ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
50. поглавље
О томе да се петим злом помрачује царство звери
 
16; 10 – 11 – И пети изли чашу своју на престо звери; и царство њезино поста мрачно, и гризли су језике своје од бола. И хулише Бога небескога од болова и рана својих, и не покајаше се за дела своја..
 
То, што се чаша излива на престо звери, значи да ће се тај гнев излити на царство антихристово, јер је оно непросветљено сунцем правде. Уједање језика указује на величину бола који ће обузети преварене, савладане ранама које им је Бог послао како би се уверили у лажи онога којег су прослављали као Бога и одвратили од прелести. Међутим, ни у том случају они се неће обратити покајању него хуљењу. И ако се збуде тако, они ће, заједно са следећима, бити побијени градом величине таланта. Зли демони, које су свети поразили и који се људским телима користе као оруђем, не престају да хуле на оне што их кажњавају. Требало би, међутим, да размотримо шта да мислимо о безбожницима који се муче у геени огњеној: хоће ли се они тим кажњавањем потпуно уздржати од њима својственог зла тако што ће се и својим мислима и својим делима одвратити од њега, или ће само бити зауздани у извршењу својих подмуклих помисли, слично злочинцима баченим у тамнице и окове и заузданим од насртаја на друге не по склоности своје душе, него услед принуде? Слушајући о вечним мукама, не могу а да не поверујем ономе који о томе говори. Знајући, међутим, за постојану Божију милост и доброту, мислим и уверен сам у то, да Он никада не би претио вечним мукама нити би им предавао оне који су их заслужили ако би видео да се осуђени кају и да су омрзнули зло које су добровољно изабрали. Они се, дакле, због тог зла не муче по нужности, него по сопственој жељи. И ако је Он, услишивши Мојсеја, удостојио фараона да буде поштеђен и ослобођен казне, мада је знао да ће он смекшати само док траје казна и да ће касније поново постати суров, Он би утолико пре ослободио ове, ако би видео да се они у огњу чисте слично злату, које неки у том погледу често наводе као пример. Нечистота, међутим, пристаје уз злато као уз неживо вештаство, док разумним бићима она приступа по њиховој сопственој жељи, тачније – она се и рађа (ствара, αποκεκυηται) од њих самих. Нека зато они, који у благости, предзнању и сили Божијој виде препреку за вечност мучења, присаједине томе и праведност Божију, која сваком досуђује по његовим заслугама и нека не размишљају ни о каквој промени одлуке Божије. Ако пак неће то да учине онда нека, да не би противуречили самима себи, оптуже и земаљске цареве, јер они знају да неће сви који, на пример, учествују у боју, борби или коњским тркама бити победници, него да ће само један бити овенчан у сваком облику надметања, иако је поприште подједнако отворено за све. Оно што је за борце поприште (οταδιον), то је за људе долазак у овај живот. Није, дакле, у нашој власти хоћемо ли се родити или не, док подвизавање, победа над лукавим демонима и задобијање вечних добара зависи од нас. Због тога ће се побеђени, тј. грешници, неминовно бескорисно кајати и јецати; како кажу Псалми, у аду ко ће Те славити (Пс. 6; 6), јер осуђенима не садејствује, као сада, помоћ Светог Духа. И расећи ће се они на половину, каже Господ (Мт. 24; 51), одвојивши се од живототворног Духа Којег су презрели. Ми мислимо да је то исто речено и следећом изреком из Псалама: Неће оставити Господ штап грешника на наслеђе праведних, да не би праведници пружили руке своје на безакоње (Пс. 125; 3). Њихови животи не могу бити изједначени, не само по несмешивости и неусаглашености њиховог понашања, него и због чврстине и постојаности у добру, како примеса (επιμιξια) рђавог не би подстицала склоност ка сагрешењу, нити телесна слабост и претња казном умањиле радост, него да непоколебиво (ατρεπτος) служе Богу. Да бисмо говорили о ономе што је обећано, наставићемо даље.

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *