ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА

 

ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
 

 
54. поглавље
О томе како је ангео протумачио виђену тајну св. Јовану
 
17:6-7 – И видех жену где се опија од крви светих и од крви сведока Исусових. И видевши је, зачудих се чудом великим. И рече ми ангео: Зашто се чудиш? Ја ћу ти казати тајну жене и звери што је носи и има седам глава и десет рогова.
 
Из многих делова Светог Писма може се видети да се градовима дају називи у складу са њиховим делима и начином живота. Зато је и древни Вавилон и назван блудницом која увесељава (тј. градом који се увесељава својим блудничењем), заповедницом магова и чаробњака, па је и о старом Јерусалиму речено: У тебе беше чело жене блуднице (Јер. 3; 3), док се у посланици апостола Петра стари Рим назива Вавилоном (1. Петр. 5; 13). Најзад, најисправније је да се Вавилоном и блудницом назове град који је био у највећој снази у време Персијанаца, а затим и сваки други град који се радовао крви и убиствима. Еванђелиста се ужаснуо видевши један од таквих градова који се зацрвенео од крви светих. Међутим, од ангела је дознао да ће тај град – владалац света – при свршетку света бити кажњен за своја безакоња, без обзира који ми град под тим подразумевали: персијски или Рим који је поново стекао некадашњу власт, или неки нови, или овоземаљско царство уопште, схваћено, како је говорено раније, као једно тело. Наиме, сви они су препуни прегрешења и у свима је проливена крв светих, мада не у истој мери неки више, неки пак мање. Ко ће, на пример измерити крв мученика од времена Диоклецијана или њихова мучења у персијској земљи? О ономе шта се дешавало у тајности у време Јулијана или о прогонима православних у време аријанаца у новом Риму онима који читају познато је из историје.
 
17; 8 – Звер коју си видео беше и нема је, и изићи ће из бездана и отићи у пропаст;
 
Та звер је сатана који ће, будући умртвљен Крстом Христовим, каже, пред крај поново оживети и лажним знамењима и чудесима деловати кроз антихриста ради одбацивања (порицања, грч. αρνησις) Крста. Он је деловао и до Крста, а сада га нема, јер му је Спаситељевим страдањима одузета моћ и лишен је своје владавине над народима, коју је имао над њима кроз њихово идолопоклонство. Пред свршетак света он ће, на начин који нам је указан, изаћи из бездана или из неког другог места у које је био затворен након своје осуде – а демони су молили Христа да их не пошаље тамо него да их пошаље у крдо свиња – и појавиће се у свету. Он ће се, можда, појавити из садашњег живота, који се услед греховне дубине и узбурканости страсти на житејском мору такође сликовито назива безданом. Одатле ће изаћи и антихрист – сатанино оруђе за погибељ људи, због чега ће и бити осуђен на пропаст у будућем веку.
 
17; 8 – и зачудиће се они становници земље чија имена нису записана у Књигу живота од постања света, гледајући звер која беше и нема је, и појавиће се.
 
Због лажних чуда зачудиће се, каже, доласку звери они који нису записани у књизи вечно живих и нису препознали антихриста по Христовим предсказањима. Зачудиће се и размишљајући о томе на који је начин поново задобио некадашњу власт.
17; 9 – Овде је ум који има мудрост…
 
Уколико је, каже, духовно оно што је речено, потребна је и духовна а не световна мудрост да би се оно разумело.
 
17; 9 – 10 – Седам глава, то су седам гора на којима жена седи. И јесу седам царева:
 
Ми мислимо да седам глава и седам гора указују на седам места која су својом моћи и силом превазилазила остала и у којима су у разна времена основана светска царства. Прво међу њима је Асирско царство, друго – владавина Миђана у Егбатану, чији је цар Арбак, како каже историја, убио асирског цара Сарданапала; затим је Навуходоносор основао Халдејско царство у Вавилону, а Кир је, поразивши то царство, у Сузи основао Персијско. Разрушио га је Александар Македонски и основао Македонско царство. После тих царстава, у старом Риму је, после његових првих царева и конзула, у време Цезара Августа, основано светско Римско царство. Његови безбожни цареви одржавали су га све до Константина Великог, који је власт пренео на христољубиве цареве. – Исто тако треба схватити и седам царева: различити родови именица глава, гора (именице женског рода) и цар (као именице мушког рода) не треба да утичу на истоветност смисла, јер се у Светом Писму имена често наводе без разликовања – користе се именице мушког рода уместо оних женског рода и обрнуто, на пример: Јефрем је погача непреврнута, али и Јефрем је као голуб без срчаности (Ос. 7; 8 и 11), а по апостолу Богослову троје је што сведочи на земљи: дух, вода и крв, и ово троје су једно (1. Јн. 5; 8). Према томе, седам глава означава (седам) градова, седам гора – седам периода успона када су они повремено превазилазили остале крајеве земаљске, не својим положајем и становништвом него славом. На сличан начин, цареви означавају или места прослављења, као места где престолује цар, или прве цареве у сваком од поменутих места, по чијим су именима и названа њихова царства или престонице. Тако је по имену Нина названа асирска престоница, по Арбаку – медијска, по Навуходоносору – вавилонска, по Александру – македонска, по Ромулу – староримска, а по Константину – новоримска.
 
17; 10 – Пет њих паде, и један јесте, а други још не дође, и кад дође мало треба да остане.
 
Блажени Иполит сматра да су пет царева који су пали међу поменутом седморицом (царева) – векови од којих је пет прошло, шести је онај у коме је апостол имао виђење и који још увек траје, док седми још није наступио. Када пак наступи, кратко ће трајати. Ако се прихвати мишљење блаженог Иринеја да, као што је било седам дана стварања, тако постоји и седам небеса и седам чинова ангелских који имају власт над осталима, онда се мора сагласити и са нашим тумачењем да је то седам царстава која су постојала од стварања света до данас. Њих пет је већ пало, док је шесто, у коме се појавило откривење – стари Рим, док ће седмо бити у новом Риму. Било би добро објашњење да се владавина васељенског Вавилона сматра за царевање једног града све до доласка антихристовог, а последње царство за мучења антихристова које, у поређењу са претходним царствима, која су владала око хиљаду и пет стотина година, неће дуго трајати. Осим тога, свако време, које се изражава бројевима, ништавно је у поређењу са будућим, бесконачним царством светих.
 
17; 11 – И звер која беше u није, она је и осми, и од седморице је, и у пропаст иде.
 
Звер је антихрист; он је осми, јер ће после седам царстава устати ради обмањивања људи и пустошења земље; он је један од седморице, јер ће потећи из једног од тих царстава (εκ μιας αυτων βλαστανων). Он неће доћи из било ког од ових народа, него као римски цар; појавиће се због погибељи и пропасти оних који му се покоре, а након тога ће и сам поћи у паклене муке.
 
17; 12 – И десет рогова које виде то су десет царева који царство још не примише, него ће као цареви примити власт на један час са зверју.
 
Десет рогова, као претходнике антихриста, од којих ће један искоренити три, а остале себи покорити, видео је и пророк Данило. „Један час“ означава или кратак временски период или један део године, тј. на тромесечно кретање сунца, након чега ће се цареви поклонити антихристу као свом старешини.
 
17; 13 – 14 – Ови једно мишљење имају и своју силу и власт дају звери. Ови ће с Јагњетом заратити и Јагње ће их победити, јер је Господар над господарима и Цар над царевима; и они који су с Њим, позвани и изабрани и верни.
 
„Ови једно мишљење (γνωμη) имају“ и то је истина, јер нико не може два господара служити (Мт. 6; 24). Зато се истомишљеници (ομονοουντες) у злом једноумљу (ομονοια) и покорни антихристу супротстављају истинском Христу. Међутим, Јагње Божије, ради нас заклано, победиће их и даровати Своје царство изабранима, зато јер је и након ваплоћења Он задржао власт и господарство над свима.
 
17; 15 – 18 – И рече ми: Воде што воде, где седи блудница, то су народи и гомиле, племена и језици. И десет рогова што виде, u звер, они ће омрзнути блудницу, и опустошиће је и оголити, и месо ће њезино јести, и сажећи ће је огњем. Јер је Бог дао у срца њихова да учине вољу његову, и да учине вољу једну, и да даду царство cвoje звери док се не сврше речи Божије. И жена коју виде јесте град велики, који има царство над царевима земаљским.
 
И рече ми: Воде што воде, где седи блудница, то су народи и гомиле, племена и језици. Будући да је ангео протумачио ове речи, сувишно је исцрпније говорити о њима. Мени, међутим, изгледа зачуђујуће како непријатељ и осветник – ђаво помаже десет рогова, који су му потчињени, да се побуне и наоружају против Христа, Бога нашег Који воли добро и врлину, а такође и да опустоше многољудни град, који је обмануо тако да је одступио од заповести Божијих, а да се затим, као звер, насити његовом крвљу. Чудим се и томе како ће он, коме је пустошење радост, убијање људи – храна, а размирице и несугласице – утеха, дати своју сагласност оној десеторици отпадничких рогова. Претпоставка да је жена заправо велики град који има власт над царевима земаљским, чини исправним предсказање о страдањима тадашњег светског царства. Нека нас Бог избави од тога да искусимо те недаће и нека нас настани у небеском граду – вишњем Јерусалиму, у коме ће, према речима апостола, Он Сам бити „све у свему“, када ће се укинути свако старешинство (отпадничко), власт и сила, а оне, који Му служе поставиће крај Себе и послужити их, тј. насладити их добрима која им је приуготовио од постанка света. Нека се и ми удосгојимо тог наслађивања у Христу, нашем Спаситељу и Искупитељу душа наших; са Њим нека је Оцу, заједно са свесветим и живототворним Духом, слава и моћ сада и увек и у векове векова. Амин.

Један коментар

  1. Бранислав

    Хвала Господу

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *