ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
65. поглавље
О новом небу, новој земљи и новом Јерусалиму
 
21; 1 – И видех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора нема више.
 
Овде такође није реч о уништењу (непостојању, небићу) твари, него о промени на боље, према сведочанству апостола да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије. И божанствени Псалмопојац каже: Све ће као хаљина оветшати, као хаљину савићеш их и измениће се (Пс. 101; 26). Обнављање старог не значи поништење суштине, него само уклањање застарелог и набораног. Чак се и за људе, који се промене на боље или горе каже: „И он је, и није он“ (досл. „друго од другог постаде“), тј. променио се. Приметимо такође да и Еванђелист, сматрајући промену претходног стања за промену на боље, употребљава израз „прођоше“ (грч. „παρηλθεν“), уместо „променише се“ (грч. „ιηλλαγη“), док је за море рекао да „мора нема више“. То је стога што море неће бити потребно када људи више не буду по њему пловили нити превозили и допремали земаљске плодове у удаљене области. Неће бити потребно ни у случају да означава буран и усталасан живот, јер се код светих тада неће задржати ни најмањи страх или пометња. То потврђује и свети Василије Велики у свом тумачењу Исаијиних речи: Говорим дубини (бездану): пресахни, и исушићу све реке твоје (Ис. 44; 27).
 
21; 2 – И видех свети град, Јерусалим нови, где силази са неба од Бога, припремљен као невеста украшена мужу својему.
 
Виђење светог града Јерусалима указује на његову новину и означава измену од светлости коју ће вишњи Јерусалим, спуштајући се ка људима, добити од бестелесних сила небеских, јер је свима њима глава Христос, Бог наш. Тај град, чији је темељ Христос, сачињавају свети о којима је написано да ће се камење у венцу Подигнути у земљи његовој (Зах. 9; 16). Као обитавалиште Свете Тројице, он се назива градом јер Она по обећању живи и корача (εμπεριπατει) у њему (в. 2. Кор. 6; 16). Тај град се назива „невестом“ јер се привезује за Господара и сједињује са Њим у савршеном и нераскидивом савезу, а „украшеном“ јер разноликошћу врлина поседује славу и лепоту (в. Пс. 44).
 
21; 3 – 4 – И чух глас громки са неба који говори: ево скиније Божије међу људима, и Он ће становати са њима, и они ће бити народ Његов, и сам Бог биће с њима. И Бог ће отрти сваку сузу из очију њихових…
 
Глас са неба поучава светога да је то истинска скинија (кивот). Њен изглед или, тачније, праобраз био је показан Мојсеју, а сада се као њено обличје појављује Црква. У тој нерукотвореној скинији неће бити ни плача ни суза, јер ће Дароватељ вечне радости свима светима подарити непрестано и вечно весеље.
 
21; 4 – и смрти неће бити више, ни жалости, ни јаука, ни бола неће бити више; јер прво прође.
 
То је сагласно са Светим Писмом које каже да ће одатле жалост и уздисање бежати (Иса. 35; 10). Речи да „прво прође“ значе да ће и гордост безбожника и злострадања (κακοπαθεια) светих имати одговарајући завршетак.

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *