НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богослужбени » ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

ТУМАЧЕЊЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЛИТУРГИЈЕ

БОЖАНСТВЕНО ПРИЧЕШЋЕ

Топлота Духа Светога

И узевши топлу воду, говори свештенику:
Благослови, владико, топлоту.
Свештеник благосиља говорећи:
Благословена топлота Светих твојих cвагдa, сада и увек и у векове векова. Амин.
А ђакон крстообразно налива у свети путир топлоту колико је доста, док свештеник говори: Топлота вере, пуна Духа Светога. Амин.[1]

Пошто литург сједини свето Тело Христово и Крв, узима топлу воду (која се назива теплотом, на словенском) и сипа је у свети Путир. „Као што су тада из Његових живих божанских ребара истекле крв и водa (Јн. 19,34) пуне топлоте, тако је и сада, током овог свештеног чина, вода, која се сипа у свети путир, веома топла и тиме употпуњује символизам саме Тајне“ (Свети Герман[2]).
Свети Никодим о томе пише: „Двојако је било чудо непорочних ребара Господњих, не само зато што су се излиле крв и eодa… него и зато што су се излиле топле и живе, будући да су ребра била жива и животворна… због ипостасног јединства са животворним Божанством. Да би се приказало то прво чудо, одређено је да се улију вино и вода у свети путир. А да би се приказало друго чудо, од почетка је одређено… да се та вода топла и врела – не хладна или млака – како би се и сам свештеник, као и други који ће се причестити, могли причестити онако топлим Телом и Крвљу, каква су тада била животворна ребара Спаситељевих… Света теплота треба да буде врела када се улива – како би се загрејао и свети Путир од ње – како показује и само њено име. Јер теплота [ζεον] значи топла, врела вода.“[3]
Савршавајући сједињавање светог Тела и свете Крви, литург рекао: Пуноћа Духа Светога. Сада, наливајући теплоту у свети Путир, говори: Топлота вере, пуна Духа Светога. Све то наглашава силазак Утешитељев. „Ова вода – тиме што је вода, а истовремено садржи у себи огањ – означава Духа Светога, Који се и водом назива, и као огањ се појавио тада кад је слетео на ученике Христове“ (Свети Никола Кавасила[4]).
Држећи у рукама свети Путир, литург држи „извор Духа“. Пружимо, дакле, своја жудна уста „дојци путира Духом испуњеног, као одојчад која сисају, како бисмо привукли благодат Светога Духа“. И „уста наша се тако испуњавају духовним огњем“ (Свети Јован Златоуст[5]).


НАПОМЕНЕ:

  1. Реченица: Топлота вере, пуна Духа Светога сусреће се у рукописима од 18. века и надаље (П. Трембелас, Три Литургије, стр. 137.)
  2. Созерцање, PG 98, 449B.
  3. Тумачење 32. канона 6. Васељенског сабора.
  4. Тумачење свете Литургије, Тридесет осма беседа, Беседа Нови Сад 2002, стр. 142.(PG150,452B.)
  5. На Матеја 82, 6 и 5, PG 58, 745; 744; 743. Први хришћани су се причешћивали светом Крвљу Христовом пијући из светог путира. Веома је у том смислу карактеристична представа одојчета које сиса, јер се верник причешћује животворном КрвљуГосподњом онаквој каква је истекла из Његових прободених ребара.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *