ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
XX
58. поглавље
О томе како је Еванђелист видео Христа на белом коњу у пратњи ангелских сила
 
19; 11 – 12 – И видех небо отворено, и гле, коњ бели, и Онај Који седи на њему зове се Верни и Истинити, и по правди суди и ратује. А очи су му као пламен огњени, и на Глави његовој круне многе…
 
Отворено небо означава да ће Христос – Судија доћи са неба, слично као што и код земаљских царева подизање и спуштање застора претходи пресуди кривцима. Бели коњ указује на светлост светих и Онај Који буде седео на њима судиће народима, испуштајући огњени пламен из својих огњено – пламених очију, просветљујући а не спаљујући праведнике и сажижући грешнике Својом свевидећом силом (сазерцатељном силом, τη εποπτικη δυναμει). „Круне многе“ указују или на Његову власт над свим земаљским и небеским, ма колико да је на небу чинова ангелских и престола и сабора светих на земљи, или на Његову победу над грешницима по дуготрпељивости Његовог домостроја.
 
19; 12 – и има Име написано које нико не зна до Он Сам
 
Непознавање Његовог имена указује на несхватљивост (ακαταληπτον) Његове суштине. Према божанском домостроју нашег спасења Он има много имена, као што су: благи, пастир, сунце, светлост, живот, правда, светиња, искупљење… Слично томе, постоје и она одрична (апофатичка): непропадљиви, бесмртни, невидљиви, непроменљиви; Он, међутим, нема имена по Својој суштини, јер је непојмљив и зна једино Самога Себе са Оцем и Светим Духом.
 
19; 13 – и обучен је у хаљину црвену од крви, и Име се Његово зове Логос (Реч) Божији.
 
Одежда (ιματιον) Бога Логоса је било Његово пресвето и непропадљиво тело, Његовом крвљу обојено у црвено у време Његових добровољних страдања. Тиме се потврђује и оно што је раније речено. Зашто се Онај Који нема име и никоме није познат овде назива Логосом (Речју)? Зато да би се указало на Његову Синовску Ипостас и бестрасно рођење од Оца, слично као што и наше речи исходе из нашег ума, или ради тога да би се показало да Он у Себи садржи логосе (разлоге, узроке, лат. rationes) свега постојећег, или пак зато што је Он благовесник Очеве премудрости и силе.
 
19; 14 – И војске небеске иђаху за Њим на колима белим, обучене у свилу белу и чисту.
 
„Следиле су Га војске небеске“ – то су небеске силе, које се одликују истанчаношћу суштине, узвишеношћу поимања и светлошћу врлина, силе које су удостојене чврстог и тесног јединства са Христом.
 
19; 15 – И из уста Његових излази мач оштар са обе стране, да њиме порази незнабошце; и Он ће их напасати палицом ?возденом, и Он гази кацу вина љутога гнева Бога Сведржитеља.
 
Мачем се назива казна која ће бити послата на безбожнике и грешнике услед праведног суда и заповести коју изговоре уста Божија. Како би пресекао зло, Он ће их напасати неуништивим жезлом вечних мучења које свети неће искусити јер, како каже Псалмопојац, неће оставити Господ штап грешника на наслеђе праведника (Пс. 125; 3). Он гази кацу гнева, јер Отац никоме не суди, него је Њему као човеку препустио сав суд, који је Он по природи (φυσικως), као Син, имао од почетка.
 
19; 16 – И има на хаљини и на бедру Своме Име написано: Цар царева и Господар господара.
 
Називање Царем над царевима (βασιλευς βασιλεων) указује на нераздељивост (ατμητον) божанства и човештва након ваплоћења, када је Он, будући Богом, телесно пострадао, а будући човек, Он је Цар над царевима, тј. над онима који царују над страстима и Господар господара, тј. оних који су уз садејство Христово задобили власт над грехом, Господар оних, који ће се са Њим зацарити у будућем веку.

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *