земаљски донеће славу и част своју у њега; и врата његова неће се затварати дању, јер ноћи онде неће бити.
 
Видимо дакле да ће „народи ходити у светлости његовој“ и да ћe они, који су овенчани победом над страстима, у њега унети част и славу добрих дела. Речи „врата његова неће се затварати“ указују или на сигурност и безопасност за житеље или на то да ће за најпотпуније науковање (μαθησις) свих његових житеља тамо бити отворена божанствена врата апостолског учења. Тамо ће постојати дан, а не ноћ, јер ће ноћ наследити грешници.
 
21; 26 – 27 – И донеће славу u част народа у њега. И неће ући у њега ништа нечисто, ни који чини гадости и лаж, него само записани у Јагњетовој Књизи живота.
 
„Слава и част народа“ означавају да ће у њему плодове доносити само они народи који су угодили (ευαρεστησαντες) Христу; ништа нечисто или оскрнављено неће ући у овај град, јер какву заједницу има светлост са тамом? (2. Кор. 6; 14).

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *